Jeste li radili nekad?
„Ne.“
Imate li porodicu?
„Imam, ženu i kćerku od četiri godine. Posao mi je da prodajem mesto u redu. Čekam umesto vas, vi ujutro dođete, date mi pare i ja vam ustupim mesto.“
Nekoliko desetina, uglavnom siromašnijih Nišlija, koji su pristali da govore za naš radio, ali jedino uz uslov da ostanu anonimni, svake noći čeka u redu ispred grčkog konzulata, kako bi ujutro za 20 eura prodali svoje mesto onima kojima je zbog letovanja neophodna grčka viza. Među njima ima mlađih i starijih osoba, ali i porodica sa decom koja na ovaj način pokušavaju da poprave svoj kućni budžet:
„Ujutro do osam. Znači 18 sati.“
„Radila sam u školi, imam radni staž 2,5 godine, a godina starosti 34. Sada nigde ne radim, sada radim ovde.“
„Tu čekamo ja, moja supruga i četverogodišnja kćerka skoro svake noći. Dvadeset evra za veče, pa koliko večeri izgurate, toliko zaradite. Malo spavaš, dremneš…“
„Čula sam da može fino da se zaradi, zato sam i došla. Provodim ovde nekad i više od 12 sati, do 16, kako-kad. Dete uglavnom sa nama dolazi. Kad smo mi tu i ona je tu. Spava tu u kolima.“
„Teško mi je da spavam, spavam u kolima.“
I šta ti mama i tata posle kupe?
„Barbiku.“
„Ništa konkretno ne možemo da kupimo, zato što su troškovi života baš veliki, pa nam puno ne ostaje.“
Takozvani „spavači“ tvrde da je ovaj niški fenomen nastao zbog loše organizacije grčkog konzulata:
„Ljudi sa strane, kojima je nužno, da ne bi gubili dan, da ne bi gubili noć, hoće i da plate. To je stvar loše organizacije samog konzulata. Ljudi onda gledaju da iskoriste tu njihovu lošu organizaciju.“
Ispred grčkog konzulata smo zatekli i dve mlade devojke od po 16 godina:
„Nešto uštedim, nešto potrošim, ali pokušavam da skupljam pare da kupim nešto. Malo ja skupim, malo mi tata doda i da si kupim kola.“
„Ovde uopšte nije dosadno. Ima dosta mladih, pričamo, zezamo se, nama mladima uopšte nije dosadno.“
Povremeno među ovim ljudima dolazi i do svađe i incidenata:
„Pa na primer kada ljudi vide kako neki ulaze preko reda, kada vide da menjamo mesta i tako.“
„Još uvek se nismo bili, ali i to će da dođe na red.“
„Ne.“
Imate li porodicu?
„Imam, ženu i kćerku od četiri godine. Posao mi je da prodajem mesto u redu. Čekam umesto vas, vi ujutro dođete, date mi pare i ja vam ustupim mesto.“
Nekoliko desetina, uglavnom siromašnijih Nišlija, koji su pristali da govore za naš radio, ali jedino uz uslov da ostanu anonimni, svake noći čeka u redu ispred grčkog konzulata, kako bi ujutro za 20 eura prodali svoje mesto onima kojima je zbog letovanja neophodna grčka viza. Među njima ima mlađih i starijih osoba, ali i porodica sa decom koja na ovaj način pokušavaju da poprave svoj kućni budžet:
„Ujutro do osam. Znači 18 sati.“
„Radila sam u školi, imam radni staž 2,5 godine, a godina starosti 34. Sada nigde ne radim, sada radim ovde.“
„Tu čekamo ja, moja supruga i četverogodišnja kćerka skoro svake noći. Dvadeset evra za veče, pa koliko večeri izgurate, toliko zaradite. Malo spavaš, dremneš…“
„Čula sam da može fino da se zaradi, zato sam i došla. Provodim ovde nekad i više od 12 sati, do 16, kako-kad. Dete uglavnom sa nama dolazi. Kad smo mi tu i ona je tu. Spava tu u kolima.“
„Teško mi je da spavam, spavam u kolima.“
I šta ti mama i tata posle kupe?
„Barbiku.“
„Ništa konkretno ne možemo da kupimo, zato što su troškovi života baš veliki, pa nam puno ne ostaje.“
Takozvani „spavači“ tvrde da je ovaj niški fenomen nastao zbog loše organizacije grčkog konzulata:
„Ljudi sa strane, kojima je nužno, da ne bi gubili dan, da ne bi gubili noć, hoće i da plate. To je stvar loše organizacije samog konzulata. Ljudi onda gledaju da iskoriste tu njihovu lošu organizaciju.“
Ispred grčkog konzulata smo zatekli i dve mlade devojke od po 16 godina:
„Nešto uštedim, nešto potrošim, ali pokušavam da skupljam pare da kupim nešto. Malo ja skupim, malo mi tata doda i da si kupim kola.“
„Ovde uopšte nije dosadno. Ima dosta mladih, pričamo, zezamo se, nama mladima uopšte nije dosadno.“
Povremeno među ovim ljudima dolazi i do svađe i incidenata:
„Pa na primer kada ljudi vide kako neki ulaze preko reda, kada vide da menjamo mesta i tako.“
„Još uvek se nismo bili, ali i to će da dođe na red.“
