Mada se kasnije rukovodstvo stranke delimično ogradilo od ovakvih zahteva, bilo je jasno da to nije samo posledica nečijih prvoaprilskih šala, kako se u prvom trenutku govorilo. Albanci iz Preševske doline već odavno teže za nekom vrstom političke i teritorijalne autonomije, što je potvrdilo i usvajanje političke Platforme iza koje su stale sve albanske stranke. Da li rešavanje budućeg statusa Kosova otvara pitanje Preševske doline i na koji način se kosovska zbivanja odražavaju na jug Srbije i prilike u regionu, teme su i naše današnje emisije u kojoj između ostalih učestvuju:
•Koordinator Saveta za bezbednost opštine Bujanovac Sevdail Hiseni
•Član Opštinskog veća Bujanovca Goran Tašković
•Profesor Političkih nauka i islamista Miroljub Jeftić
•Predsednik Skupštine opštine Preševo, inače lider Demokratske partije Albanaca, Ragmi Mustafa.
No pre nego što se napi sagovornici posvete ovoj temi, čujmo šta je zapravo ovih dana rekao predsednik bujanovačkog ogranka Demokratske partije Albanaca Sali Salihi:
Predsednik bujanovačkog ogranka Demokratske partije Albanaca Sali Salihi, u posebnom saopštenju je zatražio od zvaničnika Srbije i međunarodne zajednice da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa dobiju novi status, uz provođenje međunarodnog prava i standarda Evropske unije. Salihi je tražio da se u fazi definisanja budućeg statusa Kosova obezbedi pravni mehanizam koji će garantovati ostvarivanje etničkih prava Albanaca na području koje je u saopštenju nazvao „istočnim Kosovom“.
„Naša politička volja uvek je bila ujedinjenje sa Kosovom i za to smo se i izjasnili na referendumu koji je održan 1. i 2. marta 1992. godine. Mi imamo legitimno pravo na samoopredelenje i tražimo prisustvo mirovnih faktora na ovom prostoru, do konačnog rešenja problema“, naveo je Salihi.
Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je rascepljenje albanske zemlje, a svi koji rade suprotno tome, imaće istorijsku odgovornost za nečuvanje nacionalne sloge i za nerealizovanje platforme Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.
* * * * *
RSE: Nakon što su se čuli takvi glasovi Albanaca, državni čelnici Srbije odmah su uzvratili da je zahtev za samoopredeljenjem van svake realnosti i da se on nalazi u direktnoj koliziji sa stavovima međunarodne zajednice. Takav stav se mogao i očekivati, mada, sa druge strane, nije ostalo do kraja jasno koliko ovi zahtevi Albanaca održavaju raspoloženje čitave ove nacionalne zajednice u toj regiji:
MUSTAFA: To u Glavnom odboru Demokratske partije Albanaca nije razmatrano. Mi ćemo podržati svako rešenje koje bude doprinosilo miru i stabilnosti regiona. U tome su složne sve političke partije Albanaca. Na taj način će se stvoriti uslovi da se u ovom delu Srbije primeni asimetrična regionalizacija.
TAŠKOVIĆ: Oni su se od toga ogradili samo formalno. Inače to je stav svih Albanaca na jugu Srbije. Krajnji cilj cele ove priče je odvajanje ovog dela teritorije i njeno pripajanje Kosovu. To je bilo očigledno od samog početka. I kad su počeli oni oružani sukobi, jedini pravi cilj je bio upravo to. Sad misle da je pravi trenutak da uđu u taj paket razgovora. Ja mislim da to nije nimalo slučajno.
RSE: Najnovije oglašavanje Albanaca iz Preševske doline ima svoju političku predistoriju. Najpre su Albanaci na referendumu, koji je održan 1992. godine, iskazali težnja za pripajanje Kosovu. Početkom 2000. usledila je oružana pobuna, koja je okončana dogovorom o raspuštanju Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca. Politička borba je, ipak, nastavljena usvajanjem Platforme u kojoj se traži da Preševska dolina dobije administrativno-teritorijalni oblik:
JEFTIĆ: To je sasvim logična posledica zahteva koje secesionistički pokret, odnosno ekspanzionistički pokret, koji postoji u tom delu Srbije, ima. Dobijanjem statusa na Kosovu i Metohiji koji Albanci žele – uslovne ili stvarne nezavisnosti – taj proces se neće zaustaviti, već će se proširiti na ove tri opštine na jugu Srbije. Zatim će se, po istom sistemu, proširiti na Makedoniju, na Crnu Goru, u meri u kojoj je to moguće i na Grčku, i Evropa će biti suočena sa ozbiljnim izvorom nestabilnosti koji će onemogućiti dalje evropske integracije.
HISENI: Odbornici ove tri opštine (Preševa, Bujanovca i Medveđe) su usvojili Platformu, u kojoj se kaže da ako se ne promene granice, mi podržavamo institucionalni put rešavanja problema, u skladu sa referendumom iz 1992. godine.
RSE: Istovremeno se previranja u Preševskoj dolini nijednog trenutka ne mogu odvojiti od rasplitanja kosovskog čvora. Sudbina Kosova zaokuplja veliki broj zemalja u regionu, ali se razvoj događaja u toj pokrajini možda najpažljivije osluškuje upravo u Preševskoj dolini:
MUSTAFA: Albanci u Preševskoj dolini, kao i Albanci na Kosovu, očekuju što brže rešenje statusa Kosova. Očekujemo da će konačni status Kosova biti potpuna nezavisnost.
TAŠKOVIĆ: Sva ta zbivanja na Kosovu i vezana za Kosovo se reflektuju na jug Srbije. Ljudi su, naročito u poslednje vreme, izgubili veru, pre svega u naše političare, u naše rukovodstvo. Mi ne pamtimo kada je neko od političara došao u Bujanovac. A u proseku svakog meseca imamo pedesetak prodajnih ugovora imovine između Srba i Albanaca. To je pravo stanje i odraz kako ljudi doživljavaju sva ta dešavanja.
