Generalni sekretar DPK Jakup Krasnići smatra da je Kosovo postalo nezavisno u junu 1999. godine i ističe da je u paketu za rešenje statusa Kosova međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija dve trećine posvećeno manjinama, ali da se istovremeno u paketu priznaje teritorijalna celovitost Kosova:
«Priznaje se i pravo budućih institucija Kosova da kontroliše granice, da Kosovo ima bezbednosnu snagu, pravo da sklapa međunarodne političke i financijske sporazume. Takođe se priznaje pravo Kosova da kontroliše vazdusni prostor i sva su to prava koja pripadaju jednoj nezavisnoj i suverenoj državi. Naravno, mi smo svesni da će u ovom trenutku biti međunarodnog civilnog i vojnog prisustva, ali je to prisustvo i do sada pomoglo Kosovu da prevaziđe štete koje je prouzrokovao rat i period pre njega.»
Krasnići ističe da je najvažnije od svega da se ovim predlogom Srbiji oduzima suverenitet nad Kosovom:
«Dovoljno je da se ovim oduzima suverenitet Srbije i on prenosi građanima i institucijama Kosova, koji su iskazali spremnost da taj suverenitet podele sa EU.»
Krasnići ističe da treba imati u vidu da su i druge zemlje, koje su vekovima nezavisne i suverene, pod stalnim monitoringom međunarodne zajednice, odnosno EU:
„Mi međunarodno prisustvo ne vidimo kao nešto loše, jer će Kosovo u procesu biti integrisano u EU i do tog kraja puta potrebno drugačije i veće angažovanje građana i institucija Kosova.“
On odbija kao neosnovane izjave da će decentralizacija doprineti podeli Kosova:
«Decentralizacija daje prava i obaveze srpskoj manjini posebno da rukovode opštinama, ali će te opštine funkcionisati u skladu sa kosovskim zakonodavstvom i u okviru granica Kosova.»
Krasnići ističe da će verovatno kosovski Srbi jedno vreme praviti određene probleme, ali će vremenom uvideti da se institucije zalažu za stvaranje boljih uslova života i rada svih građana, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Međutim, drugačiji stav od njega ima Emruš Džemailji, predsednik Narodnog pokreta i poslanik Skupštine Kosova:
«Mislimo da se Rezolucija 1244 i paket Ahtisarija se razlikuju. U odnosu na ovu Rezoluciju, paket Ahtisarija se može nazvati korak napred, ali paket favorizuje Srbe i ima mnogo razloga da ga oni u prvom redu prihvate. Mi smo zatražili neposredno priznavanje Kosova kao nezavisne i suverene države, kao što je bio slučaj sa Hrvatskom, Slovenijom i drugim zemljama u bivšoj Jugoslaviji.“
On ističe da je paket napravljen uprovo zbog manjina, pre svega zbog srpske manjine i da ne razume zašto su oni nezadovoljni. Džemajlji smatra da će biti vrlo teško obezbediti funkcionalnost Kosova kao države, imajući u vidu kako je koncipiran proces decentralizacije, koji je, prema njemu, napravljen na etničkim osnovama:
«Mi mislimo da nije bilo nikakvog razloga niti opravdanja da jedno isključivo unutrašnje pitanje Kosova, koje je moglo da se raspravlja sa kosovskiim Srbima i međunarodnom zajednicom, raspravlja sa zemljom koja je sada praktično druga država, sa Srbijom.»
On izražava veliku rezervu u mogućnost ostvarivanja paketa za rešenje statusa, ovako kako je predložen od strane Martija Ahtisarija.
«Priznaje se i pravo budućih institucija Kosova da kontroliše granice, da Kosovo ima bezbednosnu snagu, pravo da sklapa međunarodne političke i financijske sporazume. Takođe se priznaje pravo Kosova da kontroliše vazdusni prostor i sva su to prava koja pripadaju jednoj nezavisnoj i suverenoj državi. Naravno, mi smo svesni da će u ovom trenutku biti međunarodnog civilnog i vojnog prisustva, ali je to prisustvo i do sada pomoglo Kosovu da prevaziđe štete koje je prouzrokovao rat i period pre njega.»
Krasnići ističe da je najvažnije od svega da se ovim predlogom Srbiji oduzima suverenitet nad Kosovom:
«Dovoljno je da se ovim oduzima suverenitet Srbije i on prenosi građanima i institucijama Kosova, koji su iskazali spremnost da taj suverenitet podele sa EU.»
Krasnići ističe da treba imati u vidu da su i druge zemlje, koje su vekovima nezavisne i suverene, pod stalnim monitoringom međunarodne zajednice, odnosno EU:
„Mi međunarodno prisustvo ne vidimo kao nešto loše, jer će Kosovo u procesu biti integrisano u EU i do tog kraja puta potrebno drugačije i veće angažovanje građana i institucija Kosova.“
On odbija kao neosnovane izjave da će decentralizacija doprineti podeli Kosova:
«Decentralizacija daje prava i obaveze srpskoj manjini posebno da rukovode opštinama, ali će te opštine funkcionisati u skladu sa kosovskim zakonodavstvom i u okviru granica Kosova.»
Krasnići ističe da će verovatno kosovski Srbi jedno vreme praviti određene probleme, ali će vremenom uvideti da se institucije zalažu za stvaranje boljih uslova života i rada svih građana, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Međutim, drugačiji stav od njega ima Emruš Džemailji, predsednik Narodnog pokreta i poslanik Skupštine Kosova:
«Mislimo da se Rezolucija 1244 i paket Ahtisarija se razlikuju. U odnosu na ovu Rezoluciju, paket Ahtisarija se može nazvati korak napred, ali paket favorizuje Srbe i ima mnogo razloga da ga oni u prvom redu prihvate. Mi smo zatražili neposredno priznavanje Kosova kao nezavisne i suverene države, kao što je bio slučaj sa Hrvatskom, Slovenijom i drugim zemljama u bivšoj Jugoslaviji.“
On ističe da je paket napravljen uprovo zbog manjina, pre svega zbog srpske manjine i da ne razume zašto su oni nezadovoljni. Džemajlji smatra da će biti vrlo teško obezbediti funkcionalnost Kosova kao države, imajući u vidu kako je koncipiran proces decentralizacije, koji je, prema njemu, napravljen na etničkim osnovama:
«Mi mislimo da nije bilo nikakvog razloga niti opravdanja da jedno isključivo unutrašnje pitanje Kosova, koje je moglo da se raspravlja sa kosovskiim Srbima i međunarodnom zajednicom, raspravlja sa zemljom koja je sada praktično druga država, sa Srbijom.»
On izražava veliku rezervu u mogućnost ostvarivanja paketa za rešenje statusa, ovako kako je predložen od strane Martija Ahtisarija.
