U Katoličkoj crkvi u Janjevu, mešovitom kosovskom selu, prava Božićna atmosfera, koju je dočarao lokalni crkveni hor. Na licima vernika osmesi povodom velikog praznika, ali i prikrivena zabrinutost. Za većinu, proslava Božića ove godine nije tako radosna kao ranijih godina. Janjevskih Hrvata je sve manje, a oni koji su ostali slave Božić u veri za boljim danima. Josip Cirinotić kaže da su problemi Hrvata u Janjevu brojni.
“Svake godine je jedna familija manje. Mi pokušavamo da se održimo ali zbog zaposlenja zbog svega teško da ćemo opstati, ja se nadam i molim Svetog Nikolu i Boga da bi opstali ali teško, omladina odlazi, nije svadba bila u Janjevu, ne pamtimo.”
Ljubića Berišić kaže da se Božić slavi u dobroj atmosferi ali joj nedostaju sugrađani:
“Ostali smo jako malo da bismo lepoga dožiljavali, sada nam je to sve uskraćeno, nemamo svoje, ja sam se sa svojima jutros čula zovu nas iz Hrvatske, Nemačke ali to je sve tužno i jadno.”
U Janjevu žive Albanci, Romi, Hrvati i Turci. Međutim, velika nezaposlenost i izolovan život doveli su do smanjenja broja Hrvata u ovom selu centralnog Kosova. Od 4.500, koliko ih je živelo 1991. godine, u selu je ostalo 330. Lokalni župnik, don Mate Palić kaže da je situacija teška, te i Crkva ali i pojedinci iz Hrvatske često pružaju pomoć:
“Nastojimo da u ovim uslovima odrzimo ono što je tradicionalno kod nas, međutim sve je otežano, ekonomska situacija čini svoje a i broj je Hrvata smanjen tako da oseti se to u crkvi.”
Mali broj hrvatske dece osnovnu školu pohađa u selu zajedno sa albanskim i romskim vršnjacima. Međutim, nastavak školovanja stvara probleme. Pošto hrvatski đaci srednju školu nastavljaju u obližnjem srpskom selu Gušterici, potrebno je organizovati prevoz što nije uvek lak posao. Ipak, u selu ima suživota. Lokalni župnik na sledeći način opisuje međuetničke odnose:
”Čini se da su najnormalniji. Starosedeoci tu nemaju nikakvih osobitih problema, ali od strane pojedinih koji tu još uvek vršljaju po Janjevu, kriminal, razbojnišvo, pljačke. Prije dva meseca konačno se stacionirala policija ovde i sada je malo bolje.”
U ovom kraju je vidljivo teško ekonomsko stanje, nema proizvodnje, loši su putevi, a niko i ne misli na zabavu mladih. Iako se svi nadaju da će biti bolje, potrebni su jasni signali kako bi Hrvati verovali u ostanak.
RSE: Sledeća godina bi trebalo da bude godina statusa. Kakvo rešenje Vi očekujete?
ŽUPNIK: Ne mogu reći šta očekujem, kako bude za sve građane Kosova naravno i mi ćemo biti uključeni u to, pa kakvo bude rešenje prihvatićemo to, uz sav ostali narod, jer zaista želimo suživot sa svima i želim da to ostane i dalje. Ne daj Bože da se nešto dogodi, pa da eto moramo baš i da odemo. I zato sam i tu, i sada pokušavam da ovom narodu koji je ostao da ulijem nadu, da ostaneno na svojim ognjištima, pa kako bude. Da se uključimo i prilagodimo. Nadam se da će sve biti bolje.”
“Svake godine je jedna familija manje. Mi pokušavamo da se održimo ali zbog zaposlenja zbog svega teško da ćemo opstati, ja se nadam i molim Svetog Nikolu i Boga da bi opstali ali teško, omladina odlazi, nije svadba bila u Janjevu, ne pamtimo.”
Ljubića Berišić kaže da se Božić slavi u dobroj atmosferi ali joj nedostaju sugrađani:
“Ostali smo jako malo da bismo lepoga dožiljavali, sada nam je to sve uskraćeno, nemamo svoje, ja sam se sa svojima jutros čula zovu nas iz Hrvatske, Nemačke ali to je sve tužno i jadno.”
U Janjevu žive Albanci, Romi, Hrvati i Turci. Međutim, velika nezaposlenost i izolovan život doveli su do smanjenja broja Hrvata u ovom selu centralnog Kosova. Od 4.500, koliko ih je živelo 1991. godine, u selu je ostalo 330. Lokalni župnik, don Mate Palić kaže da je situacija teška, te i Crkva ali i pojedinci iz Hrvatske često pružaju pomoć:
“Nastojimo da u ovim uslovima odrzimo ono što je tradicionalno kod nas, međutim sve je otežano, ekonomska situacija čini svoje a i broj je Hrvata smanjen tako da oseti se to u crkvi.”
Mali broj hrvatske dece osnovnu školu pohađa u selu zajedno sa albanskim i romskim vršnjacima. Međutim, nastavak školovanja stvara probleme. Pošto hrvatski đaci srednju školu nastavljaju u obližnjem srpskom selu Gušterici, potrebno je organizovati prevoz što nije uvek lak posao. Ipak, u selu ima suživota. Lokalni župnik na sledeći način opisuje međuetničke odnose:
”Čini se da su najnormalniji. Starosedeoci tu nemaju nikakvih osobitih problema, ali od strane pojedinih koji tu još uvek vršljaju po Janjevu, kriminal, razbojnišvo, pljačke. Prije dva meseca konačno se stacionirala policija ovde i sada je malo bolje.”
U ovom kraju je vidljivo teško ekonomsko stanje, nema proizvodnje, loši su putevi, a niko i ne misli na zabavu mladih. Iako se svi nadaju da će biti bolje, potrebni su jasni signali kako bi Hrvati verovali u ostanak.
RSE: Sledeća godina bi trebalo da bude godina statusa. Kakvo rešenje Vi očekujete?
ŽUPNIK: Ne mogu reći šta očekujem, kako bude za sve građane Kosova naravno i mi ćemo biti uključeni u to, pa kakvo bude rešenje prihvatićemo to, uz sav ostali narod, jer zaista želimo suživot sa svima i želim da to ostane i dalje. Ne daj Bože da se nešto dogodi, pa da eto moramo baš i da odemo. I zato sam i tu, i sada pokušavam da ovom narodu koji je ostao da ulijem nadu, da ostaneno na svojim ognjištima, pa kako bude. Da se uključimo i prilagodimo. Nadam se da će sve biti bolje.”
