Knjiga „Ivan Stamboliću Slavku Ćuruviji: Žrtve“, koju je priredio Stambolićev brat Vukašin, praktično predstavlja intervju na nekoliko stotina strana koji je Ivan Stambolić, bivši predsjednik Predsjedništva Srbije, dao novinaru Slavku Ćuruviji koji je delove razgovora 1992. godine objavio u „Nedeljnom telegrafu“. Vukašin Stambolić podsetio je da je Ivan Stambolić otet 25. avgusta 2000. godine i ubijen, ali da pravosnažna presuda za taj zločin još nije doneta, kao i da u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koje se dogodilo 11. aprila 1999. godine, još nije podignuta optužnica:
„Mesec dana posle Ivanovog nestanka, likvidacije, mene se direktno pitalo – ko je doneo odluku o tome. Ja sam i tada odgovorio i danas ću odgovoriti – mračni par sa Dedinja. Kako može da postoji regularna vlast, a da se ne sudi ubicama i zločincima? Ko ne sudi, taj mora da odgovara na svoj način. Ko ne sudi, on saučestvuje, bez obzira kako se pravdao. Jer, nisu u pitanju Ivan Stambolić i Slavko Ćuruvija, u pitanju su hiljade, desetine hiljada ljudi koji su stradali nevini.“
Sudski postupak protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije, za ubistvo Ivana Stambolića, bio je izdvojen, jer se on nalazio u pritvoru u Hagu. Advokat Dragoljub Todorović podseća da je to jedini proces u Srbiji gde se Milošević pominjao kao nalogodavac:
„Kao čovek koji je želeo da likvidira političke neistomišljenike, i to je suština predmeta i za Stambolića i za Ćuruviju i za Ibarsku magistralu i za atentat u Budvi. Piše da je cela stvar počela tako što je Milošević želeo da se obračuna sa svojim političkim neistomišljenicima, pa je onda naredio Službi državne bezbednosti da ih likvidira.“
Todorović smatra da su do sada ispunjeni svi zakonski uslovi da se podigne optužnica i u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije:
„Po stanju u spisima predmeta, po saslušanju 27 pripadnika Državne bezbednosti, 9. odelenja (to je služba za fizičku pratnju), ispunjeni su svi uslovi da se gone organizatori. Nema uslova za gonjenje neposrednog izvršioca zato što se ne zna ko je neposredni izvršilac, ali se zna da je Služba državne bezbednosti organizator.“
Vukašin Stambolić je na promociji knjige „Žrtve“ rekao da je bilo pokušaja da se njeno izdavanje zaustavi i da je, kako je naveo, deo protivnika tražio da knjiga ne nosi ime „Žrtve“ jer za njih Ćuruvija nije žrtva, ali nije precizirao o kome se radi:
„To ja sada, danas i ovde neću moći da kažem, iz mnogih razloga. Kad zatreba i bude neophodno, onda ću kazati.“
Knjiga pod nazivom „Žrtve“, štampana je u hiljadu primeraka, a oni koji je pročitaju, zaključuje Vukašin Stambolić, moći će da shvate kako se Ivan Stambolić borio protiv propadanja Srbije i velikosrpskog šovinizma:
„On je želeo da se vraća u prošlost da bi se korenito razračunali sa našim divljanjima, divljanjima naše zloupotrebljene i vojske i policije i naroda. On je hteo da traži izlaze iz naše teške krize, sa željom da naraštaji, i sadašnji i budući, nalaze adekvatnije sebe radi sebe.“
„Mesec dana posle Ivanovog nestanka, likvidacije, mene se direktno pitalo – ko je doneo odluku o tome. Ja sam i tada odgovorio i danas ću odgovoriti – mračni par sa Dedinja. Kako može da postoji regularna vlast, a da se ne sudi ubicama i zločincima? Ko ne sudi, taj mora da odgovara na svoj način. Ko ne sudi, on saučestvuje, bez obzira kako se pravdao. Jer, nisu u pitanju Ivan Stambolić i Slavko Ćuruvija, u pitanju su hiljade, desetine hiljada ljudi koji su stradali nevini.“
Sudski postupak protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije, za ubistvo Ivana Stambolića, bio je izdvojen, jer se on nalazio u pritvoru u Hagu. Advokat Dragoljub Todorović podseća da je to jedini proces u Srbiji gde se Milošević pominjao kao nalogodavac:
„Kao čovek koji je želeo da likvidira političke neistomišljenike, i to je suština predmeta i za Stambolića i za Ćuruviju i za Ibarsku magistralu i za atentat u Budvi. Piše da je cela stvar počela tako što je Milošević želeo da se obračuna sa svojim političkim neistomišljenicima, pa je onda naredio Službi državne bezbednosti da ih likvidira.“
Todorović smatra da su do sada ispunjeni svi zakonski uslovi da se podigne optužnica i u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije:
„Po stanju u spisima predmeta, po saslušanju 27 pripadnika Državne bezbednosti, 9. odelenja (to je služba za fizičku pratnju), ispunjeni su svi uslovi da se gone organizatori. Nema uslova za gonjenje neposrednog izvršioca zato što se ne zna ko je neposredni izvršilac, ali se zna da je Služba državne bezbednosti organizator.“
Vukašin Stambolić je na promociji knjige „Žrtve“ rekao da je bilo pokušaja da se njeno izdavanje zaustavi i da je, kako je naveo, deo protivnika tražio da knjiga ne nosi ime „Žrtve“ jer za njih Ćuruvija nije žrtva, ali nije precizirao o kome se radi:
„To ja sada, danas i ovde neću moći da kažem, iz mnogih razloga. Kad zatreba i bude neophodno, onda ću kazati.“
Knjiga pod nazivom „Žrtve“, štampana je u hiljadu primeraka, a oni koji je pročitaju, zaključuje Vukašin Stambolić, moći će da shvate kako se Ivan Stambolić borio protiv propadanja Srbije i velikosrpskog šovinizma:
„On je želeo da se vraća u prošlost da bi se korenito razračunali sa našim divljanjima, divljanjima naše zloupotrebljene i vojske i policije i naroda. On je hteo da traži izlaze iz naše teške krize, sa željom da naraštaji, i sadašnji i budući, nalaze adekvatnije sebe radi sebe.“
