Dženana KARABEGOVIC, Zoran PRERADOVIC, Srdan JANKOVIC, Enis ZEBIC, Gëzim BAXHAKU, Dragan ŠTAVLJANIN
Odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu potvrdila je kako u Bosni i Hercegovini svaki događaj, pa i ovaj, biva iskorišten u političke svrhe, što potvrđuju i izjave predsjednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika, te člana kolektivnog šefa države Harisa Silajdžića. I jedan i drugi iskoristili su presudu da nastave retoriku iz predizborne kampanje i homogeniziraju bošnjački i srpski narod u BiH. Stoga se s pravom postavlja pitanje: da li će presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu doprinijeti pomirenju ili daljem zaoštravanju odnosa među narodima u BiH?U odgovoru na ovo pitanje bosanskohercegovački analitičari ističu da će to manje zavisiti od bh. građana, a više od toga kako će to eksploatisati bosanskohercegovačke političke elite. Profesor Mostarskog sveučilišta Slavo Kukić smatra da će haška presuda više relaksirati relacije između Sarajeva i Beograda, nego unutar same BiH:
„Ako oni nastave komunikaciju tipa jučerašnje, ali i komunikaciju prethodnih godinu dana koja se dovijala na relaciji Silajdžić - Dodik, onda ja uopće nisam optimista da bi to moglo doprinositi zaboravljanju ratnih rana. Ako, pak, ta komunikacija se bude zasnivala na logici koju je tijekom jučerašnjeg dana promovirao predsjedavajući bh. Predsjedništva gospodin Radmanović, ja mislim da u tom slučaju ima nade i u tom slučaju može se dogoditi da te ratne rane brže zarastaju.“
Za predsjednika Helsinškog odbora Republike Srpske Branka Todorovića građani BiH trebaju imati ozbiljnu rezervu prema izjavama koje su u sklopu dnevno - političkih obračuna bh. političara. Kolika je odgovornost političara, ocjenjuje Todorović, pokazuje i stanje u kom se nalazi region, ne samo danas već u posljednjih 15-tak godina:
„Naši političari jednostavno gledaju svoje interese, a njihovi interesi su da jedan visoki stepen straha i nepovjeranja međuetničkog, međureligijskog među građanima BiH kontrolišu prema svojim potrebama, prema potrebama izbora i na taj način vrlo lako dobijaju podršku građana na izborima, a istovremeno nemaju ni najmanju odgovornost vezano za procese oživljavanja privrede, zapošljavanje, jačanje školstva i zdravstva. Jednostavno je nedopustiva tolika politizacija nečega što je jedna od najviših pravnih tijela u međunarodnoj zajednici donijela.“
Direktor sedmičnog magazina “BH dani” Senad Pećanin najpozitivnijom ocjenom smatra onu koju je nakon presude dao srbijanski predsjednik Boris Tadić i koja je, prema njegovom mišljenju, bila na nivou zrelog državničkog gesta. S druge strane, ističe Pećanin, reakcije čelnih ljudi u Republici Srpskoj su razočaravajuće i ne doprinose pomirenju i stabilizaciji prilika u BiH:
„Naravno, mislim da takva reakcija ne opravdava ni Silajdžića niti bilo kojeg drugog bošnjačkog lidera, medij ili pojedinca u Federaciji. Mislim da treba racionalno sagledati ovu presudu i bez obzira na zadovoljstvo jednih ili nezadovoljstvo drugih, suočiti se i izvući konzekvenci iz činjenice da je i u ovakvoj presudi utvrđeno da je u BiH izvršen genocid.“
Predsjednik Foruma građana Tuzla Vehid Šehić:
„Političari moraju biti odgovorni prvo prema građanima BiH, zaboraviti bilo kakvu svoju političku promidžbu ili nekakav dobitak koji žele da izvuku iz ovog, jer mislim da je to u svakom slučaju nemoralan čin od njih.“
Zajednička ocjena naših sagovornika je da niko ne treba euforično da doživljava presudu, niti da bude frustriran zbog iznevjerenih očekivanja. Sud je donio odluku, kažu, na osnovu dokaza i dokumenata koje je imao na raspolaganju.