RSE: Pri tom pažnja sa kojom kako Srbi, tako i Albanci iz Preševske doline prate dešavanja na Kosovu, nije posledica neke puke ljubopitljivosti. I jedni i drugi su svesni da od nekih rešenja koja će biti primenjena na Kosovu, zavisi pre svega i status koji će imati ova regija koja se nalazi na jugu Srbije:
JEFTIĆ: Oni kroz tu formalnu odluku koja treba da bude doneta u korist Srba, nastoje da ostvare pretpostavke za kasnije političko delovanje, koje će im ustvari omogućiti, ne to što Srbi treba da dobiju na Kosovu i Metohiji, već ostvarivanje njihovih potpunih secesionističkih zahteva u odnosu na državu Srbiju.
MUSTAFA: Kada Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvoji nezavisnost Kosova, apsolutno je normalna stvar da u dve susedne zemlje budu isti standardi za nacionalne manjine. Jer, Srbi će biti nacionalna manjina na Kosovu, kao što su Albanci Preševa, Bujanovca i Medveđe nacionalna manjina u Srbiji. Tako da verujem da će Savet bezbednosti UN, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države primeniti iste standarde za nacionalne manjine. Ne bi bilo normalno da Srbi na Kosovu imaju jedne, a nacionalne manjine u Srbiji druge standarde.
RSE: Na tromeđi Makedonije, Srbije i Kosova živi oko 120.000 stanovnika, od čega je oko 70.000 Albanaca. U Preševu i Bujanovcu Albanci čine većinu, dok u Medveđi žive u selima koji su uz samu granicu sa Kosovom. Bez obzira na njihovu brojnost, Albanci se dugi niz godina nisu nalazili u lokalnim organima vlasti, što se promenilo tek nakon sloma režima Slobodana Miloševića. Mada je na kraju ukinut poredak koji se represivno odnosio prema albanskom stanovništvu, Albanci sa juga Srbije i danas smatraju da su njihova ljudska prava ugrožena:
MUSTAFA: Albanska ljudska prava u Srbiji su ugrožena, kao i za vreme Miloševića. Recimo, školovanje na albanskom jeziku nam je omogućeno samo do nivoa srednjeg obrazovanja, i to bez adekvatnih udžbenika. Nastavni planovi i programi koji su usvojeni, nisu u saglasnosti sa bolonjskim sistemom, niti sa nastavnim planovima i programima na Kosovu. Skoro svi albanski učenici srednjih škola nastavljaju studij na fakultetu na Kosovu. Zatim, imamo probleme sa slobodnom upotrebom nacionalnih simbola. Za vreme komunizma smo mogli koristiti nacionalne simbole za sve praznike, i državne i nacionalne; sada više nemamo pravo da upotrebljavamo simbole s kojima se identifikujemo kao Albanci. Onda, nemamo nikakav pristup sudstvu. Albanci nisu uključeni u čuvanje graničnih prelaza. Preševo graniči sa Makedonijom i Kosovom, a u policijskim, carinskim i ostalim pratećim strukturama nema nijednog Albanca.
JEFTIĆ: To je jedna besmislica! Svako zna o čemu se radi. Ljudska prava nikad nisu etnička, već uvek individualna. Kad tražite kolektivna prava za neku etničku, versku ili socijalnu zajednicu, iza toga se uvek krije borba protiv političkog poretka koji negde postoji. Dakle, ne postoji borba za ljudska prava koja je kolektivistička. To ima utemeljenje u njihovoj ekspanzionističkoj politici u odnosu na teritorijalni integritet Republike Srbije, ali u smislu borbe za ljudska prava, apsolutno nema utemeljenja, jer njihova ljudska prava nisu ugrožena, niti su ikada bila. Oni imaju potpunu autonomiju i ne vidim šta bi mogli da dobiju više od onog što imaju. Ja lično, kao čovek, apsolutno bih se založio za to da imaju i svoj autonomni školski program, u kome bi se sve ono što se tiče njihove nacionalne tradicije i kulture proučavalo. Međutim, priča se vrti oko toga da to njima nije cilj. Jer, to njima nikada nije bilo sprečavano.
MUSTAFA: Postoje prava koja su za Albance ograničena. Recimo upotreba pisma i jezika u državnim organima i drugi problemi koji su počeli od dolaska Miloševića i traju do danas. Još uvek nema promena koje očekuju i koje bi pozdravili Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Još uvek nema pomaka u realizaciji prava Albanaca u Preševskoj dolini, a to je nešto najneophodnije da bi se Albanci osetili kao ravnopravni građani u Srbiji.
RSE: Sa druge strane, koliko su god Albanci protestuju zbog svog položaja, ništa manje nezadovoljstva se ne oseća kod Srba koji žive u tom regionu. Mada oni uživaju pogodnosti ostalog većinskog stanovništva u Srbiji, Srbi osećaju da su manjina u Preševskoj dolini. Stoga su u poslednje vreme učestale njihove žalbe da su izloženi pritiscima, pa i diskriminaciji, zbog čega su prisiljeni da prodaju svoju imovinu:
TAŠKOVIĆ: Cela ta priča u mnogome liči na dešavanja na Kosovu. Kosovski scenario se, nažalost, upravo dešava sada i kod nas na jugu Srbije. Najveći je problem, zbog kojeg ljudi i prodaju svoju imovinu, što nemaju nikakvu budućnost. Očigledno je da nisu sigurni na ovom delu teritorije, imajući iskustva iz bliskog okruženja – sa Kosova. Svi polako traže neku rezervnu varijantu u Srbiji. Država ovde „ne stanuje“. Ali, nažalost, pojavljuje se neka druga država na ovim prostorima.
