Ministar rada i socijalnog staranja Ibrahim Seljmanaj kaže da se broj nezaposlenih povećava iz godine u godinu.
“Realno svake godine na tržištu rada imamo oko 30 hiljada mladih sposobnih za posao, što znači da se armiji nezaposlenih svake godine dodaje izmedju 25 i 30 hiljada novih nezaposlenih radnika.
I dok ministar govori o podacima sa kojima raspolaže ministarstvo dotle ekonomski stručnjaci na Kosovu ističu da je broj nezaposlenih još veći, jer u periodu tranzicije kroz koji prolazi Kosovo i zbog toga što je uloga zavoda za zapošljavanje u zapošljavanju u privatnim preduzećima neznatna, značajan broj mladih se upopšte ne prijavljuje na berzu rada.
Ekonomski stručnjak i analitičar Ibrahim Redžepi ističe kako je broj nezaposlenih još veći i da to govori o teškom stanju u kojem se nalazi Kosovo.
„Sama činjenica da svake godine ima 30 hiljada novih nezaposneih govori u kakvom se haosu nalazi Kosovo. To je situacija bez perspektive,“ kaže Redžepi i ne bez ironije dodaje kako ima utisak da ministarstvo rada broji nezaposlene te da ima vrlo malo prilike da broji one koji se zapošljavaju.
Ministar Seljmanaj ističe kako na ovakvu situaciju utiče i nerešeni status Kosova.
”U prvom redu radi se o nedefinisanom statusu i o njegovoj vezi sa ekonomskim razvojem. Bez ekonomskog razvoja ne može biti ublažavanja problema nezaposlenosti.”
On ističe da očekuju da proces privatizacije nekadašnjih društvenih preduzeća dugoročno utiče na ekonomski razvoj, ali da će na ublažavanje problema nezaposleosti uticati i sezonsko zapošljavanje, o čemu vlada i ministarstvo razgovaraju sa susednim i drugim zemljama koje imaju potrebe za sezonskom radnom snagom.
Ibrahim Redžepi smatra da sezonsko zapošljavanje može biti alternativa, ali ne i rešenje problema nezaposlenosti.
“Rešenje bi bilo u razvoju, investicijama, stvaranju tržista rada na Kosovu, a ne parcijalnim rešenjima“, kaze Redžepi i ističe kako se problem zapošljavanja ne može rešiti tokom noći.
I on se slaže da se problem može mnogo lakše rešiti kada se utvrdi status Kosova, jer će tada Kosovo imati pristup medjunarodnim financijskim institucijama i ljudi bi se lakse odlučivali da ulazu novac i da iskoriste dosta kvalifikovanu ali i jeftinu radnu snagu.
Istovremeno gradjani Kosova smatraju da od plata koje sada primaju ne mogu da žive normalno, jedino mogu da prežive, uz mnogo muka i problema, posebno imajući u vidu da su na Kosovu cene evropske dok su plate na dosta niskom nivou.
Ismet Bitići iz Prištine kaže da se prosečnom platom koja se kreće izmedju 150 do 350 eura ne može obezbediti uslovi za normalan život dvočlane porodice.
„Drugim rečima uvek si za jednu platu u zaostatku, toliko ti treba da bi mogao da pokriješ najelementarnije potrebe.
Faik Čelaj kaže da se i platama iznad kosovskog proseka ne može obezbediti zadovoljavajući standard.
„Tamo gde ja radim plate su nešto bolje jer se sami finansiramo, ali ne možemo da preživimo, jer su plate vrlo male, ništa ne ostaje, tako da smo prinudjeni da radimo i druge honorarne poslove kako bi smo mogli pokriti troškove“, kaze on.
Jedno istraživanje o stanju mladih na Kosovu i njihovim problema koje je radio Program za razvoj UN (UNDP) govori da bi vise od poliovine mladih na Kosovu, da ima mogućnosti otislo odavde, jer na Kosovu ne može da nadje zaposlenje i nemaju uslove za normalan zivot.
To istraživanje pokazuje da od četvorice koja traže posao trojica su mladja od 40 godina, dok stanovnici Kosova mladji od 25 godina čine 57 odsto stanovnistva Kosova koji se suočavaju sa krajnjim siromaštvom.