* * * * *
Po svemu sudeći, i u samoj Srbiji doći će do dotatne konfronatacije nakon zahteva predsednika Srbije da Skupština usvoji deklaraciju kojom se osuđuje zločin u Srebrenici.
Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu dobar je osnov za pomirenje srpskog i bošnjačkog naroda, budući da se više ne barata pojmom kolektivne već individulane krivice, kaže u izjavi za naš program Jelena Marković portparol Demokratske stranke. Prema mišljenju Markovićeve, za dobre odnose dva naroda i dve države ipak je potrebno da se ispune određeni uslovi:
“Ono što nama sada predstoji kao državi je, ne da budemo srećni i zadovoljni nad ovom presudom, nego da se suočimo sa prošlošću jer bez toga nema istinskog pomirenja u regionu. Ovo pre svega znači da procesuiramo sve ratne zločine i ratne zločince koji su naši državljani. Bez toga nema istinskg pomirenja između ova dva naroda i ove dve države.”
S druge strane, visoki funkcioner Srpske radikalne stranke Dragan Todorović smatra da je logično da su predstavnici BiIH nezadovoljni presudom jer su očekivali osudu Srbije i podvlači da ono što se desilo u Hagu nikako neće voditi ka pomirenju naroda:
“Sve strane u ovim sukobima ostaju na svojim pozicijama, pogotovo što se jedna strana na svaki mogući način stavlja u neravnopravan položaj. To je srpska strana. I mislim da zbog toga nikako ne može ova presuda da utiče da se situacija smiri.”
Istovremeno, predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Skupštine Srbije usvajanje deklaracije kojom se osuđujuje zločin u Srebrenici. Podsećamo: pokušaj da se takva deklaracija usvoji u srpskom Parlamentu jula 2005. godine nije dobio podršku. Pored Demokratske stranke za ovu deklaraciju tada su glasali još samo Srpski pokret obnove i Socijaldemokratska partija. Savetnik premijera Srbije za spoljnu politiku Vladeta Jankovic za naš program kaže da se stav Demokratske stranke Srbije, koja je tada tražila da budu osuđeni svi zločini tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, nimalo nije promenio:
“Ništa se nije promenilo u međuvremenu u našem pogledu na stvari kada je reč o zločinima koje sa gnušanjem i naglašeno osuđujemo, ali ne mislimo da smo mi bili jedini počinioci.”
Nekadašnja predsednica Građanske stanke Srbije i aktuelna poslanica koalicije koju predvodi Liberalno-demokratska partija Duušica Pešić smatra da će i ovog puta biti velikih problema sa donošenjem deklaracije kojom se osuđuje zločin u Srebrenci:
“Ja se već sad stresam kao narodni poslanik, pomenuto je da bi Skupština Srbije trebalo da donese tu deklaraciju. Sada je to presuda. Na šta će ličiti ta Skupština kada to krene i kako ćemo mi poraz ponovo doživljavati, kad vidimo stvarno kako će se i na koji način o ovom pitanju ponovo razgovarati.”
Pešićeva na posletku zaključuje da bi za pomirenje srpskog i bošnjačkog naroda bilo veoma važno iskreno izvinjenje Beograda:
“U takvim situacijama je vrlo važno da se kaže to izvini. Čini mi se da su to političari ovde sa indignacijom odbacili. Treba da kažu i za Srebrenicu - izvini i da Paralament kaže - izvini, oprosti. Zato što kad kaže - izvini i kad kaže - oprosti, mislim da ta žrtva dobija direktnu poruku da ti znaš šta se tu dogodilo.”
* * * * *
Poslije jučerašnje presude Međunarodnog suda pravde u Hagu otvorena su i neka pitanja koja se tiču Crne Gore: kolika je odgovornost Podgorice za ratna dešavanja u Bosni i Hercegovini, da li će Sarajevo podnijeti još tužbi, kako će presuda uticati na buduće odnose Crne Gore i BiH?
