Organizacije za zaštitu ljudskih prava smatraju da je to pomak u odnosu na pređašnju situaciju, bez obzira što su u nov organ UN-a izabrani i predstavnici Rusije, Azerbejdžana, Kine, Pakistana, Saudijske Arabije i Kube, koje se, po oceni Hjumen Rajts Voča (Human Rights Watch), nalaze na dnu svetske liste u poštivanju ljudskih prava. Međutim, direktor ove nevladine organizacije Kenet Rot (Kenneth Roth) smatra da je već napredak što su nisu izabrani Libija i Sudan, najveći kršioci, a koje su bile članice prethodne Komisije za ljudska prava, čiji su rad veoma često blokirali.
Iran, Irak i Kirgistan su se takođe kandidovale za novo telo, ali nisu dobili neophodnu podršku 96 zemalja, odnosno više od polovine glasova članica UN. Najžešća konkurencija bila je među istočnoevropskim zemljama. Nakon tri kruga glasanja izabrani su Azerbejdzan, Češka, Poljska, Rumunija, Rusija i Ukrajina. Sjedinjene Američke Države nisu kandidovale svog predstavnika. Vašington je skeptičan i prema novoizabranoj instituciji, ističući da njene procedure nisu sprečile zemlje kršioce ljudskih prava da postanu članovi. Zbog toga će SAD, po rečima njihovog ambasadora u UN Džona Boltona (John Bolton), svoje učešće zasada svesti na ulogu posmatrača:
"Mi možemo, ustvari, da imamo veći uticaj ako ostanemo izvan i naša odluka da učestvujemo zavisi od toga da li je ovo novo telo suštinski bolje od Komisije koju je zamenilo."
Vašington između ostalog smatra da su pravila po kojima će raditi novoizabrani Savet prilično neodređena kada je reč o suspenziji zemalja članica koja ne poštuju ljudska prava. Međutim, zvaničnici UN su saopštili da će to pitanje biti uskoro razmotreno. Krejg Mokhiber (Craig Mokhiber), zamenik direktora kancelarije Visokog komesara za ljudska prava:
"Veoma precizne procedure biće pripremljene u narednih nekoliko meseci. Međutim, već postoje pravila po kojima će prve članice biti zemlje koje su uspešno prošle test iz ljudskih prava."
Prema pravilniku, članice Saveta UN za ljudska prava će se rotirati, tako što će svake godine biti menjana trećina zemalja. Juče je nakon izbora ovog tela, žrebom određeno koje će države biti članice jednu, dve ili tri godine.
Iran, Irak i Kirgistan su se takođe kandidovale za novo telo, ali nisu dobili neophodnu podršku 96 zemalja, odnosno više od polovine glasova članica UN. Najžešća konkurencija bila je među istočnoevropskim zemljama. Nakon tri kruga glasanja izabrani su Azerbejdzan, Češka, Poljska, Rumunija, Rusija i Ukrajina. Sjedinjene Američke Države nisu kandidovale svog predstavnika. Vašington je skeptičan i prema novoizabranoj instituciji, ističući da njene procedure nisu sprečile zemlje kršioce ljudskih prava da postanu članovi. Zbog toga će SAD, po rečima njihovog ambasadora u UN Džona Boltona (John Bolton), svoje učešće zasada svesti na ulogu posmatrača:
"Mi možemo, ustvari, da imamo veći uticaj ako ostanemo izvan i naša odluka da učestvujemo zavisi od toga da li je ovo novo telo suštinski bolje od Komisije koju je zamenilo."
Vašington između ostalog smatra da su pravila po kojima će raditi novoizabrani Savet prilično neodređena kada je reč o suspenziji zemalja članica koja ne poštuju ljudska prava. Međutim, zvaničnici UN su saopštili da će to pitanje biti uskoro razmotreno. Krejg Mokhiber (Craig Mokhiber), zamenik direktora kancelarije Visokog komesara za ljudska prava:
"Veoma precizne procedure biće pripremljene u narednih nekoliko meseci. Međutim, već postoje pravila po kojima će prve članice biti zemlje koje su uspešno prošle test iz ljudskih prava."
Prema pravilniku, članice Saveta UN za ljudska prava će se rotirati, tako što će svake godine biti menjana trećina zemalja. Juče je nakon izbora ovog tela, žrebom određeno koje će države biti članice jednu, dve ili tri godine.
