RSE: U Crnoj Gori će 21. maja biti održan referendum. Šta o tome kaže javnost u Srbiji?
LOGAR: Uglavnom ih pitamo kakvi su njihovi stavovi prema odvajanju Crne Gore, treba li ona da postane nezavisna država, ili ne. U poslednjih nekoliko meseci, po našim rezultatima, većina ljudi, blizu 60 posto, smatra da Srbija i Crna Gora trebaju da postanu dve nezavisne države. Jedan manji procent, ispod trećine, smatra da bi Srbija i Crna Gora trebale da bude jedna jedinstvena država. Ima i nekih drugačijih stavova. Zanimljivo je kako se vremenom to mišljenje promenilo. Imali smo različite rezultate samo do pre pola godine. Ljudi su polako počeli da menjaju svoje mišljenje. Možemo razgovarati o motivima zašto su, u međuvremenu, građani tu ideju prihvatili jer je mnogo manji procent ranije smatrao da Srbija i Crna Gora treba da budu nezavisne države. Možda je građanima Srbije počelo da smeta što i njih niko ništa ne pita. Živimo u atmosferi ideja odvajanja i neprestanog cepanja, koja je dosta nejasna. Niko ne zna šta se u stvari dešava, zašto se to dešava, koje i kakve posledice će to odvajanje imati i ljudi su malo umorni od svega toga pa imaju dečji stav, u smislu - ma neka ide ko god hoće da ide, dosta nam je više toga, a da li je to dobro, ili ne, to je drugo pitanje.
RSE: Rezultati vašeg istraživanja javnog mnijenja se razlikuju od onoga što govori većina političara. Velike partije, kao što su Radikali ili DSS, ne govore da svako treba da ide svojim putem.
LOGAR: To nije slučaj samo sa Crnom Gorom. Možemo da govorimo i o Kosovu, sa kojim je vrlo slična situacija. Građani i tu imaju nešto drugačije mišljenje. Ponekada mislim da su građani čak mnogo realniji i mnogo veće diplomate od naših političara i prihvataju nešto što su naši političari, najverovatnije iz svojih političkih razloga, političkih obračuna, takmičenja i borbe za vlast, vrlo često spremni da prikažu na drugi način. Mislim da im se to često vraća u nekom negativnom smislu jer oni nemaju osetljivost na to šta građani misle, šta su spremni da prihvate, šta je za njih važno. Tako dolazi do jedne poprilične konfuzije i građani počinju da gube poverenje i u institucije i u političke stranke.
RSE: Kako tumačite izjavu ministra za kapitalne investicije da će svi crnogorski državljani, koji žive u Beogradu ili u Srbiji, moći besplatno da putuju u Crnu Goru zbog referenduma?
LOGAR: Ljudi često imaju tu vrstu osetljivosti i ne mogu da ne vide u tome jedno prilično tendenciozno očekivanje da će građani Crne Gore, koji žive u Srbiji, dobiti pravo da na jedan organizovan način idu da glasaju. To je jedna neverovatna konfuzija koju građani ne razumeju. Imam razne asocijacije na razna vremena kada su se organizovali autobusi i odlasci na mitinge, na glasanja i na razne druge manifestacije u zavisnosti od različitih političkih stavova. Da sam ja građanin Crne Gore, ne bi mi se baš mnogo sviđalo da neko, ko ne deli moju sudbinu, ko ne živi sa mnom, bilo da je reč o političkim strankama, državnim institucijama ili građanima, dođe i da svoj glas, a da se zatim vrati u neki drugi grad, neku drugu teritoriju gde će živeti i dalje.
RSE: Kakvi su stavovi po pitanju Kosova?
