Gëzim BAXHAKU, Branka TRIVIC
Premijer Kosova Agim Čeku je pozdravio stav većine članova Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koji su dali podršku predlogu međunarodnog posrednika za status Kosova Martija Ahtisarija kojom je predložena nadzirana nezavisnost za Kosovo:«Za pozdraviti je stav svih zemalja Evropske unije, uključujući i Slovačku jer su imali vrlo konstruktivan stav. Za pozdraviti je i stav Kine, koji je bio nedefinisan i koja je ovo pitanje videla kao evropsko i koja će podržati stav EU o ovom pitanju. Neke druge zemlje kao Indonezija i Katar su pokazale veliko razumevanje za pitanje Kosova.»
Premijer Čeku je kazao kako je onemogućavanje predsedniku Kosova Fatmiru Sejdiu da se obrati Savetu bezbednosti UN na formalnoj sednici u suštini plaćanje danka za nerešeni status Kosova. Ruski stav, prema premijeru Čeku, predstavlja ustvari kupovinu vremena, a ne odbijanje suštine plana međunarodnog posrednika. On je kazao da je posle ove sednice jasno da je jedino rešenje za Kosovo nezavisnost, iako će biti stalnih napora da se to ometa. Čeku je ocenio da zahtev Rusije da se pošalje jedna ekipa Saveta bezbednosti UN koja bi prikupljala informacije o dostignućima na terenu predstavlja pokušaj za odlaganje i osložnjavanje procesa.
Lider reformističke partije ORA i član Pregovarčke delegacije Kosova Veton Suroi je ocenio da je jučerašnji sastanak u stvari početak procesa odlučivanja o predlogu rešenja statusa u Savetu bezbednosti:
«U ovom procesu treba razjasniti pozicije svih država.»
Suroi je ocenio da je značajno da je u Savetu bezbednosti UN preneta poruka Kosova, iako je, prema njegovim rečima, bilo mnogo bolje da se Savetu bezbednosti UN obratio sam predsednik Sejdiu. Suroi je izrazio očekivanja da će se vrlo brzo na Savetu bezbednosti UN započeti posao na pripremi nove rezolucije.
Jedan od lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju Ranđel Nojkić je za naš program izjavio da sinoćnjom sednicom Saveta bezbednosti UN ništa nije rešeno i da izjave date nakon sednice u suštini ništa ne govore osim da održavaju želje strana o rešavanju ovog problema:
«Ja smatram da će se rešenje nazirati tek nakon odluke koju bude doneo Savet bezbednosti i tek pošto čujemo glavne aktere u Savetu bezbednosti, odnosno stalne članice pre svega Rusiju i Kinu, na koji će se način izjasniti o ovom predlogu.»
Nojkić smatra da ni Srbija ni Kosovo ne mogu više uticati na dalji tok procesa rešenja statusa Kosova, koji je ušao u redovnu proceduru Saveta bezbednosti UN.
Jedan od lidera Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković kaže da sinoćni sastanak i njegovi rezultati ne predstavljaju ništa novo. Ona je kazala da ono na šta se insistiralo sa srpske strane na sednici Saveta bezbednosti predstavlja suštinu na kojoj počivaju Ujedinjene nacije, a da se u konkretnom slučaju radi o teritoriji a manje o pravima ljudi koji na njima žive:
«Ono što se govorilo na Savetu bezbednosti jeste okvir nečega, principa na kojima počiva Savet bezbednosti UN – poštovanje teritorijalnog integriteta zemalja članica i svakako ljudskih prava. S tim u vezi, moram da vam kažem da, u takvom kontekstu, priče o ljudima i Albancima i Srbima manje su važne jer prosto kandidat je teritorija i onda se više razgovara o principima očuvanja teritorije.»
Koštunica optimista
Na čelu srpske Vlade je čovek koji je uveren da će Ahtisarijev plan na Savetu bezbednosti propasti, što je, kako je nedavno izjavio, u interesu Srbije. Vojislav Koštunica objašnjava na čemu zasniva svoj optimizam:
"Na onome što je prethodilo sednici Saveta bezbednosti, na stavovima koje su pojedine zemlje, neke stalne članice Saveta bezbednosti zauzimale, zatim razlikama koje se ispoljavaju u Evropskoj uniji."
