Napisi u štampi da je pregovarački tim uputio bilo kakav zahtev privremenoj Skupštini Kosova, a posebno zahtev da se donese "lex specialis" o povraćaju imovine samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi nemaju nikakvog osnova i plod su nesporazuma, saopštio je srpski pregovarački tim. Stav državnog pregovaračkog tima o pitanju povraćaja imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi iznet je na pregovorima u Beču 18. jula i nije pretrpeo nikakve izmene, navodi se dalje u obraćanju javnosti. Istovremeno, član srpskog pregovaračkog tima Dušan Bataković u izjavi za naš program kaže da stav kada je reč o crkvenoj i kulturnoj baštini nije menjan već više meseci, te da se on tiče pre svega kriterijuma za stvaranje zaštićenih zona:
„Naime da osim određivanja samoga prostora radi očuvanja verskih i kulturnih spomenika, naša strana zahteva da se u paket koji garantuje bezbednost uključi i povraćaj i crkvene imovine unutar tih zaštićenih zona i da se istovremeno napravi poseban sigurnosni mehanizam, odnosno da bezbednost bude jedan od ključnih elemenata, kako u fizičkom obezbeđivanju samih crkava i manastira, tako i u monitoringu i implementaciji određenih mera bezbednosti koje će na duže staze našu baštinu zaštititi.“
Istovremeno, vladika raško-prizrenski Artemije u izjavi za Radio Slobodna Evropa ističe da Crkva nije beogradskom pregovaračkom timu prenela nikakave posebne stavove o zaštiti svoje imovine i da o tome nije bilo reči. On, takođe, napominje da treba praviti razliku između razgovora o zaštiti verskih spomenika i crkvenoj imovini:
„Razgovori o zaštiti su u toku, a što se tiče imovine, govori se o povraćaju imovine na teritoriji cele Srbije. Kako će na Kosovu to biti, o tome nemamo nikakvih detalja.“
I poprtparol vladajuće Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović tvrdi da pregovarački tim nije od Skupštine Kosova tražio donošenje "lex specialisa" za vraćanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i dodaje:
„Bilo je razgovora o tome da se zaštiti imovina, jer svuda u svetu je zaista privatna svojina svetinja i ne vidimo zašto to ne bi bio slučaj i na Kosovu i Metohiji. Ali to je već stvar razgovora i pregovora koji su u toku i ono što je odgovor, to je da nije tražena samo zaštita imovine Srpske pravoslavne crkve.“
Uprkos sadašnjim tvrdnjama srpskog pregovaračkog tima i predstavnika vladajuće koalicije, ostaje činjenica da je 3. avgusta, nakon sastanka sa ekspertskim timom specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, predsednica Koordinacionog centra Sanda Raškovic Ivić izjavila da je bilo govora i o restituciji crkvene imovine upravo u zaštitnim zonama. Predložili smo i način na koji ta imovina može da se vrati crkvi u najkraćem roku. Ono što je oduzeto Crkvi u nekoliko navrata od 1945. do 1953. godine bilo bi predmet restitucije koja može da se sprovede putem "lex specialisa" veoma brzo i efikasno, rekla je tada Raškovic Ivić.