MUSTAFA: Nije istina da su Srbi pritisnuti u Preševskoj dolini. Oni uživaju sva prava nacionalne većine jer se nalaze u Srbiji. Mi nismo ni u mogućnosti, kao nacionalna manjina, da ugrozimo prava Srba u ovom opštinama. To apsolutno ne stoji. S tim se apsolutno ne slažem.
TAŠKOVIĆ: Trenutno imamo na delu to da lokalna albanska vlast otpušta sve direktore javnih ustanova, otpušta dobar deo radnika i zapošljava isključivo Albance. Međunarodna zajednica, čak i naša država, insistirale su na tome da po svaku cenu Albanci učestvuju u svim republičkim organima, što se uveliko radi i bez dovoljnog znanja i diploma.
RSE: S obzirom da je očigledno nezadovoljstvo postoji kako Albanaca, tako i kod Srba, postavlja se pitanje – šta bi ovim dvema zajednicama omogućilo mirniji suživot u Preševskoj dolini? Albanci smatraju da je izlaz u većoj decentralizaciji vlasti i prenošenju kompetencija na lokalnu administraciju. Srbi se zalažu da se što više odluka vezanih za njihov svkodnevni život donosi upravo u Beogradu:
MUSTAFA: Decentralizacije ide u korist svih opština ili lokalnih samouprava u Srbiji. Međutim, još uvek nemamo neku decentralizaciju koja bi funkcionisala, ne samo u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, nego i u ostalim opštinama u Srbiji. Vlast je i dalje vrlo centralizovana, pogotovo kada se radi o policiji, sudstvu, prosveti i zdravstvu. Dencentralizacija bi trebala da se sprovede do kraja. To bi doprinelo boljem organizovanju na nivou lokalne samouprave, na nivou regiona, pa i države.
TAŠKOVIĆ: To je samo paravan za secesiju, za odvajanje ovog dela teritorije i njeno pripajanje Kosovu.
RSE: No osim zahteva da na licu mesta odlučuju o svojoj sudbini, Albanci sve tvrđe insistiraju na povlačenju srpske vojske i policije iz Preševske doline, čije bi kompetencije preuzela lokalna, multietnička policija. S obzirom da se u Srbiji smatra da je prisustvo vojske u tom regionu jedini način za očuvanje teritorijalne celovitosti, zahtev za demilitarizacijom je dočekan kao krunski dokaz o postojanju velikoalbanskog programa. U njegovoj osnovi leži, prema tim tumačenjima, pre svega pripajanje Bujanovca, Preševa i Medveđe Kosovu:
JEFTIĆ: Meni to izgleda sasvim logično i u skladu da njihovim secesionističkim zahtevima. To je način uz pomoć kojeg oni uspevaju da obezbede podršku u Evropi.
MUSTAFA: Nikakav velikoalbanski program apsolutno ne postoji. U vreme vladavine Miloševićeve Socijalističke partije Srbije je postojao velikosrpski program. Međutim, kod Albanaca ništa takvo ne postoji.
RSE: U senci aktuelnog srpsko-albanskog spora, na površinu su ponovo isplivale rasprave o tome ko zapravo polaže više prava na život u Preševskoj dolini. Na svetlo dana su izvučeni oni stari sukobi o tome da li je srpska vojska Preševsku dolinu u Balkanskim ratovima oslobodila ili okupirala i ko je zapravo starosedelac na tim prostorima:
MUSTAFA: Teritorija današnjih opština Preševo, Bujanovac i Medveđa su za vreme Otomanske imperije bile integralni deo Kosova. Nakon II svetskog rata je došlo do promene granice. Međutim, tada niko nije poklanjao pažnju tome da li će biti na Kosovu ili u Srbiji ili u Makedoniji, jer je tada to bilo svejedno, bila je jedna država – Jugoslavija. Međutim, istorija kaže da su Albanci ovde živeli vekovima, i uvek su bili – i u kulturnom i u jezičkom i u smislu tradicije – deo Kosova.
JEFTIĆ: Oni su na tim prostorima došljaci. Oni na te prostore polažu istorijsko pravo na osnovu priče da su tu nekad bile ilirske zemlje. Čak i kada bi to bilo tačno, ovi sadašnji Albanci nemaju vezu sa tim Ilirima koji su nekad živeli – ako su uopšte živeli – na tim prostorima, već imaju vezu sa Albancima iz Albanije. Albanci su došljaci i na prostorima Kosova i Metohije. Svi će vam oni reći da njihovi fisovi odnosno rodovi imaju poreklo u Albaniji. Vi nemate nijedan albanski fis, dakle nijedno albansko bratstvo na teritoriji čitave bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) koje će vam reći da tu žive od 1320. godine ili od 1250. godine; svi će vam reći da su došli iz Albanije. Kada je 1912. godine došla Vojska Kraljevine Srbije i te krajeve oslobodila od osmanske vladavine, oni su se našli na tim teritorijama i to doživeli kao okupaciju, jer su sebe doživljavali kao integralni deo Osmanske carevine, odnosno Osmansku carevinu su doživljavali kao svoju zemlju.
RSE: Čak i kada bi se preko noći razrešile sve one srpsko-albanske razmirice oko problema koji izviru iz same Preševske doline, početak izrade rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti, doneo je nova neslaganja. Albanske partije sa juga Srbije zdušno su pozdravile Ahtisarijev plan, što je samo produbilo jaz prema srpskom življu na jugu Srbije:
MUSTAFA: Sve političke partije Albanaca u Preševskoj dolini, u potpunosti podržavaju Ahtisarijev plan, da bi se status Kosova konačno rešio. U tom pravcu, svi Albanci ovde će biti sretni onoliko koliko i Albanci na Kosovu. Rešenje statusa Kosova će ostaviti oružane sukobe iza nas i voditi nas ka priključenju Evropskoj uniji. To će se reflektovati i na Albance na jugu Srbije, to jest u Preševskoj dolini, u pozitivnom smislu.
