Srdan KUSOVAC, Zoran GLAVONJIC, Anamari REPIC
Tu izjavu je juče prenela Radio televizija Kosovo, tvrdeći da je Berns rekao da je cilj pregovora o statusu Kosova "nezavisnost pokrajine", što je kasnije objavila i beogradska agencija Beta, preuzimajući vest od kosovske televizije. Radio Slobodna Evropa je potražila tu izjavu na internet stranici washingtonskog Centra za strategijske i međunarodne studije i evo njenog tačnog prevoda:"Naš posao u Evropi nije završen, jer Balkan ostaje ostrvo u srcu Evrope koje nije povezano s dve transatlantske institucije - Evropskom unijom i NATO paktom. Verujemo da svi mi - u Evropi, u Sjedinjenim Američkim Državama i u NATO-paktu, delimo isto mišljenje: Srbija kada postane demokratska, kao i Hrvatska i Albanija i Makedonija i nezavisno Kosovo - ako tako bude dogovoreno kroz Ujedinjene nacije u neko doba tokom ove godine, a što je predmet ovih pregovora - sve te zemlje bi morale imati evropsku budućnost, kao članice Evropske unije."
Netačnim su se, dakle, pokazali navodi nekoliko medija sa Kosova i iz Srbije da je američki državni podsekretar za političke poslove Nicholas Burns rekao pre nedelju dana da je "cilj pregovora o statusu Kosova – nezavisnost Kosova".
Zabunu prevodilaca izazvala je engleska reč "object" koja, onako kako je Burns upotrebio, znači da je nezavisnost Kosova "predmet" pregovora. Međutim, u izveštaju kosovske televizije navodi se da je Burns rekao kako je nezavisnost Kosova cilj pregovora. Čini se da je prevodilac pomešao značenje Burnsove reči "object" sa značenjem reči "objective", koja bi u tom kontekstu značila "cilj", ali koju Burns nije upotrebio. No, i nakon razjašnjenja, istup američkog diplomate i dalje je povod za reakcije.
* * * * *
Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, rekla je za naš program da izjava Nikolasa Bernsa, američkog podsekretara za politička pitanja, ukoliko je tačna i verodostojno preneta u medijima, veoma odudara od onoga što je do sada po pitanju Kosova bio stav administracije Sjedinjenih Američkih Država:
„Naime, ja sam u State Departmentu boravila dva puta, kao i u drugim institucijama američke administracije, i tu nikada nisam čula jasno i glasno izgovorenu rečenicu da Kosovo treba da dobije bilo koji oblik nezavisnosti. Američka strana se zalagala za pregovore i za rešenje koje treba da proizađe iz pregovora. Tako da je ovo za mene novina i ja zaista ne znam šta to znači. Ali to jeste, očito, jedan zaokret u politici, jer do sada mi to nismo čuli ni od jednog zvaničnika.“
Ukoliko je Amerika zaista promenila stav, kaže Sanda Rašković-Ivić, ta činjenica može značajno uticati na dalji proces rešavanja kosovskog pitanja:
„Amerika je vrlo velika sila i sigurno da može da ima itekakav uticaj. Međutim, smatram da su se Sjedinjenje Države, kao članica Kontakt grupe, a i kao članica Saveta bezbednosti, ipak obavezale na princip rada putem pregovora, i da treba poštovati tu proceduru pregovora. Nije dobro ako Amerika prejudicira stav. Ali to ne znači da će taj stav sto posto da prođe.“
Majkl Polt, američki ambasador u Beogradu, izjavio je da je za Sjedinjene Američke Države nezavisnost samo jedno od mogućih rešenja budućeg statusa Kosova:
„Naglasak je na ovom – jedan od mogućih ishoda. I ranije smo izjavljivali, podsekretar takođe, da je prerano zauzimati bilo kakve pozicije o tome kakvo će biti rešenje ili kakav će biti ishod ili kakav bi bio ishod koji bi odgovarao bilo kome.“
Majkl Polt je u Beogradu rekao novinarima da SAD potpuno podržavaju izaslanika Ujedinjenih nacija za pregovore o Kosovu Martija Ahtisarija i izrazio nadu da će pregovori brzo doneti rezultate:
„Čvrst stav Sjedinjenih Država jeste da i Priština i Beograd u ovom trenutku trebaju da zaštite prava manjina, dakle da se pozabave pitanjem decentralizacije, da se zaštite verski objekti i ljudska prava. Ja nemam nameru da komentarišem izjave bilo koje televizije, ali ono što sam ja rekao jeste izjava podsekretara Bernsa i stanovište Vlade Sjedinjenih Država. Ukoliko želite znati stav SAD-a, predlažem vam da slušate mene ili podsekretara, a ne razne televizije.“
* * * * *
Pošto su najpre kao udarnu vest objavili da je američki državni podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns izjavio da je nezavisnost Kosova cilj pregovora, mnogi kosovski mediji sada javljaju da je ta izjava neprecizno preneta. Ističe se da je Berns ustvari rekao da je nezavisnost jedna od tema u procesu pregovora o budućem statusu. U tom pogledu poznavaoci prilika kažu da nije nista novo pričati o mogućoj nezavisnosti.
Politički analitičar Miljazim Krasnići kaže da su međunarodni faktori već spominjali uslovnu nezavisnost kao najverovatniju opciju:
“Smatram da je pomoćnik državnog sekretara Nikolas Berns dao umereniju izjavu nego što su to neki albanski mediji predstavili. On je govorio o nekakvoj vrsti moguće nezavisnosti Kosova. Ali i ukazivanje na moguću nezavisnost Kosova pokazuje da američka administracija priprema javnost na rezultate ovog procesa, što će prema mogim dosadašnjim parametrima voditi ka nezavisnosti, koja će biti uslovna.”
Kosovski Srbi se protive izjavama koje prejudiciraju status, a posebno ako one dolaze iz međunarodne zajednice. Predstavnik kosovskih Srba, Dragiša Krstović izrazio je nezadovoljstvo najavama o mogućoj nezavisnosti:
“Izjave Nikolasa Bernsa, ali i Sojersa, da će Kosovo biti nezavisno, nisam zadovoljan takvim izjavama. Bio bih zadovoljniji da to pitanje rešimo mi sami, kojih se Kosovo neposredno tiče.”
Krstović je istakao da je u cilju pravednog rešenja neophodno da se do statusa Kosova dođe razgovorima Albanaca, Srba i drugih zajednica:
"Kosovsko pitanje rešavaju neki drugi umesto da ga rešavaju Kosovari. Ja se zalažem za to da kosovsko pitanje kompromisno reše Albanci i Srbi i druge neaelbanske zajednice. To bi bilo jedno normalno rešenje da se komprmisom dođe do nekog rešenja koje će zadovoljiti sve strane u ovom procesu.”
Analitičari smatraju da su izjave kojima se nagoveštava rešenje probni balon. Krasnići kaže da je u tom pogledu međunarodna zajednica previdela i eventualne reakcije i na Kosovu i u Srbiji:
“Cilj međunarodne zajednice je da što pre obavi posao na Kosovu i Balkanu, s obzirom da je procenjeno da status quo nije održiv i da, ako se čitava situacija oduži, može doći do destabilizacije regiona.”
