Novka ILIC
Stanovnice „Sigurne kuće“ u Užicu odnedavno su i dve Užičanke koje više nisu mogle da izdrže dugogodišnje fizičko i psihičko zlostavljanje od strane svojih muževa:„Više nisam mogla da izdržim. Prvo, zlostavljao me je seksualno. Ako bi se suprotstavila, šamarao bi me. Otkako smo se uzeli – 1974. godine – bio je alkoholičar.“
Moja prva sagovornica u braku je preko tri decenije. Ima dva odrasla sina. Udala se mlada. Uvek je bilo problema, ali početkom devedesetih nastao je pakao:
„Svi ti problemi nastaju od 1991. godine, kada se vratio sa hrvatskog ratišta. Svakodnevno je bio pijan, da bi jednom prilikom potegao pištolj. Odjednom je otključao fioku u kojoj je uvek držao pištolj i rekao: ,Prvo ću da pobijem vas, pa ću ubiti sam sebe‘. Zvala sam policiju, policija je došla, uzela mu pištolj i odvela ga. Vratio se posle sat-dva. A posle je potezao i nož. Kad sam došla u ,Sigurnu kuću‘, podnela sam krivičnu prijavu. Kad sam došla kod dežurnog tužioca da dam izjavu, tužioc je izokretala sve telefone da vidi šta je bilo s tom prijavom, da li mu je suđeno zbog pištolja, međutim, kako sam saznala, ništa od toga nije bilo. Samo su mu oduzeli pištolj i to se završilo na tome.“
I druga sagovornica ima dva sina. Mlađem je 12 godina i sa njom je u „Sigurnoj kući“. Posle 27 godina rešila je da prekine agoniju. Nada se da ima još šanse da počne novi život:
„Njegov život se svodi na kafanu, piće, kocku. A posle svega toga sledi zlostavljanje, postavljanje hiljadu i jednog pitanja –zašto ovo, zašto ono… Posle svih psihičkih maltretiranja i trauma, zna se šta sledi dalje – fizičko maltretiranje. Kad je počeo rat, došao je do kašikare koju je držao u krevetu i s kojom je vrlo često znao da preti: ,Ovo će vas sve dići u vazduh!‘. Znači, jedanput mora da se stavi točka na sve ovo, posle svih tih 20 i kusur godina pakla a ne braka. Razvod braka je u toku. Šta sledi dalje, videćemo.“