Komentarišući dio presude Međunarodnog suda pravde u kojem se kaže da organi SRJ nijesu preduzeli mjere pozitivnog spriječavanja genocida u Srebrenici koji su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, uz prethodnu konstataciju da Crna Gora dijeli odgovornost sa Srbijom, profesor Međunarodnog prava Nebojša Vučinić kaže da Crna Gora u tom slučaju veoma teško može da bude suodgovorna, jer je taj slučaj genocida vremenski i prostorno precizno lociran kada Crna Gora nije imala nikakve kontrole nad vojnim i paravojnim jedinicama koje su izvršile taj zločin:
„Tu zaista mislim da organi vlasti Crne Gore nijesu imali nikakve veze, odnosno nikakve efektivne ili bilo kakve druge kontrole nad tim vojnim i paravojnim jedinicama koje su to izvršile, tako da u tom smislu je po meni čista situacija oko eventualne suodgovornosti Crne Gore za zločin genocida u Srebrenici, iako smo tada bili de fakto jedna država, ali znalo se dobro i dobro je bilo poznato ko ima moć, kako se donose odluke, ko donosi odluke, kakva je sadržina tih odluka, tako da što se toga dijela tiče mislim da je tu čista situacija za Crnu Goru.“
Upitan da li na osnovu ove presude Bosna i Hercegovina može da podnese tužbe koje se odnose na učešće u zločinačkim aktivnostima za naknadu štete zbog ratnih razaranja i počinjenih masovnih ubistava tokom rata u Bosni i Hercegovini, profesor Vučinić kaže da su sve opcije otvorene, jer država može da bude tužena, osim za genocid i po drugim osnovama. Na pitanje kakve su obaveze Crne Gore prema Bosni i Hercegovini nakon presude Suda pravde, Vučinić kaže:
„U pogledu kažnjavanja i to onih koji su naredili i organizovali vraćanje izbjeglica i njihovo ubijanje ’92. i ovaj nesretni zločin kome je danas godišnjica opet nesretna to je u Štrpcima. Jer po meni oba ta zločina uključuju neke genocidne elemente, jer postavlja se poslije ove presude jedno realno pitanje čemu služi Konvencija za subijanje zločina genocida, ako su tako visoki kriterijumi za dokazivanje onoga dolusa specijalista, jer niko danas nije lud da napravi plan i program uništenje grupe direktno, neposredno. Bojim se malo ove presude, to je moj lični stav, da ona ne pospješi nekakve genocidne aktivnosti širom svijeta, nažalost.“
Komentarišući presudu Međunarodnog suda pravde u kontekstu budućih odnosa između Bosne i Hercegovine i Crne Gore sociolog Srđan Vukadinović kaže da je obaveza Crne Gore da u Skupštini donese Deklaraciju o osudi genocida u Srebrenici i drugih počinjenih zločina u Bosni i Hercegovini, a da se pokrene odgovornost za građane Crne Gore koji su učestvovali u tim zločinima:
„Međunarodni sud u Hagu je sudio za zločin genocida, ali on nije utvrđivao ratne zločine i zločine protiv čovječnosti. Upravo tu Crne Gora sada kao samostalna država, kao nezavisna država mora u Skupštini donijeti deklaraciju po kome će se ograditi i od genocida i od ratnih zločina, konstatovati u toj deklaraciji da ih je bilo, da su te zločine činili i građani Crne Gore, ali oni imaju svoja imena i prezimena i za te zločine treba da odgovaraju.“
U ambijentu poremećenih odnosa na Balkanu veoma je teško graditi odnose putem tužbi i putem presuda, kaže profesor Vukadinović, naglašavajući da bi odnosi između Crne Gore i Bosne i Hercegovine bili otežani u slučaju novih tužbi, a da je jedini put pomirenje rasvijetljavanje zločina koji su se dogodili:
„Dobrosusjedski odnosi, odnosi tolerancije i saradnje između Bosne i Hercegovine i Crne Gore nikako ne bi mogli uspostaviti nekom tužbom, niti eventualno novom tužbom ili presudom, nego oni moraju da se prije svega ogledaju u rasvijetljavanju tih nečasnih djela, zločina koje su počinili građani Crne Gore u Bosni i Hercegovini i jedino tako se ide ka pomirenju.“
Na pitanje koliko je za Crnu Goru nepovoljna kvalifikacija da dijeli odgovornost sa Srbijom za ne spriječavanje genocida, s obzirom da će ona ostati napisana u istoriji, Vukadinović kaže:
„To može imati negativnih posljedica po imidž Crne Gore kao zemlje koja ima određeni demokratski kapacitet ili makar koja želi da napravi iskorak ka demokratskoj strukturi svoga društva.“
* * * * *
Presuda Međunarodnog suda pravde ne može donijeti ništa dobrog stanju u regiji, jednoglasni su hrvatski analitičari i eksperti.