“Realno svake godine na tržištu rada imamo oko 30 hiljada mladih sposobnih za posao, što znači da se armiji nezaposlenih svake godine dodaje izmedju 25 i 30 hiljada novih nezaposlenih radnika.
I dok ministar govori o podacima sa kojima raspolaže ministarstvo dotle ekonomski stručnjaci na Kosovu ističu da je broj nezaposlenih još veći, jer u periodu tranzicije kroz koji prolazi Kosovo i zbog toga što je uloga zavoda za zapošljavanje u zapošljavanju u privatnim preduzećima neznatna, značajan broj mladih se upopšte ne prijavljuje na berzu rada.
Ekonomski stručnjak i analitičar Ibrahim Redžepi ističe kako je broj nezaposlenih još veći i da to govori o teškom stanju u kojem se nalazi Kosovo.
„Sama činjenica da svake godine ima 30 hiljada novih nezaposneih govori u kakvom se haosu nalazi Kosovo. To je situacija bez perspektive,“ kaže Redžepi i ne bez ironije dodaje kako ima utisak da ministarstvo rada broji nezaposlene te da ima vrlo malo prilike da broji one koji se zapošljavaju.
Ministar Seljmanaj ističe kako na ovakvu situaciju utiče i nerešeni status Kosova.
”U prvom redu radi se o nedefinisanom statusu i o njegovoj vezi sa ekonomskim razvojem. Bez ekonomskog razvoja ne može biti ublažavanja problema nezaposlenosti.”
On ističe da očekuju da proces privatizacije nekadašnjih društvenih preduzeća dugoročno utiče na ekonomski razvoj, ali da će na ublažavanje problema nezaposleosti uticati i sezonsko zapošljavanje, o čemu vlada i ministarstvo razgovaraju sa susednim i drugim zemljama koje imaju potrebe za sezonskom radnom snagom.
Ibrahim Redžepi smatra da sezonsko zapošljavanje može biti alternativa, ali ne i rešenje problema nezaposlenosti.
“Rešenje bi bilo u razvoju, investicijama, stvaranju tržista rada na Kosovu, a ne parcijalnim rešenjima“, kaze Redžepi i ističe kako se problem zapošljavanja ne može rešiti tokom noći.
I on se slaže da se problem može mnogo lakše rešiti kada se utvrdi status Kosova, jer će tada Kosovo imati pristup medjunarodnim financijskim institucijama i ljudi bi se lakse odlučivali da ulazu novac i da iskoriste dosta kvalifikovanu ali i jeftinu radnu snagu.
Istovremeno gradjani Kosova smatraju da od plata koje sada primaju ne mogu da žive normalno, jedino mogu da prežive, uz mnogo muka i problema, posebno imajući u vidu da su na Kosovu cene evropske dok su plate na dosta niskom nivou.
Ismet Bitići iz Prištine kaže da se prosečnom platom koja se kreće izmedju 150 do 350 eura ne može obezbediti uslovi za normalan život dvočlane porodice.
„Drugim rečima uvek si za jednu platu u zaostatku, toliko ti treba da bi mogao da pokriješ najelementarnije potrebe.
Faik Čelaj kaže da se i platama iznad kosovskog proseka ne može obezbediti zadovoljavajući standard.
„Tamo gde ja radim plate su nešto bolje jer se sami finansiramo, ali ne možemo da preživimo, jer su plate vrlo male, ništa ne ostaje, tako da smo prinudjeni da radimo i druge honorarne poslove kako bi smo mogli pokriti troškove“, kaze on.
Jedno istraživanje o stanju mladih na Kosovu i njihovim problema koje je radio Program za razvoj UN (UNDP) govori da bi vise od poliovine mladih na Kosovu, da ima mogućnosti otislo odavde, jer na Kosovu ne može da nadje zaposlenje i nemaju uslove za normalan zivot.
To istraživanje pokazuje da od četvorice koja traže posao trojica su mladja od 40 godina, dok stanovnici Kosova mladji od 25 godina čine 57 odsto stanovnistva Kosova koji se suočavaju sa krajnjim siromaštvom.
