EVANS: Niko ne očekuje značajniji pomak u pregovorima delegacija Beograda i Prištine u Beču. To će biti veoma teški razgovori u narednih nekoliko dana, jer su obe strane ukopane u svojim pozicijama. Predstavnici Kosova u osnovi podržavaju Ahtisarijev plan, dok se Beograd protivi. Mislim da je sve to bilo očekivano.
RSE: Ahtisari će ovaj ili delimično izmenjeni predlog uskoro proslediti Savetu bezbednosti. Kakav se ishod može očekivati imajući u vidu da je Rusija upozorila da će uložiti veto ukoliko se obe strane ne budu složile sa rešenjem za status Kosova?
EVANS: To je još uvek neizvesno. Očigledno je da je Ahtisarijev predlog veoma pažljivo i mudro skiciran. Izbegnuta je odrednica o nezavisnosti Kosova, što je trn u oku pre svega za Rusiju. Iako je predsednik Putin u poslednje vreme u više navrata izjavljivao da neće podržati rešenje sa kojim se ne složi i Srbija, mnogi posmatrači, uključujući i Međunarodnu kriznu grupu, slažu se da će se na kraju Moskva uzdržati od glasanja u Savetu bezbednosti, omogućavajući u suštini usvajanje Ahtisarijevog predloga. To znači ne formalno proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova u Savetu bezbednosti, ali će omogućiti stvaranje praktičnih uslova za državnost Kosova i prepuštanju svakoj zemlji pojedinačno da ga prizna. Evropska unija je takođe u priličnoj meri jedinstvena oko pitanja statusa Kosova. Naravno, postoje još neke nedoumice u Briselu, a pojedine članice 27-orke uopšte nisu oduševljene Ahtisarijevim predlogom niti idejom o nezavisnosti Kosova. Međutim, istorijski procesi nisu statični, oni se stalno menjaju. Veoma je važno da su usaglašeni stavovi u međunarodnoj zajednici da suverenost Srbije nad Kosovom pripada prošlosti. Dakle, ako Evropska unija i SAD nastupe u tom smislu jedinstveno u Savetu bezbednosti, biće veoma teško ostalim članicama da odbiju Ahtisarijev predlog.
RSE: Dakle, u Rezoluciji Saveta bezbednosti neće biti pominjana nezavisnost Kosova, već će biti ostavljen prostor da Kosovo unilateralno proglasi nezavisnost, koju bi priznale SAD, neke članice Evropske unije, ali bez njegovog članstva u Ujedinjenim nacijama?
EVANS: Ne znači da će nužno biti takav scenario. Odluku će na kraju doneti Generalna skupština Ujedinjenih nacija, ali teško je očekivati da ona prizna nezavisnost Kosova zbog protivljenja Rusije. Možda će to biti ostvarivo na duže staze. U međuvremenu, treba promeniti situaciju na terenu, ispuniti realistične aspiracije Kosova za nezavisnošću još od 1999. godine. Ne treba optuživati Ujedinjene nacije, SAD niti Evropsku uniju, već Slobodana Miloševića koji je stvorio situaciju u kojoj je nezavisnost Kosova neminovna. Stanje se naravno neće promeniti na bolje preko noći. Ahtisarijev plan uostalom predviđa snažno prisustvo međunarodne zajednice, tačnije Evropske Unije. Dakle, Kosovo neće uživati potpunu nezavisnost čak i nakon priznanja od pojedinih zemalja kao i članstva u nekim od međunarodnih organizacija. Uostalom, u današnjem svetu mnoga rešenja nisu u potpunosti, ideal tipski čista, već su kombinacija raznih elemenata. Međutim, imajući u vidu proces proširenja Evropske unije, koje bi trebalo da obuhvati i balkanske zemlje, pitanje ograničenog suvereniteta Kosova neće biti toliko bitno i uznemirijuće za njegove stanovnike kao što je sada.