JEFTIĆ: Otcepljenje Kosova i Metohije bi predstavljalo kraj Srbije. Dakle, Srbija bez Kosova i Metohije ne bi mogla da preživi. Ako se ne bi borila za Kosovo, to bi predstavljalo njen fizički nestanak i prestavljalo bi njenu fizičku eksterminaciju.
RSE: Odbijanje Srbije i kosovskih Srba da prihvate bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova, podiglo je na izvestan način tenzije u samoj Preševskoj dolini, gde je još uvek sveže sećanje na nedavne oružane sukobe i ubistva civila, koja su se i nakon primirja dešavala u pograničnoj oblasti. Postoji li, s obzirom na upozorenja koja stižu i od nekih diplomata iz sveta, opasnost da se eventualni nemiri, koji bi mogli izbiti na Kosovu, prenesu i na Preševsku dolinu?
JEFTIĆ: Apsolutno. Pogotovo što oni koji donose političke odluke kod nas, vrlo nespretno govore da mi nismo u stanju da primenimo nikakvu silu. To vam je isto kao kad biste vi rekli – ako neko hoće da upadne u moju kući i hoće da odnese televizor, ja mu ništa neću reći. Šta bi čoveka koji ne vodi računa o poštenju, sprečilo da uđe i iznese televizor?
MUSTAFA: Apsolutno ne verujem da bi došlo do nekakvih nereda na teritoriji Kosova, bilo od strane Albanaca, bilo od strane Srba. Po Ahtisarijevom planu, Srbi na Kosovu će imati onoliko prava koliko ih imaju i u Srbiji. Ahtisarijev plan im garantuje prava koja ne uživa nijedna manjina u svetu. Imaju te horizontalne i vertikalne veze. Horizontalne su veze svih opšina sa većinskim srpskim stanovništvom, a vetikalne su direktne veze tih opština sa Beogradom. Biće zastupljeni u kosovskim državnim organima, ali istovremeno i u državnim organima Srbije. Takva prava Albanci u Preševskoj dolini nemaju, niti Albanci u Makedoniji, niti igde. Ja mislim da će ovo rešenje Srbi na Kosovu prihvatiti i da neće doći do nikakvog narušavanja reda i mira. To će proći na najmirniji način, i za Srbe i za Albance na teritoriji Kosova.
RSE: Mada je Kontakt grupa svojevremeno rekla da je isključena svaka mogućnost promene granica Kosova, jasno je da među najmoćnijim zemljama sveta ne postoji saglasnost o tome na koji bi način trebalo rešiti kosovsko pitanje. Mnogi u tom neslaganju velikih sila vide mogućnost za podelu Kosova, što samu Preševsku dolinu stavlja u poziciju teritorije za eventualnu razmenu:
MUSTAFA: Stavovi kontakt grupe su za sada vrlo jasni – da promjene granice nema, a mi stavove Kontakt grupe poštujemo. Međutim, ukoliko dođe do promjene mišljenja Kontakt grupe, onda bi Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe najverovatnije tražili promenu sadašnje granice Srbije sa Kosovom. Najverovatnije bismo se zalagali za priključenje ove tri opštine Kosovu. Mislim da bi to rešilo mirnim putem, bez oružanih sukoba između Albanaca i Srba, odnosno Albanaca i oružanih snaga Srbije koje su za sada u velikoj meri prisutne u Preševskoj dolini.
TAŠKOVIĆ: Ako sagledamo sve ono što se dešavalo poslednjih godina, vidimo da zapravo sopstvena država pospešuje iseljavanje i menja strukturu stanovništva, i sve to ide u prilog tim projekcijama i pričama o nekakvoj podeli.
RSE: Odluka o budućem statusu Kosova, u svakom će slučaju razrešiti mnoge dileme o sudbini Preševske doline koje muče kako Albance tako i Srbe. S obzirom da se i jedni i drugi osećaju potpuno napušteni od svoje matice, postavlja se pitanje – kakav bi status za one koji žive na jugu Srbije bio najbolji?
HISENI: Ako Srbi na Kosovu traže pripajanje Srbiji, sigurno će doći i do sličnog zahteva Albanaca na jugu Srbije.
TAŠKOVIĆ: Ako naša država ne napravi neki veliki zaokret u svojoj politici prema jugu Srbije, mislim da će, nažalost, tamošnji Albanci ostvariti svoj cilj.
RSE: Da li će Preševska dolina ostati u sastavu Srbije ili će postati teritorija za svođenje konačnih računa između Kosova i Srbije?
JEFTIĆ: Albanci neće odustati od svojih ciljeva, pogotovo ako odluka o nezavisnosti Kosova bude za njih povoljna. To će za Albance na jugu Srbije predstavljati neverovatan podsticaj da krenu istim putem kojim su išli njihovi sunarodnici i ostvarili taj cilj. Uostalom, ako problem rešavate na ovaj način, zašto biste taj način menjali?
MUSTAFA: Ako je najbolje rešenje da Preševo, Bujanovac i Medveđa ostanu u okviru granica Srbije, onda je to najbolje rešenje i za Srbe na Kosovu – da ostanu integrisani u kosovskim državnim organima nakon proglašenja konačnog statusa. Međutim, s druge strane, ako je najbolje rešenje za sve nas – promena granica, onda bismo i to prihvatili. Albanci Preševske doline će u svakom slučaju pokušati da pomognu bilo koje mirno rešenje, rešenje mirnim putem, bez oružanih sukoba. Zalažemo se za najbolje i najmirnije rešenje, prihvatljivo za sve.