A nakon sednice na East Riveru Vojislav Koštunica novinarima izjavljuje da Savet bezbednosti nije prihvatio Ahtisarijev predlog kosovskog statusa. Kad su ga reporteri podsetili da Savet nije doneo nikakav stav o tom dokumentu, on je rekao da je optimista i citirao srpsku poslovicu: po jutru se dan poznaje, podsetivši da se i na nedavnom sastanku u Bremenu pokazalo da mnoge zemlje, pa i neke stalne članice Saveta, imaju važne primedbe i dileme oko tog plana”.
Otkud premijeru toliki optimizam? Vesna Pešić, nekadašnja čelnica Gradjanskog saveza Srbije i poslanik srpskog parlamenta ispred koalicije stranaka okupljene oko Čedomira Jovanovića:
"On je možda čovek koji hoće, na neki način, što bi rekla deca, da srećkira. Smatra da neka vera, optimizam proizilaze iz stvarnosti. Ako bi imao plan B i pretpostavio da će možda i drukčije da se odluči, pa da se za to pripremi. Onda bi on sam proizvodio i takvu mogućnost - onda će početi da proizvodi samo jednu jedinu mogućnost, i onda ispoljava jednu dozu preteranog optimizma, ali, verovatno da bi proizveo konsekvence koje on hoće. Ili je možda lična crta, možda je čovek po prirodi veoma optimističan."
Iako je i američki ambasador u Savetu bezbednosti Alejandro Wolff priznao neke članice Saveta bezbednosti da imaju izvesnih rezervi u pogledu predložene nezavisnosti Kosova, čini se da strategija ubrzanja rešavanja kosovskog statusa, koju zagovaraju pre svega Sjedinjene Države, Velika Britanija i Francuska, za sada vodi u odnosu na taktiku usporavanja koju predlaže Rusija.
Moskva je predložila, sa čime se Srbija saglasila, da se na Kosovo pošalje delegacija Saveta bezbednosti kako bi se snimilo stanje stvari na terenu, što se svodi na vraćanje procesa na početak – kad je važilo pravilo “prvo standardi, pa onda status”. Dakle ubrzanje versus usporavanje. Šta će prevladati?
Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost:
"To zavisi od toga kako će se nagoditi glavni akteri, Amerika i Rusija i donekle Evropska unija. Što se mog ličnog stava tiče ja mislim da bi za Srbiju bilo najbolje da se što pre završi cela ova agonija i da ona može da krene nesmetano ka svojoj evropskoj budućnosti. Naravno, tu očekujem ogromnu pomoć Evropske unije, koja je svesna da je cela priča sa Kosovom, kako god da se završila, znači odredjenu nepravdu i da nije napravljen pravi kompromis. Odnosno da su i oni odgovorni što '99, kada je potpisan Kumanovski ugovor, oni koji su se nalazili preko puta Miloševića nisu imali dovoljno snage i hrabrosti da, ono što su hteli da izvedu, izvedu do kraja. Nego sada demokratska Srbija treba da plaća."
Vesna Pešić smatra da strategija razvodnjavanja finalizovanja kosovskog statusa može dovesti do toga da:
"...bi moglo malo da se oduži, da to ne bude sad. Verovatno bi april ili maj bio posvećen tome, ali ne više od toga. Samo do juna meseca oni bi doneli nekakvu odluku. Ne verujem da bi mogla da bude cela godina."
Sonja Liht priznaje da ima vrlo kompleksan, ambivalentan pogled na kosovski status, dok smatra da je za Srbiju najcelishodnije da se to pitanje što pre zatvori, za širi region, kaže, to ne mora biti slučaj:
"Previše je veliko ubrzavanje i nerazmišljanje o tome kako će nezavisni status Kosova uticati na ceo region, može da bude opasno. Juče sam imala vrlo ozbiljan razgovor sa gospodinom Fušeom, koji je upravo editovao, odnosno uredio jedan vrlo značajan tekst o stanju Unije, koji je promovisan u Parizu početkom marta, u kojem smatra da preveliko ubrzanje, govori o tome javno u Beogradu, celog ovog procesa, nalaženja finalnog statusa, može da dovede do ozbiljnih problema. Zbog toga predlaže da se ponovo na jedan vrlo vrlo odgovoran i ozbiljan način razmisli o raznim modelima, kao što je recimo Ugovor Dobrog Petka o budućnosti Severne Irske i da se ustvari vidi koja je ona procedura ili proces koji bi mogao da obezbedi da ceo region, uključujući i Kosovo, obezbedi i osigura svoju evropsku budućnost."