LOGAR: Kosovo je jedna od zaista toliko konfuznih i iracionalnih tema za građane. To se vidi u mnogim kontradikcijama unutar samih stavova građana, a posebno velikih razlika između onoga što čujemo u medijima, od strane političara, i onoga što čujemo od građana u našim istraživanjima. Mi svakog meseca postavljamo pitanje građanima - Koji su najvažniji problemi Srbije koji ih najviše muče? Građani mogu da navedu nekoliko problema. Veoma lepo vidite koliko Kosovo, u suštini, i nije ono o čemu građani najviše razmišljaju, sem u situacijama kada o tome počne da se govori. Konstantne teme koje građane muče su nezaposlenost, nizak standard, loša ekonomska situacija, budućnost njih i njihovih porodica. Manje od 10 posto građana u probleme Srbije stavlja Kosovo i razmišlja o njemu i njegovom budućem statusu. Kada počne o Kosovu da se govori, onda procent skače, ali maksimum koji doseže je da svaki četvrti ili peti građanin navede i Kosovo kao problem. Drugo pitanje, koje građanima postavljamo već mesecima, je - Koju opciju bi oni želeli za budući status Kosova? Odmah sledeće pitanje koje sledi iza njihovog odgovora je - A šta mislite da je realno da će se dogoditi? Iz njihovih odgovora vidite kako su građani u stanju da realno i dobro razdvoje ono što su njihove želje, od onoga šta oni misle da će se dogoditi. Preko 60 posto građana bi želelo, ili da Kosovo ostane integralni deo Srbije, ili da dobije autonomiju u okvirima Srbije. Tek svaki peti građanin misli da je to realno. Obrnuto je upravo sa nekim varijantama nezavisnosti Kosova. Onu potpunu, apsolutnu, nezavisnost Kosova želi samo tri posto građana, koji kažu da bi podržali tu opciju, verovatno po sistemu - pa neka se i to završi, ali 30 posto građana misli da će Kosovo postati potpuno nezavisno. Ostali procenti govore o drugim oblicima nezavisnosti.
RSE: Da li se išta menja u situacijama kada su incidenti?
LOGAR: Baš smo u vreme paljenja crkvi bili na terenu sa javnim mnijenjem. Prvih dana pre tog incidenta je mali procent građana pominjao Kosovo, a onda je procent građana, koji je pominjao Kosovo kao problem, počeo da raste. Tih dana se po 24 sata na svim velikim televizijama isključivo govorilo o Kosovu, ali čak i tada je bilo manje od 50 posto građana koji su rekli da je Kosovo udarna tema Srbije. Prošle godine smo imali sreću da smo sarađivali na jednom projektu o slobodi kretanja dobara i ljudi za Evropski pokret. I tom prilikom smo dosta građana, onih iznad 18 godina, pitali o Kosovu. Ispostavilo se da 63 posto građana nikada nije bilo na Kosovu. Pitali smo građane koliko bi želeli da odu u zemlje regiona, u zemlje Evropske unije i na teritoriju Kosova. Preko 60 posto građana nam je odgovorilo da ne bi želelo, ni pod kakvim uslovima, da ode na Kosovo, možda jedino ako bi baš morali. Nije li taj, poprilično iracionalan odnos prema Kosovu, neobičan? O Kosovu se neprestano govori, ali očigledno da postoji veoma velika razlika između onoga što političari nameću i što govore, od onoga što građani prihvataju i misle. Građani imaju maksimalno saosećanje za svoje sugrađane Srbe na Kosovu, ali to je potpuno druga tema.
RSE: Šaljete li rezultate vaših istraživanja političarima, Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici, ili ih oni vide iz medija?
LOGAR: Vrlo mali broj stranaka povremeno sarađuje, želi i poručuje istraživanja. Mislim da je jedna od ključnih stvari da političari i političke stranke poručuju istraživanja, da vide kako građani pulsiraju i šta misle. Mnoge stranke, pa i stranka gospodina Koštunice, ne sarađuje sa nama. Ono što mi vrlo često čujemo iz medija je da se podacima istraživanja apsolutno ne veruje, kao ni našoj kući, niti mnogim drugim kućama, što mislim da je veoma pogrešno. Ne smatramo da političari treba da prate ono što mi, građani, kažemo, jer bi to bio totalni populizam, ali bi morali da se informišu o onome šta nam nije jasno, šta ne razumemo, šta mislimo, da vode jednu odgovornu politiku u kojoj nas građane moraju uzeti za saradnike i objasniti nam zašto i na koji način tu politiku vode. Ono što se iz svih naših istraživanja jako dobro vidi je to da su građani krajnje neinformisani. Građani svoja mišljenja stiču upravo na osnovu preferencija nekih političara i njihovog poverenja u političare. Ako ste za Radikale, prihvatate njihovo tumačenje događaja, a ne same činjenice o događajima. Vrlo mali broj medija saopštava činjenice i informacije na osnovu kojih građani mogu da izvedu svoje zaključke. Većinom slušamo tumačenja tih događaja od strane različitih političara, koja su kontradiktorna. Od jednih čujete da će za Srbiju biti katastrofa ako se Crna Gora odvoji, a od drugih da je katastrofa ako ostanemo zajedno. Od jedne strane čujem da nas to užasno mnogo košta i da sve to ne valja za nas, a sa druge strane čujem da će biti katastrofa ako se odvojimo. Ako bi neko izašao sa činjenicama i objasnio za i protiv svih mogućih mogućnosti, građanin bi mogao da formira sopstveno mišljenje. Isto je i sa Kosovom. Recite nam prednosti i mane, šta će se dogoditi ako se desi ovo ili ono. Isto je i sa Hagom i sa svim tim velikim problemima sa kojima se danas suočavamo. Nedostaju nam informacije i činjenice. Mišljenja političara nisu dovoljna, a pri tome su toliko kontradiktorna. Građani moraju da budu maštoviti, a to je već iracionalno, vrlo konfuzno i teško za zaključivanje.
