Vesela LALOŠ
Palić je bez sumnje jedno od najstarijih i svakako najprivlačnijih turističkih mesta u Srbiji. Smanjenje bivše države i nemogućnost putovanja dodatno je povećalo interesovanje za ovo mesto i nekadašnje otmeno odmaralište austrougarske imućne građanske klase, udaljeno samo osam kilometara od Subotice. Danas je Palić gradić sa u velikoj meri očuvanim duhom srednje Evrope, ali su decenije socrealističke kulturne diktature ostavile traga na njemu.Evo šta kažu posetioci koji vraćaju život ovom uspavanom turističkom mestu:
"Sve je drukčije, nema onog poštovanja, i mi smo bili mladi, ali postojala je jedna disciplina, red i tišina."
"Ja često dolazim na Palić i sviđa mi se, lepo je. Ali, čini mi se da je Palić malo drugačiji, da nije kao nekad, kao pre tridesetak godina. Nekako je bio tiši, mirniji i čini mi se da je pomalo izgubio svog nekadašnjeg šarma. Sada je malo drugačije. I dalje je lepo ali mislim da može da bude mnogo bolje."
Ovako Palić vide i doživljavaju subotičani, njegovi stalni gosti, i oni koji dolaze sa strane. On je za prve često nedovoljno evropski a za druge pak nejevropskiji kutak ove zemlje. O njegovoj 'mittell evropskoj' istoriji svedoče još prelepi letnjikovci preostali iz doba Austrougarske monarhije, stari park i kula Bogojvar, ali danas se na keju ovog nekad modenskog letovališta mogu čuti i zvuci kafanske muzike, uz sa njim nespojiv miris dima i prvomajskih ćevapa.
A onaj prvobitni lik ovog panonskog letovlišta nastao je jednog septembra, daleke 1912. godine kada su otvoreni objekti koji ga danas čine prepoznatljivim – Vodotoranj, velika terasa, spomen česma i ženski štrand, podseća subotički književnik Boško Krstić. U godinama posle drugog svetskog rata utihnuli su zvuci valcera sa velike terase, a secesijski arhitektonski lik Palića je postao gotovo nepoželjan:
"Kao da je i on dugo vremena bio prosto izbrisan iz naše svesti, i tek sad, nekako 'iz ofa', kao da pristiže stara muzika mađarskih opereta, kao da tek sada opet mislimo na te stare goste koji su tako uredno dolazili na Palić. U jednom trenutku, jedno od verovatno najlepših kupališta koje znamo, to je žensko kupalište na Paliću, koje je postavljeno u erdeljenskom stilu kao neka sojenica na vodi i koja prosto odiše lepotom i udobnošću. U jednom trenutku, negde '50-'60. godina, bilo je čak i reči da se to sruši. Hoću da kažem da je ta svest bila potpuno potisnuta."
Novi urbanistički planovi međutim Palić vide kao atraktivnu turističku destinaciju, a u njima je akcenat upravo na obnavljanju njegove originalne arhitekture, i vraćanju nekadašnjeg sjaja.