Presuda Međunarodnog suda pravde pokazuje konfuziju međunarodne zajednice u odnosu prema ovoj regiji, kaže za Radio Slobodna Evropa profesor zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti Branko Caratan. Koji će biti njezini učinci na terenu?
„Ne može produbiti podjele, zato što su one već preduboke, a ne može ni pridonijeti stabilizaciji, jer je konfuzna.“
Naime, nesuvisla je teza da se genocid desio samo na jedom izoliranom teritoriju Srebrenice, zatim, podjednako je nesuvisla teza da se ne može dokazati veza između Beograda i djelovanja postrojbi bosanskih Srba ili paravojnih jedinica iz Srbije na teritoriju Bosne i Hercegovine, kaže Caratan:
„Ta veza je veoma očita – na primjer preko platne liste koja se pravila u Beogradu za oficire svih jedinica koje su po direktivi iz Miloševićevog centra funkcionirale na području Bosne i Hercegovine. Ta presuda na žalost pokazuje konfuziju međunarodne zajedice kada se radi o ovoj regiji. Jednim je dijelom to vjerojatno neznanje, a dijelom su to i političke podjele koje postoje u svijetu, i koje onda reflektiraju različite političke procjene što se to u srvari dogodilo u našoj regiji.“
Ova presuda nije doprinos ni pravdi ni stabilnosti u regiji, kaže za Radio Slobodna Evropa dugogodišnji hrvatski ministar vanjskih poslova i jedan od sudionika Daytona, sada pravaški vanjskopolitički ekspert Mate Granić:
„Ona neće doprinijeti pomirenju, a isto tako ona će sigurno produbiti podjelu bošnjačkog korpusa prema srpskom korpusu. Milošević ni nakon 4 i po godine
suđenja nije bio osuđen, a sada je proglašeno da Srbija nije odgovorna za evidentnu agresiju na Bosnu i Hercegovinu i zločine koji su tamo počinjeni, pogotovo u Srebrenici. To svakako neće biti doprinos stabilnosti regije.“
Ova presuda izazvat će samo nove tenzije i sukobe, kaže jedan od najboljih hrvatskih poznavatelja bosanskohercegovačke problematike Zdravko Tomac:
„Ako Sud pravde - bilo koji sud – postane sud nepravde, onda - umjesto da miri – on svađa! Umjesto da stišava mržnje i stvara normalnu situaciju, on stvara nove sukobe.“
Tomac tvrdi kako i Haški tribunal za ratne zločine i – aktualno – Međunarodni sud pravde – rade sa osnovnim ciljem da izjednače krivnju, izbrišu istinu i nametnu krivotvorine:
„A sasvim je sigurno da se prava pomirba može ostvariti samo na istini i prihvaćanju istine, a ne na krivotvorinama koje stvaraju novo ogorčenje. Možete misliti kakvo je ogorčenje sada – stotinu tisuća Bošnjaka je pobijeno u Bosniu i Hercegovini, a Međunarodni sud pravde kaže – pa dobro, bilo je tu i genocida, ali nitko nije kriv! Prema tome, došli su Marsovci i sve to učinili!“
Po procjeni predsjednika Hrvatskog helsinškog odbora i profesora političke filozofije na zagrebačkom Sveučilišu Žarka Puhovskog, presuda Međunarodnog suda pravde ni na koji bitan način neće utjecati na pomirbu niti na produljenje sukoba:
„Ona je zapravo za to nevažna. Međutim, puno je važnije da se ovom presudom ojačava pozicija svih onih u regiji koji ne vjeruju međunarodnoj zajednici i međunarodnoj pravdi, a to su u osnovi najdestruktivnije snage u regiji. Dakle, u tom pogledu je ona negativna, jer vodi prema izolacionizmu i odbijanju integracijskih procesa i nečemu što će vjerojatno biti mir u odnosu na ratno stanje, ali – jedan crkavajući, neugodan i socijalno neperspektivan mir.“
* * * * *
Jučerašnja odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu utvrdila je odgovornost režima bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića za nečinjenje, odnosno zato što nije, iako je mogao, sprečio genocid u Bosni, ocenio je premijer Kosova Agim Čeku.
U saopštenju iz kabineta premijera Kosova se ističe da međunarodni sudovi priznaju odgovornost države za gaženje međunarodnog javnog prava kao posledicu aktivnog delovanja ili nečinjenja u sprečavanju dela. „U tom smislu, Međunarodni sud u Hagu je konstatovao da je Srbija kriva za gaženje zakona jer nije sprečila genocid», kaže se u saopštenju i ističe kao ne treba prenebregnuti činjenicu da je Srbija Slobodana Miloševića, njen državni aparat, uključujući vojsku, službe bezbednosti i druge mehanizme nasilja srpske države, bila direktno uključena u podršci, organizovanju i izvršenju najtežih zločina posle Drugog svetskog rata, a koje je sud ocenio genocidom protiv bošnjačkog naroda.
Haška presuda, prema stručnjacima međunarodnog javnog prava, univerzitetskim profesorima Hajredinu Kuchiju i Iliriani Isljami, je srednje rešenje. Profesor Kuchi smatra da je ocita odgovornost za nečinjenje ali se istovremeno odgovornost za najteži zločin individualizuje:
„U tom smislu da je data mogucnost da odgoovrni ljudi iz Srbije odgovaraju za genocid u Bosni, dok srpska država ne snosi odgovornost za to.»
Kuchi ističe da ovakvo rešenje znači da Srbija nije zemlja koja je izvršila zločin genocida, ali pojedinci iz te države svakako. I profesorica Islami smatra da je prevagnula činjenica da država nije odgovorna za genocid, ali da su pojedinci, nedvosmisleno, izvršili delo genocida:
«Sud je doneo odluku da ne treba direktno okriviti celu srpsku državu za akt genocida, već da su za to odgovorni određeni pojedinci koje traži Haški tribunal. To je u skladu sa unutrašnjim pravom, jer se u njemu za određena dela kažnjavaju pojedinci a ne okrivljuju porodice, sela, klanovi i zato je doneta takva odluka.»
Profesor Kuchi kaže da se međunarodnim konvencijama za genocid identifikuje odgovornost države, ali ne u smislu krivične odgovornosti. Ovoga puta, za razliku od Nirnberškog procesa, nije utvrđena kolektivna, već individualna odgovornost:
„Mislim da se razmišljalo politički, jer proglasiti u ovom periodu jednu državu da je izvršila genocid nad drugom državom je izuzetno velika odgovornost. Možda je to bilo više političko nego lpavno rešenje. Ovo je, iako se u pravu takvo rešenje ne poznaje, ipak kompromisno rešenje.»
Profesorica Ismaili kaže da odluka Međunarodnog suda pravde stvara klimu demokratizacije u Srbiji:
“Ovo treba da utiče na samu Srbiju. Posledice treba da snosi Srbija u smislu dalje demokratizacije, preuzimanjem obaveze da nadoknadi štetu ali i da pred lice pravde izvede ljude koji su odogovorni za zločin genocida.»