RSE: U završnoj fazi prekompozicije teritorije zapadnog Balkana, teško je naći soluciju koja će biti prihvatljiva svim stranama. Stoga je možda jedino pravo rešenje ako sukobljene strane na kraju, ipak, budu u jednakoj meri uskraćene u odnosu na svoje maksimalističke ambicije. Sve drugo će samo predstavljati plodno tle za neke buduće sukobe.
•Koordinator Saveta za bezbednost opštine Bujanovac Sevdail Hiseni
•Član Opštinskog veća Bujanovca Goran Tašković
•Profesor Političkih nauka i islamista Miroljub Jeftić
•Predsednik Skupštine opštine Preševo, inače lider Demokratske partije Albanaca, Ragmi Mustafa.
No pre nego što se napi sagovornici posvete ovoj temi, čujmo šta je zapravo ovih dana rekao predsednik bujanovačkog ogranka Demokratske partije Albanaca Sali Salihi:
Predsednik bujanovačkog ogranka Demokratske partije Albanaca Sali Salihi, u posebnom saopštenju je zatražio od zvaničnika Srbije i međunarodne zajednice da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa dobiju novi status, uz provođenje međunarodnog prava i standarda Evropske unije. Salihi je tražio da se u fazi definisanja budućeg statusa Kosova obezbedi pravni mehanizam koji će garantovati ostvarivanje etničkih prava Albanaca na području koje je u saopštenju nazvao „istočnim Kosovom“.
„Naša politička volja uvek je bila ujedinjenje sa Kosovom i za to smo se i izjasnili na referendumu koji je održan 1. i 2. marta 1992. godine. Mi imamo legitimno pravo na samoopredelenje i tražimo prisustvo mirovnih faktora na ovom prostoru, do konačnog rešenja problema“, naveo je Salihi.
Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je rascepljenje albanske zemlje, a svi koji rade suprotno tome, imaće istorijsku odgovornost za nečuvanje nacionalne sloge i za nerealizovanje platforme Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.
* * * * *
RSE: Nakon što su se čuli takvi glasovi Albanaca, državni čelnici Srbije odmah su uzvratili da je zahtev za samoopredeljenjem van svake realnosti i da se on nalazi u direktnoj koliziji sa stavovima međunarodne zajednice. Takav stav se mogao i očekivati, mada, sa druge strane, nije ostalo do kraja jasno koliko ovi zahtevi Albanaca održavaju raspoloženje čitave ove nacionalne zajednice u toj regiji:
MUSTAFA: To u Glavnom odboru Demokratske partije Albanaca nije razmatrano. Mi ćemo podržati svako rešenje koje bude doprinosilo miru i stabilnosti regiona. U tome su složne sve političke partije Albanaca. Na taj način će se stvoriti uslovi da se u ovom delu Srbije primeni asimetrična regionalizacija.
TAŠKOVIĆ: Oni su se od toga ogradili samo formalno. Inače to je stav svih Albanaca na jugu Srbije. Krajnji cilj cele ove priče je odvajanje ovog dela teritorije i njeno pripajanje Kosovu. To je bilo očigledno od samog početka. I kad su počeli oni oružani sukobi, jedini pravi cilj je bio upravo to. Sad misle da je pravi trenutak da uđu u taj paket razgovora. Ja mislim da to nije nimalo slučajno.
RSE: Najnovije oglašavanje Albanaca iz Preševske doline ima svoju političku predistoriju. Najpre su Albanaci na referendumu, koji je održan 1992. godine, iskazali težnja za pripajanje Kosovu. Početkom 2000. usledila je oružana pobuna, koja je okončana dogovorom o raspuštanju Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca. Politička borba je, ipak, nastavljena usvajanjem Platforme u kojoj se traži da Preševska dolina dobije administrativno-teritorijalni oblik:
JEFTIĆ: To je sasvim logična posledica zahteva koje secesionistički pokret, odnosno ekspanzionistički pokret, koji postoji u tom delu Srbije, ima. Dobijanjem statusa na Kosovu i Metohiji koji Albanci žele – uslovne ili stvarne nezavisnosti – taj proces se neće zaustaviti, već će se proširiti na ove tri opštine na jugu Srbije. Zatim će se, po istom sistemu, proširiti na Makedoniju, na Crnu Goru, u meri u kojoj je to moguće i na Grčku, i Evropa će biti suočena sa ozbiljnim izvorom nestabilnosti koji će onemogućiti dalje evropske integracije.
HISENI: Odbornici ove tri opštine (Preševa, Bujanovca i Medveđe) su usvojili Platformu, u kojoj se kaže da ako se ne promene granice, mi podržavamo institucionalni put rešavanja problema, u skladu sa referendumom iz 1992. godine.
RSE: Istovremeno se previranja u Preševskoj dolini nijednog trenutka ne mogu odvojiti od rasplitanja kosovskog čvora. Sudbina Kosova zaokuplja veliki broj zemalja u regionu, ali se razvoj događaja u toj pokrajini možda najpažljivije osluškuje upravo u Preševskoj dolini:
MUSTAFA: Albanci u Preševskoj dolini, kao i Albanci na Kosovu, očekuju što brže rešenje statusa Kosova. Očekujemo da će konačni status Kosova biti potpuna nezavisnost.
TAŠKOVIĆ: Sva ta zbivanja na Kosovu i vezana za Kosovo se reflektuju na jug Srbije. Ljudi su, naročito u poslednje vreme, izgubili veru, pre svega u naše političare, u naše rukovodstvo. Mi ne pamtimo kada je neko od političara došao u Bujanovac. A u proseku svakog meseca imamo pedesetak prodajnih ugovora imovine između Srba i Albanaca. To je pravo stanje i odraz kako ljudi doživljavaju sva ta dešavanja.