RSE: To znači da je takvo rešenje privremeno i da bi za nekoliko godina moglo biti ponovo razmotreno tako da Kosovo postane i član Ujedinjenih nacija?
EVANS: Da, to će svakako biti evolutivni proces i situacija će se poboljšavati. Mislim da je i za Srbiju bolje da ima čistu situaciju. Smatram da znatan deo njenih građana takođe uviđa tu realnost, ali je politički nemoguće da lideri Srbije to javno priznaju, bez obzira šta privatno misle. U svakom slučaju, ovaj postepeni proces sticanja nezavisnosti Kosova i dalje će izazivati konfuziju, ali je očigledno takav put neminovan. Međutim, veoma je važno da su kosovski Albanci doživeli Ahtisarijev plan kao ogroman korak napred ka njihovoj nezavisnosti. U suprotnom, pretila bi opasnost od novog nasilja, što smo videli nedavno u sukobima policije i demonstranata u Prištini. To pokazuje koliko je stanje rovito sa tendencijom daljeg pogoršavanja ukoliko bi se zadržao status quo.
RSE: S druge strane, spekuliše se i da bi Srbi, koji su koncentrisani na severu Kosova, mogli da u trenutku kada Albanci proglase nezavisnost Kosova, donesu odluku o otcepljenju tog dela i priključenju Srbiji.
EVANS: Postoji ta mogućnost. Međutim, sve članice Kontakt grupe nedvosmisleno su stavile do znanja da ne podržavaju podelu Kosova. U svakom slučaju, moguće je da o tome razmišljaju Srbi severno od Ibra, kao i pojedini krugovi u Srbiji, a čemu se međunarodna zajednica protivi. Istovremeno, ona je, i to je za pohvalu, učinila mnogo toga da bi se uvažila ta realnost na severu Kosova, dozvoljavajući Beogradu da finansira visoko obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, zatim uspostavljanje raznih oblika neposrednih odnosa. Kao što sam rekao, nema više oštre podele suverenosti i granica kao u 19 i 20. veku. Međutim, ukoliko bi se Srbi na severu Kosova odlučili da pripoje taj deo Srbiji, to bi izazvalo više problema nego što bi rešilo.
RSE: Kako komentarišete stav vlasti u Srbiji da Ahtisarijev plan vodi oduzimanju 15 odsto njene teritorije, zatim ne omogućava efikasnu zaštitu srpske zajednice na Kosovu. Na kraju, nezavisnost Kosova bi, prema mišljenju Beograda, izazvala regionalnu nestabilnost, imajući u vidu stanje u Makedoniji, a pre svega slične zahteve Srba u Republici Srpskoj.
EVANS: Treba jasno predočiti da se u Srbiji još uvek ne uviđa dovoljno u kojoj meri je bila katastrofalna Miloševićeva politika. Nije međunarodna zajednica niti Albanci odgovorni za stanje koje je stvoreno tokom 90-tih i čije se posledice još uvek osećaju. Međutim, kao što sam rekao ni Koštunica niti bilo koji drugi lider u Srbiji nije osudio takvu Miloševićevu politiku i zbog toga je Srbija u zakašnjenju. Moramo se okrenuti budućnosti. Mnogi ljudi u Srbiji, uključujući i visoke zvaničnike u privatnom razgovoru, priznaju tu realnost. Kada je reč o Makedoniji i Republici Srpskoj, rešenje kosovskog pitanja ne može stvoriti nikakav presedan. Svima je poznata istorija ove regije i zašto je težnja albanskog naroda za nezavisnošću bivala sve izraženija. Dakle, režim u Srbiji je terorisao građane albanske nacionalnosti i zato se mora suočiti sa posledicama. To znači da Srbi u Bosni i Hercegovini ne mogu da računaju na ustupke zbog rešenja kosovskog pitanja. Međunarodna zajednica je istovremeno jasno stavila do znanja da neće dozvoliti nikakvo širenje Kosova na račun Makedonije ili Preševske doline na jugu Srbije. Dakle, svaki slučaj ima svoju dinamiku, argumente, istoriju. Naravno, ima onih koji smatraju da nezavisnost Kosova može poslužiti kao presedan za prekrajanje granica širom sveta, ali to nije uverljiv i kredibilan argument.
