„Pre nekih stotinjak godina, u Nemačkoj i u tadašnjoj Austrougarskoj je bilo dozvoljeno da se uzme puška, ubije Rom, dođe u opštinu i naplati njegova glava. Lov na Rome bio je uobičajena pojava. Zašto sam počeo ovako? Zbog toga što ja sada mogu da vam nabrojim 20 slučajeva za 20 dana unazad. Da li je onda to slučaj? Ne, to nije slučaj, to je pojava.“
Navodeći primere iz prošlosti, Dragoljub Acković, potpredsednik Svetskog parlamenta Roma upozorava da poslednji napadi na Rome u Srbiji idu u prilog tvrdnjama da se nad ovom zajednicom godinama unazad vrši diskriminacija.
Da podsetimo, nedavno je u Boljevcima kod Beograda, na brutalan način ubijen sedamnaestogodišnji mladić romske nacionalnosti. Oskrnavljeni su spomenici Roma na groblju u Dolovima. A jednoj romskoj porodici iz Grdelice nije dozvoljeno da usvoji dete druge nacionalnosti.
Primera je mnogo, a statistički podaci koje je izneo Srđan Šain iz Romske partije su zabrinjavajući:
„U proseku se u Srbiji svakog drugog dana desi krivično delo koje je motivisano nacionalnom ili rasnom netrpeljivošću prema Romima.“
No, incidentima kao da nema kraja. Nakon običnog saobraćajnog udesa, koji se dogodio 6. februara u Beogradu, vozač koji je učestvovao u saobraćajnoj nezgodi, pozvao je prijatelje koji su verbalno i fizički napali Jordana Vasića, predsednika Demokratskog udruženja Roma, kao i njegove prijatelje, takođe romske nacionalnosti, koji su se zatekli u automobilu. Po rečima Vasića, sve se to dešavalo naočigled organa reda:
„Čovek sa kojim sam imao taj saobraćajni incident, pozvao je neke momke rečima: ,Dođite brzo, imam ovde problema sa nekim Ciganima‘. Kada su došli, odmah su počeli da nam psuju majku cigansku, sve po spisku, prijetili da će da nas zapale, da nas ubiju, zakolju… Nazivali su nas ,ciganskim govnima‘, govorili nam da tu nemamo šta da tražimo, da dišemo isti vazduh sa njima… Zamolili smo policiju da reaguje, oni nisu hteli. Ti momci su iz svojih kola izvadili razne predmete, između ostalog i jednu dizalicu i neki oštar predmet, kojima su nas napali. Jedan dečko koji je bio sa mnom u kolima je jako povređen, desna ruka mu je isečena. Policija je ceo taj događaj posmatrala i uopšte nije reagovala.“
Policija je zapravo reagovala, tako što je – kako kaže predsednik Udruženja Roma „Oaza“ Zoran Vasić – stala na stranu napadača:
„Jedan policajac mi je opsovao majku, uhvatio me za leđa i bacio na zemlju. Zadobio sam dosta povreda. Moja supruga, koja je takođe dosta godina humanitarac, prišla je s unučetom koje ima nepune dve godine, i rekla: ,Čoveče, šta radiš!? Da li ti znaš preambulu Ustava, znaš li da smo mi takođe građani ove zemlje? On je i nju gurnuo, zajedno s detetom, koje je takođe zadobilo lakše povrede.“
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo, rekla je da se radi o klasičnom obliku rasizma:
„Nije u pitanju samo jedan incident, nego je to sad već jedna pojava, koja sve više i više isplivava na površinu i – po meni – nema druge odgovornosti za takvo stanje u odnosu na Rome, osim odgovornosti države.“
Najavljujući krivične prijave, Komitet pravnika za ljudska prava tražiće odgovornost po osnovu povrede ravnopravnosti građana i rasne diskriminacije. A ujedno će, zajedno sa romskim organizacijama, zatražiti intervenciju domaćih i međunarodnih udruženja i organizacija. Pokušaji da stupimo u kontakt s nadležnima u policiji, za sada su bili neuspešni.
Navodeći primere iz prošlosti, Dragoljub Acković, potpredsednik Svetskog parlamenta Roma upozorava da poslednji napadi na Rome u Srbiji idu u prilog tvrdnjama da se nad ovom zajednicom godinama unazad vrši diskriminacija.
Da podsetimo, nedavno je u Boljevcima kod Beograda, na brutalan način ubijen sedamnaestogodišnji mladić romske nacionalnosti. Oskrnavljeni su spomenici Roma na groblju u Dolovima. A jednoj romskoj porodici iz Grdelice nije dozvoljeno da usvoji dete druge nacionalnosti.
Primera je mnogo, a statistički podaci koje je izneo Srđan Šain iz Romske partije su zabrinjavajući:
„U proseku se u Srbiji svakog drugog dana desi krivično delo koje je motivisano nacionalnom ili rasnom netrpeljivošću prema Romima.“
No, incidentima kao da nema kraja. Nakon običnog saobraćajnog udesa, koji se dogodio 6. februara u Beogradu, vozač koji je učestvovao u saobraćajnoj nezgodi, pozvao je prijatelje koji su verbalno i fizički napali Jordana Vasića, predsednika Demokratskog udruženja Roma, kao i njegove prijatelje, takođe romske nacionalnosti, koji su se zatekli u automobilu. Po rečima Vasića, sve se to dešavalo naočigled organa reda:
„Čovek sa kojim sam imao taj saobraćajni incident, pozvao je neke momke rečima: ,Dođite brzo, imam ovde problema sa nekim Ciganima‘. Kada su došli, odmah su počeli da nam psuju majku cigansku, sve po spisku, prijetili da će da nas zapale, da nas ubiju, zakolju… Nazivali su nas ,ciganskim govnima‘, govorili nam da tu nemamo šta da tražimo, da dišemo isti vazduh sa njima… Zamolili smo policiju da reaguje, oni nisu hteli. Ti momci su iz svojih kola izvadili razne predmete, između ostalog i jednu dizalicu i neki oštar predmet, kojima su nas napali. Jedan dečko koji je bio sa mnom u kolima je jako povređen, desna ruka mu je isečena. Policija je ceo taj događaj posmatrala i uopšte nije reagovala.“
Policija je zapravo reagovala, tako što je – kako kaže predsednik Udruženja Roma „Oaza“ Zoran Vasić – stala na stranu napadača:
„Jedan policajac mi je opsovao majku, uhvatio me za leđa i bacio na zemlju. Zadobio sam dosta povreda. Moja supruga, koja je takođe dosta godina humanitarac, prišla je s unučetom koje ima nepune dve godine, i rekla: ,Čoveče, šta radiš!? Da li ti znaš preambulu Ustava, znaš li da smo mi takođe građani ove zemlje? On je i nju gurnuo, zajedno s detetom, koje je takođe zadobilo lakše povrede.“
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo, rekla je da se radi o klasičnom obliku rasizma:
„Nije u pitanju samo jedan incident, nego je to sad već jedna pojava, koja sve više i više isplivava na površinu i – po meni – nema druge odgovornosti za takvo stanje u odnosu na Rome, osim odgovornosti države.“
Najavljujući krivične prijave, Komitet pravnika za ljudska prava tražiće odgovornost po osnovu povrede ravnopravnosti građana i rasne diskriminacije. A ujedno će, zajedno sa romskim organizacijama, zatražiti intervenciju domaćih i međunarodnih udruženja i organizacija. Pokušaji da stupimo u kontakt s nadležnima u policiji, za sada su bili neuspešni.