RSE: Pri tom pažnja sa kojom kako Srbi, tako i Albanci iz Preševske doline prate dešavanja na Kosovu, nije posledica neke puke ljubopitljivosti. I jedni i drugi su svesni da od nekih rešenja koja će biti primenjena na Kosovu, zavisi pre svega i status koji će imati ova regija koja se nalazi na jugu Srbije:
JEFTIĆ: Oni kroz tu formalnu odluku koja treba da bude doneta u korist Srba, nastoje da ostvare pretpostavke za kasnije političko delovanje, koje će im ustvari omogućiti, ne to što Srbi treba da dobiju na Kosovu i Metohiji, već ostvarivanje njihovih potpunih secesionističkih zahteva u odnosu na državu Srbiju.
MUSTAFA: Kada Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvoji nezavisnost Kosova, apsolutno je normalna stvar da u dve susedne zemlje budu isti standardi za nacionalne manjine. Jer, Srbi će biti nacionalna manjina na Kosovu, kao što su Albanci Preševa, Bujanovca i Medveđe nacionalna manjina u Srbiji. Tako da verujem da će Savet bezbednosti UN, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države primeniti iste standarde za nacionalne manjine. Ne bi bilo normalno da Srbi na Kosovu imaju jedne, a nacionalne manjine u Srbiji druge standarde.
RSE: Na tromeđi Makedonije, Srbije i Kosova živi oko 120.000 stanovnika, od čega je oko 70.000 Albanaca. U Preševu i Bujanovcu Albanci čine većinu, dok u Medveđi žive u selima koji su uz samu granicu sa Kosovom. Bez obzira na njihovu brojnost, Albanci se dugi niz godina nisu nalazili u lokalnim organima vlasti, što se promenilo tek nakon sloma režima Slobodana Miloševića. Mada je na kraju ukinut poredak koji se represivno odnosio prema albanskom stanovništvu, Albanci sa juga Srbije i danas smatraju da su njihova ljudska prava ugrožena:
MUSTAFA: Albanska ljudska prava u Srbiji su ugrožena, kao i za vreme Miloševića. Recimo, školovanje na albanskom jeziku nam je omogućeno samo do nivoa srednjeg obrazovanja, i to bez adekvatnih udžbenika. Nastavni planovi i programi koji su usvojeni, nisu u saglasnosti sa bolonjskim sistemom, niti sa nastavnim planovima i programima na Kosovu. Skoro svi albanski učenici srednjih škola nastavljaju studij na fakultetu na Kosovu. Zatim, imamo probleme sa slobodnom upotrebom nacionalnih simbola. Za vreme komunizma smo mogli koristiti nacionalne simbole za sve praznike, i državne i nacionalne; sada više nemamo pravo da upotrebljavamo simbole s kojima se identifikujemo kao Albanci. Onda, nemamo nikakav pristup sudstvu. Albanci nisu uključeni u čuvanje graničnih prelaza. Preševo graniči sa Makedonijom i Kosovom, a u policijskim, carinskim i ostalim pratećim strukturama nema nijednog Albanca.
JEFTIĆ: To je jedna besmislica! Svako zna o čemu se radi. Ljudska prava nikad nisu etnička, već uvek individualna. Kad tražite kolektivna prava za neku etničku, versku ili socijalnu zajednicu, iza toga se uvek krije borba protiv političkog poretka koji negde postoji. Dakle, ne postoji borba za ljudska prava koja je kolektivistička. To ima utemeljenje u njihovoj ekspanzionističkoj politici u odnosu na teritorijalni integritet Republike Srbije, ali u smislu borbe za ljudska prava, apsolutno nema utemeljenja, jer njihova ljudska prava nisu ugrožena, niti su ikada bila. Oni imaju potpunu autonomiju i ne vidim šta bi mogli da dobiju više od onog što imaju. Ja lično, kao čovek, apsolutno bih se založio za to da imaju i svoj autonomni školski program, u kome bi se sve ono što se tiče njihove nacionalne tradicije i kulture proučavalo. Međutim, priča se vrti oko toga da to njima nije cilj. Jer, to njima nikada nije bilo sprečavano.
MUSTAFA: Postoje prava koja su za Albance ograničena. Recimo upotreba pisma i jezika u državnim organima i drugi problemi koji su počeli od dolaska Miloševića i traju do danas. Još uvek nema promena koje očekuju i koje bi pozdravili Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Još uvek nema pomaka u realizaciji prava Albanaca u Preševskoj dolini, a to je nešto najneophodnije da bi se Albanci osetili kao ravnopravni građani u Srbiji.
RSE: Sa druge strane, koliko su god Albanci protestuju zbog svog položaja, ništa manje nezadovoljstva se ne oseća kod Srba koji žive u tom regionu. Mada oni uživaju pogodnosti ostalog većinskog stanovništva u Srbiji, Srbi osećaju da su manjina u Preševskoj dolini. Stoga su u poslednje vreme učestale njihove žalbe da su izloženi pritiscima, pa i diskriminaciji, zbog čega su prisiljeni da prodaju svoju imovinu:
TAŠKOVIĆ: Cela ta priča u mnogome liči na dešavanja na Kosovu. Kosovski scenario se, nažalost, upravo dešava sada i kod nas na jugu Srbije. Najveći je problem, zbog kojeg ljudi i prodaju svoju imovinu, što nemaju nikakvu budućnost. Očigledno je da nisu sigurni na ovom delu teritorije, imajući iskustva iz bliskog okruženja – sa Kosova. Svi polako traže neku rezervnu varijantu u Srbiji. Država ovde „ne stanuje“. Ali, nažalost, pojavljuje se neka druga država na ovim prostorima.
MUSTAFA: Nije istina da su Srbi pritisnuti u Preševskoj dolini. Oni uživaju sva prava nacionalne većine jer se nalaze u Srbiji. Mi nismo ni u mogućnosti, kao nacionalna manjina, da ugrozimo prava Srba u ovom opštinama. To apsolutno ne stoji. S tim se apsolutno ne slažem.