RSE: Da li bi građani želeli da Mladić ode u Hag i da se skine taj teret sa leđa Srba?
LOGAR: To je takođe veoma kontradiktorno. Kada građane pitat - Da li treba surađivati sa Hagom, ogroman procent građana kaže da treba. A kada ih pitate - Zašto treba da sarađujemo sa Hagom, većina kaže da bi smo ušli u Evropsku uniju. Kada ih pitate - Da li treba isporučiti Mladića, odgovor zavisi od toga šta se dešava i šta se čuje u medijima. U poslednje vreme većina građana kaže da ne treba isporučiti Mladića jer smatra da to nije u interesu Srbije. Kada ih pitate – Kada bi bio referendum za ulazak u Evropsku uniju, da li bi ste glasali potvrdno, kažu da bi. Na pitanje - Da li treba da sarađujemo sa Hagom, odgovaraju da treba. A da li treba isporučiti Mladića, ogroman broj građana kaže da ne treba jer to nije u interesu Srbije. To je jedna od stvari u kojoj su činjenice vrlo malo iznošene.
RSE: Dugo se ćutalo i o Srebrenici.
LOGAR: O svemu se ćutalo. To je opet druga tema. Kroz niz istraživanja je zapanjujuće koliko građani malo znaju i koliko zaboravljaju, čak i opsadu Sarajeva. O Srebrenici su neke činjenice malo i prihvatili. Mnogi su čuli za događaje, ali masa njih ne veruje da je sve to tako i bilo. Za masu takvih činjenica nismo nikada ni čuli. Haški optuženici su, od strane naše sadašnje vlade, bili ispraćeni kao heroji. To je strašna zabuna u glavama građana oko vrednostnog sistema. Pitaju se - Zašto mi sada hoćemo da isporučimo Mladića? Šta je on uradio? Za šta je on to odgovoran? Da li mi prodajemo heroja ili predajemo krivca? To je strašno važno u vrednostnom sistemu. Od sadašnjeg premijera nikada nisam čula mišljenje o tome šta se zapravo dogodilo i zašto predajemo Mladića. Imam pravo, da kao građanin, znam da li sam prodala heroja da bih ušla u Evropsku uniju i da li to ostavljam u amanet budućim generacijama. Možda postoji i drugi način. Mislim da Mladić treba da ode u Hag i sa tim mirno spavam. Ali iz svih istraživanja javnog mnijenja vidite da kod građana vlada jako velika konfuzija u tom smislu. Ulaskom u Evropsku uniju se stalno maše. Kada pitate građane - Znate li šta mi sve treba da ispunimo da bi smo postali građani Evropske unije, više od 50 posto građana kaže da nema pojma. Kada ih pitate – Šta očekujete od ulaska u Evropsku uniju, vidite da i tu ima dosta nejasnoća. Građani očekuju veći standard. Na tu vrstu informacija građani imaju pravo i moraju da znaju određene informacije i jasnu strategiju koju ova država za neke stvari ima.
RSE: Imam utisak da građani uopšte nisu realni kada i dalje, već godinama, najviše poverenja imaju prema crkvi i vojsci. Crkva se obrukala u više navrata i crkva više nije to što je nekada davno bila. Ni vojska nije ono što je nekada bila. Sve više vojnika gine ili umire pod čudnim okolnostima. Vojska se raspada od siromaštva.