Premijer Kosova Agim Čeku je izrazio očekivanja da će država Srbija i njeni političari prihvatiti direktnu odgovornost za genocid i da će prekinuti politčke ocene izjednačavanja odgovornosti, pošto su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije prosli u znaku direktne dogovornosti srpskog državnog aparata:
„To je jedini put pomirenja među narodima, progresa i evroipeizacije Balkana.»
* * * * *
U prvom procesu za genocid nakon Drugog svetskog rata, presuda je pružila zadovoljenje obema stranama, ali i izazvala frustracije, ocenjuje svetska štampa.
Srbija je oslobođena stigme o genocidnoj naciji i ne mora da plati ratnu odštetu, što je drugo po redu razočarenje za ljude u Bosni, pre svega za najbližu rodbinu žrtava. Prošle godine su uskraćeni za moguću presudu protiv Slobodana Miloševića za genocid, jer je umro pre kraja suđenja. S druge strane, Bosna je dobila što je tražila od samog početka – presudu o krivici Srbije, piše "Njujork tajms". Od svih mogućih opcija, jučerašnja presuda Međunarodnog suda pravde ima najviše šansi da ohrabri dalje pomirenje između Bosne i Srbije, ocenjuje londosnki "Tajms". Sud se rukovodio isključivo pravnim argumentima, a ne zapaljivim političkim, koji još uvek dominiraju u regionu. Oni koji su se pribojavali tenzija mogu da odahnu jer je presuda dala i jednoj i drugoj strani ponešto i u istoj meri razočarala, piše "Tajms".
Iako je presuda striktno bazirana na pravu, ona je u saglasnosti sa političkim željama zapadnih zemalja koje nastoje da uključe Srbiju u evrpske integracije, a ne da bude izolovana, kao parija država optužena za genocid sa mogućnošću daljnjeg jačanja nacionalista, ocenjuje "Njujork tajms". Odluka suda da Srbija nije odgovorna za genocid, omogućava političarima u Beogradu da tvrde da su ostvarili neku vrstu pobede. Povodom stava suda da nema dovoljno dokaza da je u Bosni počinjen genocid, "Njujork tajms", postavlja pitanje kada etničko čišćenje, koje je bilo masovno u ovoj zemlji, može biti definisano kao genocid.
Pravni stručnjaci se slažu da je Konvencijom Ujedinjenih nacija iz 1948. postavljen veoma visoki prag za utvrđivanje kada se zločini mogu podvesti pod genocid. Međutim, Ričard Diker iz Hjumen Rajts Voča smatra da je bilo dovoljno dokaza da je Srbija odgovorna za teške zločine. "Zbog toga je ova odluka razočaravajuća ne samo za rodbinu žrtava u Srebrenici. Međutim, to razočarenje ne bi trebalo da zamagli ostale delove presude. Nadam se takođe da će to ojačati napore u Srbiji da se uhapse i izruče Ratko Mladić i Radovan Karadžić", ističe Diker, a prenosi britanski "Indipendent". Po oceni ovog lista, pomenuta presuda teško može da doprinese pomirenju u podeljenoj Bosni i Hercegovini.
Londonski "Gardijan" piše da je odluka suda višestruko značajna. Prvo, potvrđeno je da je u Srebrenici izvršen genocid. Zatim, presuđeno je da Srbija nije sprečila genocid iako je imala mogućnosti za to. Treće, vlasti u Beogradu nisu ispunile međunarodnu obavezu da kazne odgovorne za ratne zločine, odnosno izruče Ratka Mladića Haškom tribunalu. "Gardijan" dodaje da je jučerašnjom presudom stvoren presedan da je država odgovorna za sprečavanje genocida kada god je u mogućnosti. Isti princip bi mogao da se primeni i za odgovornost Sudana za zločine u Darfuru, ocenjuje ovaj list.