RSE: Ahtisari će ovaj ili delimično izmenjeni predlog uskoro proslediti Savetu bezbednosti. Kakav se ishod može očekivati imajući u vidu da je Rusija upozorila da će uložiti veto ukoliko se obe strane ne budu složile sa rešenjem za status Kosova?
EVANS: To je još uvek neizvesno. Očigledno je da je Ahtisarijev predlog veoma pažljivo i mudro skiciran. Izbegnuta je odrednica o nezavisnosti Kosova, što je trn u oku pre svega za Rusiju. Iako je predsednik Putin u poslednje vreme u više navrata izjavljivao da neće podržati rešenje sa kojim se ne složi i Srbija, mnogi posmatrači, uključujući i Međunarodnu kriznu grupu, slažu se da će se na kraju Moskva uzdržati od glasanja u Savetu bezbednosti, omogućavajući u suštini usvajanje Ahtisarijevog predloga. To znači ne formalno proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova u Savetu bezbednosti, ali će omogućiti stvaranje praktičnih uslova za državnost Kosova i prepuštanju svakoj zemlji pojedinačno da ga prizna. Evropska unija je takođe u priličnoj meri jedinstvena oko pitanja statusa Kosova. Naravno, postoje još neke nedoumice u Briselu, a pojedine članice 27-orke uopšte nisu oduševljene Ahtisarijevim predlogom niti idejom o nezavisnosti Kosova. Međutim, istorijski procesi nisu statični, oni se stalno menjaju. Veoma je važno da su usaglašeni stavovi u međunarodnoj zajednici da suverenost Srbije nad Kosovom pripada prošlosti. Dakle, ako Evropska unija i SAD nastupe u tom smislu jedinstveno u Savetu bezbednosti, biće veoma teško ostalim članicama da odbiju Ahtisarijev predlog.
RSE: Dakle, u Rezoluciji Saveta bezbednosti neće biti pominjana nezavisnost Kosova, već će biti ostavljen prostor da Kosovo unilateralno proglasi nezavisnost, koju bi priznale SAD, neke članice Evropske unije, ali bez njegovog članstva u Ujedinjenim nacijama?
EVANS: Ne znači da će nužno biti takav scenario. Odluku će na kraju doneti Generalna skupština Ujedinjenih nacija, ali teško je očekivati da ona prizna nezavisnost Kosova zbog protivljenja Rusije. Možda će to biti ostvarivo na duže staze. U međuvremenu, treba promeniti situaciju na terenu, ispuniti realistične aspiracije Kosova za nezavisnošću još od 1999. godine. Ne treba optuživati Ujedinjene nacije, SAD niti Evropsku uniju, već Slobodana Miloševića koji je stvorio situaciju u kojoj je nezavisnost Kosova neminovna. Stanje se naravno neće promeniti na bolje preko noći. Ahtisarijev plan uostalom predviđa snažno prisustvo međunarodne zajednice, tačnije Evropske Unije. Dakle, Kosovo neće uživati potpunu nezavisnost čak i nakon priznanja od pojedinih zemalja kao i članstva u nekim od međunarodnih organizacija. Uostalom, u današnjem svetu mnoga rešenja nisu u potpunosti, ideal tipski čista, već su kombinacija raznih elemenata. Međutim, imajući u vidu proces proširenja Evropske unije, koje bi trebalo da obuhvati i balkanske zemlje, pitanje ograničenog suvereniteta Kosova neće biti toliko bitno i uznemirijuće za njegove stanovnike kao što je sada.
RSE: To znači da je takvo rešenje privremeno i da bi za nekoliko godina moglo biti ponovo razmotreno tako da Kosovo postane i član Ujedinjenih nacija?