LOGAR: Vojska je jako izgubila na poverenju i taj dramatičan pad vojske je počeo upravo od tih svih događaja o kojima govorite, tako da se vojska, što se tiče poverenja, nije oporavila, ali građani pri tome misle na vojni vrh. Ipak imaju više poverenja u vojsku, nego u Skupštinu ili vladu. Na početku demokratije smo imali dve autoritarne institucije - crkvu i vojsku, koje su bile na vrhu, a demokratskim institucijama nismo verovali. Vojska je, što se tiče poverenja, bila teško kažnjena. Poverenje u vojsku kod građana mislim da je više zbog tradicionalnog odnosa srpskog naroda prema vojsci, ali pri tom misle na regrute, na obične vojnike, a ne na vojni vrh. Crkva je i dalje u vrhu i uvek preko 50 posto građana ima poverenja u crkvu. Mislim da je to jedan od apsurda. Volim da mislim o našem društvu kao o društvu veoma rane adolescencije. Potpuno smo izgubili identitet. Mi smo u potrazi za našim identitetom. Građani imaju osećanje lične poniženosti i inferiornosti zbog mnogih razloga, ne mogu da nađu posao na osnovu svoga znanja i svog umeća, ali ipak taj državni identitet i nacionalni ponos mora da bude u prvom planu, to je ljudima važno. Mi smo ga potpuno izgubili. Ne znamo koje su naše granice, koja nam je zastava, himna, do mnogo važnijih stvari. Od neke slavne istorije i prošlosti došli smo do stava od kojeg se ljudi prirodno brane, kao što su ratni zločinci. Mi nismo narod koji je religiozan. Crkva kod nas nema to značenje. Crkva je jedina ostala kao neki identitet, novonastali identitet, jer ljudi se moraju uhvatiti za nešto. Kada misle na crkvu, oni ne misle na politiku crkve, nije im to u glavi, nego je crkva poslednji simbol nekog pravoslavlja za Srbe preko kojeg oni prepoznaju neki sopstveni identitet. To su svi ti apsurdi i sve te kontradikcije i kada bi smo vodili neku drugu vrstu razgovora sa ljudima, to bi se jako dobro moglo odvojiti jedno od drugog. Kada pitate građane o poverenje prema vojsci kao takvoj i o poverenju prema samom vrhu vojske, dobijete fantastičnu razliku. Prema vojsci ljudi imaju strašno pozitivno osećanje, ali prema vojnom vrhu zauzimaju negativan stav.
RSE: Dve institucije, jako bitne za tranziciju u kojoj se nalazimo, su vlada i Skupština Srbije, vlada kao realizator, a Skupština Srbije kao zakonodavac. Te dve institucije imaju najmanje poverenja kod građana.
LOGAR: To je jako velika nevolja za ovu državu i za građane jer mi smo jedno rano adolescentno društvo. Živeli smo u autoritarnim režimima. Bili smo kao dete sa autoritarnim roditeljem koji nam je govorio šta da radimo. Sada, odjednom, bilo nam je rečeno da počnemo da mislimo svojom glavom. Ne radi se samo o nepoverenju u izvršnu vlast, već i o nepoverenju u jedan sistem vrednosti, u demokratski sistem vrednosti. Ovo je period u kome se gradi poverenje u demokratiju. Šta je to, za mene kao građanina, dobro u demokratskom sistemu? Kada god pitamo, dobijamo isti odgovor, a to da većina misli da bi u ovom trenutku bilo bolje da imamo jednog jakog lidera koji će rešiti sve naše probleme, nego demokratski sistem. Ostala je uspomena da je u vreme komunizma život bio daleko bolji. Upravo je neodgovorno takvo ponašanje, takve poruke, to nedavanje prava nama građanima da budemo informisani. Koliko je samo od početka godine do danas bilo događaja i afera. Svi događaji od januara pa na ovamo su bili dramatični. I sam premijer Koštunica, kao i drugi ljudi na vlasti, su bili dužni na neki način da izađu pred građane, jer su građani zbog svega bili užasno uznemireni, da nam objasne o čemu se radi, kakav je njihov stav, šta se tu dogodilo. Kada čujem objašnjenje zašto je policija bila u BK TV, ja se uplašim. To znači da jedna Radio-difuzna agencija, kakva god da je, ima moć da šalje policiju bez ikakve kontrole. To je malo zastrašujuće i to jesu trenutci kada, upravo zbog tranzicije i zbog osetljivosti tih problema, neko treba da izađe i građanima objasni o čemu se radi.
RSE: Mislite li da neko namerno, iz dana u dan, stvara atmosferu afera, skandala, krađa i laži, da bi skrenuo misli građana na drugu stranu, ili da bi rušio sve što je demokratski?
LOGAR: Imali smo i takvih pitanja. Većina građana upravo misli to što ste sada naveli, da se afere proizvode da bi se skrenula pažnja ljudi na neke druge stvari i da se afere proizvode zbog političkih obračuna i uništavanja protivnika. Mi svi znamo ko je Karić, i ko je bio. Građani se pitaju - Ako nisu znali ko je Karić, onda su nesposobni i treba da daju ostavku. Ali pošto ipak nisu toliko nesposobni, znači da su znali. Zašto su sada to izvukli? Niko ne udostoji građane nekih informacija i objašnjenja. To je neka arogancija. Zbog svega toga i vlada i Skupština i svi ostali političari gube poverenje. Ni jedna afera se ne završi do kraja. I to je jedna od stvari koja gradi fantastično nepoverenje kod građana.