TAŠKOVIĆ: Trenutno imamo na delu to da lokalna albanska vlast otpušta sve direktore javnih ustanova, otpušta dobar deo radnika i zapošljava isključivo Albance. Međunarodna zajednica, čak i naša država, insistirale su na tome da po svaku cenu Albanci učestvuju u svim republičkim organima, što se uveliko radi i bez dovoljnog znanja i diploma.
RSE: S obzirom da je očigledno nezadovoljstvo postoji kako Albanaca, tako i kod Srba, postavlja se pitanje – šta bi ovim dvema zajednicama omogućilo mirniji suživot u Preševskoj dolini? Albanci smatraju da je izlaz u većoj decentralizaciji vlasti i prenošenju kompetencija na lokalnu administraciju. Srbi se zalažu da se što više odluka vezanih za njihov svkodnevni život donosi upravo u Beogradu:
MUSTAFA: Decentralizacije ide u korist svih opština ili lokalnih samouprava u Srbiji. Međutim, još uvek nemamo neku decentralizaciju koja bi funkcionisala, ne samo u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, nego i u ostalim opštinama u Srbiji. Vlast je i dalje vrlo centralizovana, pogotovo kada se radi o policiji, sudstvu, prosveti i zdravstvu. Dencentralizacija bi trebala da se sprovede do kraja. To bi doprinelo boljem organizovanju na nivou lokalne samouprave, na nivou regiona, pa i države.
TAŠKOVIĆ: To je samo paravan za secesiju, za odvajanje ovog dela teritorije i njeno pripajanje Kosovu.
RSE: No osim zahteva da na licu mesta odlučuju o svojoj sudbini, Albanci sve tvrđe insistiraju na povlačenju srpske vojske i policije iz Preševske doline, čije bi kompetencije preuzela lokalna, multietnička policija. S obzirom da se u Srbiji smatra da je prisustvo vojske u tom regionu jedini način za očuvanje teritorijalne celovitosti, zahtev za demilitarizacijom je dočekan kao krunski dokaz o postojanju velikoalbanskog programa. U njegovoj osnovi leži, prema tim tumačenjima, pre svega pripajanje Bujanovca, Preševa i Medveđe Kosovu:
JEFTIĆ: Meni to izgleda sasvim logično i u skladu da njihovim secesionističkim zahtevima. To je način uz pomoć kojeg oni uspevaju da obezbede podršku u Evropi.
MUSTAFA: Nikakav velikoalbanski program apsolutno ne postoji. U vreme vladavine Miloševićeve Socijalističke partije Srbije je postojao velikosrpski program. Međutim, kod Albanaca ništa takvo ne postoji.
RSE: U senci aktuelnog srpsko-albanskog spora, na površinu su ponovo isplivale rasprave o tome ko zapravo polaže više prava na život u Preševskoj dolini. Na svetlo dana su izvučeni oni stari sukobi o tome da li je srpska vojska Preševsku dolinu u Balkanskim ratovima oslobodila ili okupirala i ko je zapravo starosedelac na tim prostorima:
MUSTAFA: Teritorija današnjih opština Preševo, Bujanovac i Medveđa su za vreme Otomanske imperije bile integralni deo Kosova. Nakon II svetskog rata je došlo do promene granice. Međutim, tada niko nije poklanjao pažnju tome da li će biti na Kosovu ili u Srbiji ili u Makedoniji, jer je tada to bilo svejedno, bila je jedna država – Jugoslavija. Međutim, istorija kaže da su Albanci ovde živeli vekovima, i uvek su bili – i u kulturnom i u jezičkom i u smislu tradicije – deo Kosova.
JEFTIĆ: Oni su na tim prostorima došljaci. Oni na te prostore polažu istorijsko pravo na osnovu priče da su tu nekad bile ilirske zemlje. Čak i kada bi to bilo tačno, ovi sadašnji Albanci nemaju vezu sa tim Ilirima koji su nekad živeli – ako su uopšte živeli – na tim prostorima, već imaju vezu sa Albancima iz Albanije. Albanci su došljaci i na prostorima Kosova i Metohije. Svi će vam oni reći da njihovi fisovi odnosno rodovi imaju poreklo u Albaniji. Vi nemate nijedan albanski fis, dakle nijedno albansko bratstvo na teritoriji čitave bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) koje će vam reći da tu žive od 1320. godine ili od 1250. godine; svi će vam reći da su došli iz Albanije. Kada je 1912. godine došla Vojska Kraljevine Srbije i te krajeve oslobodila od osmanske vladavine, oni su se našli na tim teritorijama i to doživeli kao okupaciju, jer su sebe doživljavali kao integralni deo Osmanske carevine, odnosno Osmansku carevinu su doživljavali kao svoju zemlju.
RSE: Čak i kada bi se preko noći razrešile sve one srpsko-albanske razmirice oko problema koji izviru iz same Preševske doline, početak izrade rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti, doneo je nova neslaganja. Albanske partije sa juga Srbije zdušno su pozdravile Ahtisarijev plan, što je samo produbilo jaz prema srpskom življu na jugu Srbije:
MUSTAFA: Sve političke partije Albanaca u Preševskoj dolini, u potpunosti podržavaju Ahtisarijev plan, da bi se status Kosova konačno rešio. U tom pravcu, svi Albanci ovde će biti sretni onoliko koliko i Albanci na Kosovu. Rešenje statusa Kosova će ostaviti oružane sukobe iza nas i voditi nas ka priključenju Evropskoj uniji. To će se reflektovati i na Albance na jugu Srbije, to jest u Preševskoj dolini, u pozitivnom smislu.