EVANS: Da, to će svakako biti evolutivni proces i situacija će se poboljšavati. Mislim da je i za Srbiju bolje da ima čistu situaciju. Smatram da znatan deo njenih građana takođe uviđa tu realnost, ali je politički nemoguće da lideri Srbije to javno priznaju, bez obzira šta privatno misle. U svakom slučaju, ovaj postepeni proces sticanja nezavisnosti Kosova i dalje će izazivati konfuziju, ali je očigledno takav put neminovan. Međutim, veoma je važno da su kosovski Albanci doživeli Ahtisarijev plan kao ogroman korak napred ka njihovoj nezavisnosti. U suprotnom, pretila bi opasnost od novog nasilja, što smo videli nedavno u sukobima policije i demonstranata u Prištini. To pokazuje koliko je stanje rovito sa tendencijom daljeg pogoršavanja ukoliko bi se zadržao status quo.
RSE: S druge strane, spekuliše se i da bi Srbi, koji su koncentrisani na severu Kosova, mogli da u trenutku kada Albanci proglase nezavisnost Kosova, donesu odluku o otcepljenju tog dela i priključenju Srbiji.
EVANS: Postoji ta mogućnost. Međutim, sve članice Kontakt grupe nedvosmisleno su stavile do znanja da ne podržavaju podelu Kosova. U svakom slučaju, moguće je da o tome razmišljaju Srbi severno od Ibra, kao i pojedini krugovi u Srbiji, a čemu se međunarodna zajednica protivi. Istovremeno, ona je, i to je za pohvalu, učinila mnogo toga da bi se uvažila ta realnost na severu Kosova, dozvoljavajući Beogradu da finansira visoko obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, zatim uspostavljanje raznih oblika neposrednih odnosa. Kao što sam rekao, nema više oštre podele suverenosti i granica kao u 19 i 20. veku. Međutim, ukoliko bi se Srbi na severu Kosova odlučili da pripoje taj deo Srbiji, to bi izazvalo više problema nego što bi rešilo.
RSE: Kako komentarišete stav vlasti u Srbiji da Ahtisarijev plan vodi oduzimanju 15 odsto njene teritorije, zatim ne omogućava efikasnu zaštitu srpske zajednice na Kosovu. Na kraju, nezavisnost Kosova bi, prema mišljenju Beograda, izazvala regionalnu nestabilnost, imajući u vidu stanje u Makedoniji, a pre svega slične zahteve Srba u Republici Srpskoj.
EVANS: Treba jasno predočiti da se u Srbiji još uvek ne uviđa dovoljno u kojoj meri je bila katastrofalna Miloševićeva politika. Nije međunarodna zajednica niti Albanci odgovorni za stanje koje je stvoreno tokom 90-tih i čije se posledice još uvek osećaju. Međutim, kao što sam rekao ni Koštunica niti bilo koji drugi lider u Srbiji nije osudio takvu Miloševićevu politiku i zbog toga je Srbija u zakašnjenju. Moramo se okrenuti budućnosti. Mnogi ljudi u Srbiji, uključujući i visoke zvaničnike u privatnom razgovoru, priznaju tu realnost. Kada je reč o Makedoniji i Republici Srpskoj, rešenje kosovskog pitanja ne može stvoriti nikakav presedan. Svima je poznata istorija ove regije i zašto je težnja albanskog naroda za nezavisnošću bivala sve izraženija. Dakle, režim u Srbiji je terorisao građane albanske nacionalnosti i zato se mora suočiti sa posledicama. To znači da Srbi u Bosni i Hercegovini ne mogu da računaju na ustupke zbog rešenja kosovskog pitanja. Međunarodna zajednica je istovremeno jasno stavila do znanja da neće dozvoliti nikakvo širenje Kosova na račun Makedonije ili Preševske doline na jugu Srbije. Dakle, svaki slučaj ima svoju dinamiku, argumente, istoriju. Naravno, ima onih koji smatraju da nezavisnost Kosova može poslužiti kao presedan za prekrajanje granica širom sveta, ali to nije uverljiv i kredibilan argument.