LOGAR: Uglavnom ih pitamo kakvi su njihovi stavovi prema odvajanju Crne Gore, treba li ona da postane nezavisna država, ili ne. U poslednjih nekoliko meseci, po našim rezultatima, većina ljudi, blizu 60 posto, smatra da Srbija i Crna Gora trebaju da postanu dve nezavisne države. Jedan manji procent, ispod trećine, smatra da bi Srbija i Crna Gora trebale da bude jedna jedinstvena država. Ima i nekih drugačijih stavova. Zanimljivo je kako se vremenom to mišljenje promenilo. Imali smo različite rezultate samo do pre pola godine. Ljudi su polako počeli da menjaju svoje mišljenje. Možemo razgovarati o motivima zašto su, u međuvremenu, građani tu ideju prihvatili jer je mnogo manji procent ranije smatrao da Srbija i Crna Gora treba da budu nezavisne države. Možda je građanima Srbije počelo da smeta što i njih niko ništa ne pita. Živimo u atmosferi ideja odvajanja i neprestanog cepanja, koja je dosta nejasna. Niko ne zna šta se u stvari dešava, zašto se to dešava, koje i kakve posledice će to odvajanje imati i ljudi su malo umorni od svega toga pa imaju dečji stav, u smislu - ma neka ide ko god hoće da ide, dosta nam je više toga, a da li je to dobro, ili ne, to je drugo pitanje.
RSE: Rezultati vašeg istraživanja javnog mnijenja se razlikuju od onoga što govori većina političara. Velike partije, kao što su Radikali ili DSS, ne govore da svako treba da ide svojim putem.
LOGAR: To nije slučaj samo sa Crnom Gorom. Možemo da govorimo i o Kosovu, sa kojim je vrlo slična situacija. Građani i tu imaju nešto drugačije mišljenje. Ponekada mislim da su građani čak mnogo realniji i mnogo veće diplomate od naših političara i prihvataju nešto što su naši političari, najverovatnije iz svojih političkih razloga, političkih obračuna, takmičenja i borbe za vlast, vrlo često spremni da prikažu na drugi način. Mislim da im se to često vraća u nekom negativnom smislu jer oni nemaju osetljivost na to šta građani misle, šta su spremni da prihvate, šta je za njih važno. Tako dolazi do jedne poprilične konfuzije i građani počinju da gube poverenje i u institucije i u političke stranke.
RSE: Kako tumačite izjavu ministra za kapitalne investicije da će svi crnogorski državljani, koji žive u Beogradu ili u Srbiji, moći besplatno da putuju u Crnu Goru zbog referenduma?
LOGAR: Ljudi često imaju tu vrstu osetljivosti i ne mogu da ne vide u tome jedno prilično tendenciozno očekivanje da će građani Crne Gore, koji žive u Srbiji, dobiti pravo da na jedan organizovan način idu da glasaju. To je jedna neverovatna konfuzija koju građani ne razumeju. Imam razne asocijacije na razna vremena kada su se organizovali autobusi i odlasci na mitinge, na glasanja i na razne druge manifestacije u zavisnosti od različitih političkih stavova. Da sam ja građanin Crne Gore, ne bi mi se baš mnogo sviđalo da neko, ko ne deli moju sudbinu, ko ne živi sa mnom, bilo da je reč o političkim strankama, državnim institucijama ili građanima, dođe i da svoj glas, a da se zatim vrati u neki drugi grad, neku drugu teritoriju gde će živeti i dalje.
RSE: Kakvi su stavovi po pitanju Kosova?
LOGAR: Kosovo je jedna od zaista toliko konfuznih i iracionalnih tema za građane. To se vidi u mnogim kontradikcijama unutar samih stavova građana, a posebno velikih razlika između onoga što čujemo u medijima, od strane političara, i onoga što čujemo od građana u našim istraživanjima. Mi svakog meseca postavljamo pitanje građanima - Koji su najvažniji problemi Srbije koji ih najviše muče? Građani mogu da navedu nekoliko problema. Veoma lepo vidite koliko Kosovo, u suštini, i nije ono o čemu građani najviše razmišljaju, sem u situacijama kada o tome počne da se govori. Konstantne teme koje građane muče su nezaposlenost, nizak standard, loša ekonomska situacija, budućnost njih i njihovih porodica. Manje od 10 posto građana u probleme Srbije stavlja Kosovo i razmišlja o njemu i njegovom budućem statusu. Kada počne o Kosovu da se govori, onda procent skače, ali maksimum koji doseže je da svaki četvrti ili peti građanin navede i Kosovo kao problem. Drugo pitanje, koje građanima postavljamo već mesecima, je - Koju opciju bi oni želeli za budući status Kosova? Odmah sledeće pitanje koje sledi iza njihovog odgovora je - A šta mislite da je realno da će se dogoditi? Iz njihovih odgovora vidite kako su građani u stanju da realno i dobro razdvoje ono što su njihove želje, od onoga šta oni misle da će se dogoditi. Preko 60 posto građana bi želelo, ili da Kosovo ostane integralni deo Srbije, ili da dobije autonomiju u okvirima Srbije. Tek svaki peti građanin misli da je to realno. Obrnuto je upravo sa nekim varijantama nezavisnosti Kosova. Onu potpunu, apsolutnu, nezavisnost Kosova želi samo tri posto građana, koji kažu da bi podržali tu opciju, verovatno po sistemu - pa neka se i to završi, ali 30 posto građana misli da će Kosovo postati potpuno nezavisno. Ostali procenti govore o drugim oblicima nezavisnosti.
