Vladimir NIKITOVIC
Radiša Dželebdžić, vlasnik preduzeća koje izvodi radove na uvođenju gasovodnih instalacija, kaže za naš program da u ruke stranih državljana koji rade na ovim poslovima odlazi oko milion evra po sezoni:„To je prosta računica: računajte 500, po 10 evra dnevno, to je 5.000 evra dnevno, puta 30 dana, to je 150.000, puta šest meseci, to je 900.000 evra za jednu sezonu.“
Dželebdžić, u čijem preduzeću sezonski radi nekoliko Bugara, navodi da se kopanjem kanala mesečno može zaraditi plata koja je znatno iznad republičkog proseka:
„Imaju obavezno tri obroka dnevno. Rade po metru. Njihova dnevnica je otprilike oko 12 evra čisto, isplaćuju se mesečno. Bez preterivanja, mnogo se ne umaraju, a lepo zarađuju.“
Kosta Dimitrov je jedan od radnika bugarske nacionalnosti koji već nekoliko godina sezonski radi u čačanskoj opštini:
„Svaki mesec mi se plaća pošteno. Hrana je dobra, tri obroka dnevno. Lepo se slažemo, kako s ostalim radnicima, tako i sa šefom. Iako Bugarska uskoro ulazi u Evropsku uniju, ja imam posla ovde.“
I pored činjenice da je veliki broj korisnika socijalne pomoći u Čačku radno sposoban, tek neznatan deo te populacije odlučuje se na ovakav vid radova, kaže Milan Kandić, član opštinskog veća resorno zadužen za društvene delatnosti, ističući da je apsurdno da se novac u proseku takođe siromašnog poreskog obaveznika daje na socijalnu zaštitu lica koja ne žele da prihvataju posao koji postoji:
„Ne možemo mi sad njegov novac da dajemo nekome ko će da sedi, da dođe svaka dva-tri dana ovde u zgradu opštine kod predsednika ili tamo u Centar za socijalni rad da ižica 1.000-2.000 dinara. Mi nemamo pravo da novac siromašnih poreskih obaveznika koristimo za ljude koji ne žele da rade.“
Anđelka Marinković iz Službe za zapošljavanje ukazuje na podatak da se na evidenciji ove službe nalazi 5.000 nekvalifikovanih radnika i dodaje da se vrlo često događa da upravo ova lica odbijaju ponuđeni posao, navodeći samo jedan od brojnih primera:
„Imali smo slučaj da je Tik-tak u Gornjem Milanovcu tražio nezaposlene za obavljanje posla vađenja krompira i samo pet lica s evidencije je prihvatilo da bude radno angažovano.“
S druge strane, neretno se dešava, ističe Marinkovićeva, da ljudi sa višim stepenom stručne spreme prihvataju poslove nekvalifikovanih radnika. Jedan od njih je i dvadesetšestogodišnji tehničar iz Čačka koji iz egzistencijalnih razloga radi na poslovima kopanja kanala:
„Ko hoće da radi, ima i posla i para. A i nije mnogo teško, meni nije teško bilo šta da radim, niti me sramota. Kad su pare u pitanju, nije nikakav problem ni kopati, niti bilo šta drugo. Dobrim radom je moguće zaraditi solidne pare. Koliko radiš, toliko dobiješ.“