Nosilac Srpske liste za Kosovo, jedan od lidera tamošnjih Srba o mogućnosti da je beogradski pregovarački tim uputio zahtev privremenoj Skupštini Kosova da usvoji Lex specialis o povraćaju imovine isključivo Srpskoj pravoslavnoj crkvi kaže:
„Što se tiče ovog predloga da kosovska skupština usvoji 'lex specialis', mislim da to nije baš najpametniji taktički potez za naš pregovarački tim. To bi svakako bio zadatak Ahtisarijevog tima u završnom paketu, koji će podrazumevati status, ali i mnoge druge stvari, pogotovo ova takozvana tehnička pitanja – decentralizacija, zaštita kulturne baštine, pa i prava i interesi srpske zajednice i drugih nealbanskih zajednica. Znači, bolje da to uradi Ahtisarijev tim nego da to predlažu naši predstavnici.“
Naposletku vladika raško-prizrenski Artemije iznosi svoj stav kada je reč i o spomenicima kulture, ali i o povraćaju crkvene imovine:
„Moj je stav da se zaštita ne može poveriti nikome drugome i istrgnuti iz ruku onoga čija je to baština po poreklu i ko je njen vlasnik, a to je srpski narod i Srpska pravoslavna crkva. Mislim da se i zaštita i bilo šta drugo u vezi te naše baštine ne može poveriti bilo međunarodnoj zajednici, bilo UNESCO-u, bilo privremenim institucijama na Kosovu, jer se onda mi ustvari na neki način odričemo te svoje baštine. Imovina treba da se vrati. Imovina koju su naši preci davali crkvi na bilo koji način i koje je crkva postala vlasnik, niko nema pravo da otuđi i da se nje odrekne.“
„Naime da osim određivanja samoga prostora radi očuvanja verskih i kulturnih spomenika, naša strana zahteva da se u paket koji garantuje bezbednost uključi i povraćaj i crkvene imovine unutar tih zaštićenih zona i da se istovremeno napravi poseban sigurnosni mehanizam, odnosno da bezbednost bude jedan od ključnih elemenata, kako u fizičkom obezbeđivanju samih crkava i manastira, tako i u monitoringu i implementaciji određenih mera bezbednosti koje će na duže staze našu baštinu zaštititi.“
Istovremeno, vladika raško-prizrenski Artemije u izjavi za Radio Slobodna Evropa ističe da Crkva nije beogradskom pregovaračkom timu prenela nikakave posebne stavove o zaštiti svoje imovine i da o tome nije bilo reči. On, takođe, napominje da treba praviti razliku između razgovora o zaštiti verskih spomenika i crkvenoj imovini:
„Razgovori o zaštiti su u toku, a što se tiče imovine, govori se o povraćaju imovine na teritoriji cele Srbije. Kako će na Kosovu to biti, o tome nemamo nikakvih detalja.“
I poprtparol vladajuće Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović tvrdi da pregovarački tim nije od Skupštine Kosova tražio donošenje "lex specialisa" za vraćanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i dodaje:
„Bilo je razgovora o tome da se zaštiti imovina, jer svuda u svetu je zaista privatna svojina svetinja i ne vidimo zašto to ne bi bio slučaj i na Kosovu i Metohiji. Ali to je već stvar razgovora i pregovora koji su u toku i ono što je odgovor, to je da nije tražena samo zaštita imovine Srpske pravoslavne crkve.“
Uprkos sadašnjim tvrdnjama srpskog pregovaračkog tima i predstavnika vladajuće koalicije, ostaje činjenica da je 3. avgusta, nakon sastanka sa ekspertskim timom specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, predsednica Koordinacionog centra Sanda Raškovic Ivić izjavila da je bilo govora i o restituciji crkvene imovine upravo u zaštitnim zonama. Predložili smo i način na koji ta imovina može da se vrati crkvi u najkraćem roku. Ono što je oduzeto Crkvi u nekoliko navrata od 1945. do 1953. godine bilo bi predmet restitucije koja može da se sprovede putem "lex specialisa" veoma brzo i efikasno, rekla je tada Raškovic Ivić.
Nosilac Srpske liste za Kosovo, jedan od lidera tamošnjih Srba o mogućnosti da je beogradski pregovarački tim uputio zahtev privremenoj Skupštini Kosova da usvoji Lex specialis o povraćaju imovine isključivo Srpskoj pravoslavnoj crkvi kaže:
„Što se tiče ovog predloga da kosovska skupština usvoji 'lex specialis', mislim da to nije baš najpametniji taktički potez za naš pregovarački tim. To bi svakako bio zadatak Ahtisarijevog tima u završnom paketu, koji će podrazumevati status, ali i mnoge druge stvari, pogotovo ova takozvana tehnička pitanja – decentralizacija, zaštita kulturne baštine, pa i prava i interesi srpske zajednice i drugih nealbanskih zajednica. Znači, bolje da to uradi Ahtisarijev tim nego da to predlažu naši predstavnici.“
Naposletku vladika raško-prizrenski Artemije iznosi svoj stav kada je reč i o spomenicima kulture, ali i o povraćaju crkvene imovine:
„Moj je stav da se zaštita ne može poveriti nikome drugome i istrgnuti iz ruku onoga čija je to baština po poreklu i ko je njen vlasnik, a to je srpski narod i Srpska pravoslavna crkva. Mislim da se i zaštita i bilo šta drugo u vezi te naše baštine ne može poveriti bilo međunarodnoj zajednici, bilo UNESCO-u, bilo privremenim institucijama na Kosovu, jer se onda mi ustvari na neki način odričemo te svoje baštine. Imovina treba da se vrati. Imovina koju su naši preci davali crkvi na bilo koji način i koje je crkva postala vlasnik, niko nema pravo da otuđi i da se nje odrekne.“