RSE: Da li se išta menja u situacijama kada su incidenti?
LOGAR: Baš smo u vreme paljenja crkvi bili na terenu sa javnim mnijenjem. Prvih dana pre tog incidenta je mali procent građana pominjao Kosovo, a onda je procent građana, koji je pominjao Kosovo kao problem, počeo da raste. Tih dana se po 24 sata na svim velikim televizijama isključivo govorilo o Kosovu, ali čak i tada je bilo manje od 50 posto građana koji su rekli da je Kosovo udarna tema Srbije. Prošle godine smo imali sreću da smo sarađivali na jednom projektu o slobodi kretanja dobara i ljudi za Evropski pokret. I tom prilikom smo dosta građana, onih iznad 18 godina, pitali o Kosovu. Ispostavilo se da 63 posto građana nikada nije bilo na Kosovu. Pitali smo građane koliko bi želeli da odu u zemlje regiona, u zemlje Evropske unije i na teritoriju Kosova. Preko 60 posto građana nam je odgovorilo da ne bi želelo, ni pod kakvim uslovima, da ode na Kosovo, možda jedino ako bi baš morali. Nije li taj, poprilično iracionalan odnos prema Kosovu, neobičan? O Kosovu se neprestano govori, ali očigledno da postoji veoma velika razlika između onoga što političari nameću i što govore, od onoga što građani prihvataju i misle. Građani imaju maksimalno saosećanje za svoje sugrađane Srbe na Kosovu, ali to je potpuno druga tema.
RSE: Šaljete li rezultate vaših istraživanja političarima, Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici, ili ih oni vide iz medija?
LOGAR: Vrlo mali broj stranaka povremeno sarađuje, želi i poručuje istraživanja. Mislim da je jedna od ključnih stvari da političari i političke stranke poručuju istraživanja, da vide kako građani pulsiraju i šta misle. Mnoge stranke, pa i stranka gospodina Koštunice, ne sarađuje sa nama. Ono što mi vrlo često čujemo iz medija je da se podacima istraživanja apsolutno ne veruje, kao ni našoj kući, niti mnogim drugim kućama, što mislim da je veoma pogrešno. Ne smatramo da političari treba da prate ono što mi, građani, kažemo, jer bi to bio totalni populizam, ali bi morali da se informišu o onome šta nam nije jasno, šta ne razumemo, šta mislimo, da vode jednu odgovornu politiku u kojoj nas građane moraju uzeti za saradnike i objasniti nam zašto i na koji način tu politiku vode. Ono što se iz svih naših istraživanja jako dobro vidi je to da su građani krajnje neinformisani. Građani svoja mišljenja stiču upravo na osnovu preferencija nekih političara i njihovog poverenja u političare. Ako ste za Radikale, prihvatate njihovo tumačenje događaja, a ne same činjenice o događajima. Vrlo mali broj medija saopštava činjenice i informacije na osnovu kojih građani mogu da izvedu svoje zaključke. Većinom slušamo tumačenja tih događaja od strane različitih političara, koja su kontradiktorna. Od jednih čujete da će za Srbiju biti katastrofa ako se Crna Gora odvoji, a od drugih da je katastrofa ako ostanemo zajedno. Od jedne strane čujem da nas to užasno mnogo košta i da sve to ne valja za nas, a sa druge strane čujem da će biti katastrofa ako se odvojimo. Ako bi neko izašao sa činjenicama i objasnio za i protiv svih mogućih mogućnosti, građanin bi mogao da formira sopstveno mišljenje. Isto je i sa Kosovom. Recite nam prednosti i mane, šta će se dogoditi ako se desi ovo ili ono. Isto je i sa Hagom i sa svim tim velikim problemima sa kojima se danas suočavamo. Nedostaju nam informacije i činjenice. Mišljenja političara nisu dovoljna, a pri tome su toliko kontradiktorna. Građani moraju da budu maštoviti, a to je već iracionalno, vrlo konfuzno i teško za zaključivanje.