JEFTIĆ: Otcepljenje Kosova i Metohije bi predstavljalo kraj Srbije. Dakle, Srbija bez Kosova i Metohije ne bi mogla da preživi. Ako se ne bi borila za Kosovo, to bi predstavljalo njen fizički nestanak i prestavljalo bi njenu fizičku eksterminaciju.
RSE: Odbijanje Srbije i kosovskih Srba da prihvate bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova, podiglo je na izvestan način tenzije u samoj Preševskoj dolini, gde je još uvek sveže sećanje na nedavne oružane sukobe i ubistva civila, koja su se i nakon primirja dešavala u pograničnoj oblasti. Postoji li, s obzirom na upozorenja koja stižu i od nekih diplomata iz sveta, opasnost da se eventualni nemiri, koji bi mogli izbiti na Kosovu, prenesu i na Preševsku dolinu?
JEFTIĆ: Apsolutno. Pogotovo što oni koji donose političke odluke kod nas, vrlo nespretno govore da mi nismo u stanju da primenimo nikakvu silu. To vam je isto kao kad biste vi rekli – ako neko hoće da upadne u moju kući i hoće da odnese televizor, ja mu ništa neću reći. Šta bi čoveka koji ne vodi računa o poštenju, sprečilo da uđe i iznese televizor?
MUSTAFA: Apsolutno ne verujem da bi došlo do nekakvih nereda na teritoriji Kosova, bilo od strane Albanaca, bilo od strane Srba. Po Ahtisarijevom planu, Srbi na Kosovu će imati onoliko prava koliko ih imaju i u Srbiji. Ahtisarijev plan im garantuje prava koja ne uživa nijedna manjina u svetu. Imaju te horizontalne i vertikalne veze. Horizontalne su veze svih opšina sa većinskim srpskim stanovništvom, a vetikalne su direktne veze tih opština sa Beogradom. Biće zastupljeni u kosovskim državnim organima, ali istovremeno i u državnim organima Srbije. Takva prava Albanci u Preševskoj dolini nemaju, niti Albanci u Makedoniji, niti igde. Ja mislim da će ovo rešenje Srbi na Kosovu prihvatiti i da neće doći do nikakvog narušavanja reda i mira. To će proći na najmirniji način, i za Srbe i za Albance na teritoriji Kosova.
RSE: Mada je Kontakt grupa svojevremeno rekla da je isključena svaka mogućnost promene granica Kosova, jasno je da među najmoćnijim zemljama sveta ne postoji saglasnost o tome na koji bi način trebalo rešiti kosovsko pitanje. Mnogi u tom neslaganju velikih sila vide mogućnost za podelu Kosova, što samu Preševsku dolinu stavlja u poziciju teritorije za eventualnu razmenu:
MUSTAFA: Stavovi kontakt grupe su za sada vrlo jasni – da promjene granice nema, a mi stavove Kontakt grupe poštujemo. Međutim, ukoliko dođe do promjene mišljenja Kontakt grupe, onda bi Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe najverovatnije tražili promenu sadašnje granice Srbije sa Kosovom. Najverovatnije bismo se zalagali za priključenje ove tri opštine Kosovu. Mislim da bi to rešilo mirnim putem, bez oružanih sukoba između Albanaca i Srba, odnosno Albanaca i oružanih snaga Srbije koje su za sada u velikoj meri prisutne u Preševskoj dolini.
TAŠKOVIĆ: Ako sagledamo sve ono što se dešavalo poslednjih godina, vidimo da zapravo sopstvena država pospešuje iseljavanje i menja strukturu stanovništva, i sve to ide u prilog tim projekcijama i pričama o nekakvoj podeli.
RSE: Odluka o budućem statusu Kosova, u svakom će slučaju razrešiti mnoge dileme o sudbini Preševske doline koje muče kako Albance tako i Srbe. S obzirom da se i jedni i drugi osećaju potpuno napušteni od svoje matice, postavlja se pitanje – kakav bi status za one koji žive na jugu Srbije bio najbolji?
HISENI: Ako Srbi na Kosovu traže pripajanje Srbiji, sigurno će doći i do sličnog zahteva Albanaca na jugu Srbije.
TAŠKOVIĆ: Ako naša država ne napravi neki veliki zaokret u svojoj politici prema jugu Srbije, mislim da će, nažalost, tamošnji Albanci ostvariti svoj cilj.
RSE: Da li će Preševska dolina ostati u sastavu Srbije ili će postati teritorija za svođenje konačnih računa između Kosova i Srbije?
JEFTIĆ: Albanci neće odustati od svojih ciljeva, pogotovo ako odluka o nezavisnosti Kosova bude za njih povoljna. To će za Albance na jugu Srbije predstavljati neverovatan podsticaj da krenu istim putem kojim su išli njihovi sunarodnici i ostvarili taj cilj. Uostalom, ako problem rešavate na ovaj način, zašto biste taj način menjali?
MUSTAFA: Ako je najbolje rešenje da Preševo, Bujanovac i Medveđa ostanu u okviru granica Srbije, onda je to najbolje rešenje i za Srbe na Kosovu – da ostanu integrisani u kosovskim državnim organima nakon proglašenja konačnog statusa. Međutim, s druge strane, ako je najbolje rešenje za sve nas – promena granica, onda bismo i to prihvatili. Albanci Preševske doline će u svakom slučaju pokušati da pomognu bilo koje mirno rešenje, rešenje mirnim putem, bez oružanih sukoba. Zalažemo se za najbolje i najmirnije rešenje, prihvatljivo za sve.
RSE: U završnoj fazi prekompozicije teritorije zapadnog Balkana, teško je naći soluciju koja će biti prihvatljiva svim stranama. Stoga je možda jedino pravo rešenje ako sukobljene strane na kraju, ipak, budu u jednakoj meri uskraćene u odnosu na svoje maksimalističke ambicije. Sve drugo će samo predstavljati plodno tle za neke buduće sukobe.
