Radovan BOROVIC, Dragan ŠTAVLJANIN
Evropska unija je prošlog proleća suspendovala pregovore sa Srbijom jer vlasti u Beogradu nisu uhapsile generala Mladića, optuženog za ratne zločine u BiH. Kako bi adminisitraciju u Briselu uverila da je pitanje Mladića ipak tehničko pitanje i obezbedila nastavak pregovora, Vlada premijera Koštunice usvojila je Akcioni plan koji je, osim akcije u nazivu strategije, ostao samo slovo na papiru.Eventualni nastavak pregovora Srbije o pridruživanju EU i bez hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića ne bi značilo da međunarodna zajednica i odustaje od zahteva da se najtraženiji begunac privede pravdi, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa savetnik predsednika Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Jovan Simić. On naglašva da bi nastavak pregovora sa EU imao drugačiji smisao:
“To znači pomoć novoj demokratskoj Vladi. Mislim da bi buduća Vlada imala prevelik teret ukoliko bi imala problem Kosova i Ratka Mladića. S druge strane, međunarodna zajednica nije, bar ja to nikad nisam video, izričito rekla da je uslov nastavka pregovora hapšenje Ratka Mladića, nego puna saradnja sa Tribunalom. To pre svega podrazumeva jasnu političku volju i jednu političku naredbu određenim službama i svima koji su relevantni za to da urade sve što može da bi locirali uhapsile Mladića ili dali dokaze da Mladić jednostavno nije ovde,”
Javnost procenjuje da je Evropska unija još jednom Srbiji progledala kroz prste i popustila pod sopstevnim principima, kako bi očuvala političku stabilnost i istovremeno dala podstrek formiranju nove demokratske Vlade. Međutim, Živorad Kovačević iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da takav pristup ne znači odustajanje od postavljenih zahteva:
“Ipak je politika presudna. Mislim da će presuditi da li će se i kada formirati nova demokratska Vlada i ta nova Vlada imaće vetar iz Brisela uključujući i pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.”
Mišljenje da je pitanje Mladića gotova stvar još više je podgrejala najava Karle del Ponte da nakon dva mandata najesen napušta Tribunal.U to je uveren Milorad Vučelić, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, režima koji je vladao devesedetih godina i koji Karlu del Ponte vidi kao remetilački faktor. I to je, siguran je Vučelić, uvidela i Evropska unija.
“Oni su konačno shvatili da je njima Srbija važnija od Mladića i to je ohrabrenje za Srbiju i njene građane. Naravno, oni će to pominjati, ali mislim da i Haškom tribunalu ističe vreme i da je on postigao poražavajuće rezultate i upravo zbog toga što je ta Karla del Ponte prekoračila svoju ulogu i što je to jedno zlo na Balkanu i što, na moju sreću, vidim njen odlazak” kaže Milorad Vučelić, nekadašnji bliski saradnik Slobodana Miloševića.
Međutim, postoje oni koji nemaju strah da će Evropa odustati od zahteva da se Ratko Mladić uhapsi i isporuči Haškom tribunalu. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kao realnu opasnost tome vidi jačanje nacionalističkih stranaka. I tu je potpora demokratskim snagama Evropske unije više nego očita:
„Evropska unija, koja ovde pre svaga daje kriterije, daje sve ponude, veoma je svesna te situacije koja u sebi nosi jedan naboj problema u prenošenju nove vlasti na demokratski blok. I u tom smislu njena ponuda Srbiji je velika, koja uključuje i činjenicu da Ratko Mladić ne bi bio prioritet u ovom momentu već da bi se pregovori o asocijaciji nastavili čim se formira Vlada.”
* * * * *
Veoma je malo verovatno da će Evropska unija pristati da nastavi pregovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju dok vlasti u Beogradu ne budu u potpunosti sarađivale sa Haškim tribunalom, kazao je za Radio Slobodna Evropa Kristof Bender, iz "Inicijative za evropsku stabilnost".
BENDER: Možda je moguće obnavljanje pregovora i pre izručenja Mladića ali samo ako vlasti u Srbiji pruže konkretne dokaze da su u toku ozbiljni i konkrenti napori za njegovo hvatanje, slično slučaju Gotovina u Hrvatskoj. Vlastima u Zagrebu je naime omogućeno da nastave pregovore sa Evropskom unijom, jer su pružile jasne dokaze da ozbiljno radi na njegovom hvatanju. Ovako, ukoliko Beograd ne bude ništa činio na prolanaženju Ratka Mladića, čak i onim zemljama u Uniji koje bi želele da se Srbiji ponudi bar nešto, biće teško da joj pomognu. S druge, strane postoje članice 27-orke koji insistiraju na striktnoj saradnji sa Haškim tribunalom pre nastavka pregovora sa zvaničnim Beogradom.
RSE: Imajući u vidu pregovore o finalnom statusu Kosova, gde se neka vrsta nezavisnosti pominje kao najverovatnija opcija, kao i neizvesnost oko formiranja nove Vlade, pojedini krugovi u Evropskoj uniji, kao što ste rekli, smatraju da treba ohrabriti demokratske snage u Srbiji.
BENDER: Da. Mislim da ne samo deo već sve članice Evropske unije smatraju da treba pomoći Srbiji na njenom evropskom putu. Međutim, saradnja sa Haškim tribunalom je tako duboko ugrađena u čitav taj proces da je veoma malo verovatno da će bez toga vlastima u Beogradu biti učinjeni veći ustupci.
RSE: Šta Srbija treba konkretno da učini da bi pokazala da zaista ozbiljno radi na Mladićevom pronalaženju?
BENDER: Pogledajte policijski aparat. Sve što je navodno u poslednje vreme urađeno, bez ozbira na Akckoni plan Vlade Srbije, nije bilo dovoljno da se pronađe Mladić. Pomenuti Akcioni plan podrazumeva zaista i akciju a ne samo spisak želja. U Evropkoj uniji prevladava uverenje da Koštuničina vlada nije preduzela ozbiljne korake u cilju Mladićevog izručenja.
RSE: Ukoliko novu Vladu Srbije formira demokratski blok na čelu sa partijom Borisa Tadića, da li je moguć nastavak pregovora sa Evropskom unijom na tehničkom nivou, s tim što bi na kraju uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bio izručenje Ratka Mladića?
BENDER: Teško je to reći, ali da ponovim, veoma je malo verovatan nastavak pregovora bez konkretnog dokaza nove Vlade da ozbiljno radi na Mladićevom pronalaženju. Naravno, deo članica Unije nastoji da koliko je to moguće pomogne Srbiji u njenim evropskim integracijama. Istovremeno, postavlja se pitanje šta bi Beograd dobio ukoliko bi se i nastavili pregovori na tehničkom nivou. Možda bi time kupio još nekoliko meseci, ali u trenutku potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, izručenje Mladića bi opet bilo prepreka.