RSE: Da li bi građani želeli da Mladić ode u Hag i da se skine taj teret sa leđa Srba?
LOGAR: To je takođe veoma kontradiktorno. Kada građane pitat - Da li treba surađivati sa Hagom, ogroman procent građana kaže da treba. A kada ih pitate - Zašto treba da sarađujemo sa Hagom, većina kaže da bi smo ušli u Evropsku uniju. Kada ih pitate - Da li treba isporučiti Mladića, odgovor zavisi od toga šta se dešava i šta se čuje u medijima. U poslednje vreme većina građana kaže da ne treba isporučiti Mladića jer smatra da to nije u interesu Srbije. Kada ih pitate – Kada bi bio referendum za ulazak u Evropsku uniju, da li bi ste glasali potvrdno, kažu da bi. Na pitanje - Da li treba da sarađujemo sa Hagom, odgovaraju da treba. A da li treba isporučiti Mladića, ogroman broj građana kaže da ne treba jer to nije u interesu Srbije. To je jedna od stvari u kojoj su činjenice vrlo malo iznošene.
RSE: Dugo se ćutalo i o Srebrenici.
LOGAR: O svemu se ćutalo. To je opet druga tema. Kroz niz istraživanja je zapanjujuće koliko građani malo znaju i koliko zaboravljaju, čak i opsadu Sarajeva. O Srebrenici su neke činjenice malo i prihvatili. Mnogi su čuli za događaje, ali masa njih ne veruje da je sve to tako i bilo. Za masu takvih činjenica nismo nikada ni čuli. Haški optuženici su, od strane naše sadašnje vlade, bili ispraćeni kao heroji. To je strašna zabuna u glavama građana oko vrednostnog sistema. Pitaju se - Zašto mi sada hoćemo da isporučimo Mladića? Šta je on uradio? Za šta je on to odgovoran? Da li mi prodajemo heroja ili predajemo krivca? To je strašno važno u vrednostnom sistemu. Od sadašnjeg premijera nikada nisam čula mišljenje o tome šta se zapravo dogodilo i zašto predajemo Mladića. Imam pravo, da kao građanin, znam da li sam prodala heroja da bih ušla u Evropsku uniju i da li to ostavljam u amanet budućim generacijama. Možda postoji i drugi način. Mislim da Mladić treba da ode u Hag i sa tim mirno spavam. Ali iz svih istraživanja javnog mnijenja vidite da kod građana vlada jako velika konfuzija u tom smislu. Ulaskom u Evropsku uniju se stalno maše. Kada pitate građane - Znate li šta mi sve treba da ispunimo da bi smo postali građani Evropske unije, više od 50 posto građana kaže da nema pojma. Kada ih pitate – Šta očekujete od ulaska u Evropsku uniju, vidite da i tu ima dosta nejasnoća. Građani očekuju veći standard. Na tu vrstu informacija građani imaju pravo i moraju da znaju određene informacije i jasnu strategiju koju ova država za neke stvari ima.
RSE: Imam utisak da građani uopšte nisu realni kada i dalje, već godinama, najviše poverenja imaju prema crkvi i vojsci. Crkva se obrukala u više navrata i crkva više nije to što je nekada davno bila. Ni vojska nije ono što je nekada bila. Sve više vojnika gine ili umire pod čudnim okolnostima. Vojska se raspada od siromaštva.
LOGAR: Vojska je jako izgubila na poverenju i taj dramatičan pad vojske je počeo upravo od tih svih događaja o kojima govorite, tako da se vojska, što se tiče poverenja, nije oporavila, ali građani pri tome misle na vojni vrh. Ipak imaju više poverenja u vojsku, nego u Skupštinu ili vladu. Na početku demokratije smo imali dve autoritarne institucije - crkvu i vojsku, koje su bile na vrhu, a demokratskim institucijama nismo verovali. Vojska je, što se tiče poverenja, bila teško kažnjena. Poverenje u vojsku kod građana mislim da je više zbog tradicionalnog odnosa srpskog naroda prema vojsci, ali pri tom misle na regrute, na obične vojnike, a ne na vojni vrh. Crkva je i dalje u vrhu i uvek preko 50 posto građana ima poverenja u crkvu. Mislim da je to jedan od apsurda. Volim da mislim o našem društvu kao o društvu veoma rane adolescencije. Potpuno smo izgubili identitet. Mi smo u potrazi za našim identitetom. Građani imaju osećanje lične poniženosti i inferiornosti zbog mnogih razloga, ne mogu da nađu posao na osnovu svoga znanja i svog umeća, ali ipak taj državni identitet i nacionalni ponos mora da bude u prvom planu, to je ljudima važno. Mi smo ga potpuno izgubili. Ne znamo koje su naše granice, koja nam je zastava, himna, do mnogo važnijih stvari. Od neke slavne istorije i prošlosti došli smo do stava od kojeg se ljudi prirodno brane, kao što su ratni zločinci. Mi nismo narod koji je religiozan. Crkva kod nas nema to značenje. Crkva je jedina ostala kao neki identitet, novonastali identitet, jer ljudi se moraju uhvatiti za nešto. Kada misle na crkvu, oni ne misle na politiku crkve, nije im to u glavi, nego je crkva poslednji simbol nekog pravoslavlja za Srbe preko kojeg oni prepoznaju neki sopstveni identitet. To su svi ti apsurdi i sve te kontradikcije i kada bi smo vodili neku drugu vrstu razgovora sa ljudima, to bi se jako dobro moglo odvojiti jedno od drugog. Kada pitate građane o poverenje prema vojsci kao takvoj i o poverenju prema samom vrhu vojske, dobijete fantastičnu razliku. Prema vojsci ljudi imaju strašno pozitivno osećanje, ali prema vojnom vrhu zauzimaju negativan stav.
RSE: Dve institucije, jako bitne za tranziciju u kojoj se nalazimo, su vlada i Skupština Srbije, vlada kao realizator, a Skupština Srbije kao zakonodavac. Te dve institucije imaju najmanje poverenja kod građana.
LOGAR: To je jako velika nevolja za ovu državu i za građane jer mi smo jedno rano adolescentno društvo. Živeli smo u autoritarnim režimima. Bili smo kao dete sa autoritarnim roditeljem koji nam je govorio šta da radimo. Sada, odjednom, bilo nam je rečeno da počnemo da mislimo svojom glavom. Ne radi se samo o nepoverenju u izvršnu vlast, već i o nepoverenju u jedan sistem vrednosti, u demokratski sistem vrednosti. Ovo je period u kome se gradi poverenje u demokratiju. Šta je to, za mene kao građanina, dobro u demokratskom sistemu? Kada god pitamo, dobijamo isti odgovor, a to da većina misli da bi u ovom trenutku bilo bolje da imamo jednog jakog lidera koji će rešiti sve naše probleme, nego demokratski sistem. Ostala je uspomena da je u vreme komunizma život bio daleko bolji. Upravo je neodgovorno takvo ponašanje, takve poruke, to nedavanje prava nama građanima da budemo informisani. Koliko je samo od početka godine do danas bilo događaja i afera. Svi događaji od januara pa na ovamo su bili dramatični. I sam premijer Koštunica, kao i drugi ljudi na vlasti, su bili dužni na neki način da izađu pred građane, jer su građani zbog svega bili užasno uznemireni, da nam objasne o čemu se radi, kakav je njihov stav, šta se tu dogodilo. Kada čujem objašnjenje zašto je policija bila u BK TV, ja se uplašim. To znači da jedna Radio-difuzna agencija, kakva god da je, ima moć da šalje policiju bez ikakve kontrole. To je malo zastrašujuće i to jesu trenutci kada, upravo zbog tranzicije i zbog osetljivosti tih problema, neko treba da izađe i građanima objasni o čemu se radi.
RSE: Mislite li da neko namerno, iz dana u dan, stvara atmosferu afera, skandala, krađa i laži, da bi skrenuo misli građana na drugu stranu, ili da bi rušio sve što je demokratski?
LOGAR: Imali smo i takvih pitanja. Većina građana upravo misli to što ste sada naveli, da se afere proizvode da bi se skrenula pažnja ljudi na neke druge stvari i da se afere proizvode zbog političkih obračuna i uništavanja protivnika. Mi svi znamo ko je Karić, i ko je bio. Građani se pitaju - Ako nisu znali ko je Karić, onda su nesposobni i treba da daju ostavku. Ali pošto ipak nisu toliko nesposobni, znači da su znali. Zašto su sada to izvukli? Niko ne udostoji građane nekih informacija i objašnjenja. To je neka arogancija. Zbog svega toga i vlada i Skupština i svi ostali političari gube poverenje. Ni jedna afera se ne završi do kraja. I to je jedna od stvari koja gradi fantastično nepoverenje kod građana.