Bezbednost i sloboda kretanja manjinskih zajednica su i dalje prioritet i izazov za Kosovo i međunarodnu administraciju. Iako zvanične procene kazu da u poređenju sa prethodnim godinama poboljšanja ima, iz međunarodne zajednice stizu pozivi da se manjinama mora osigurati veća sloboda kretanja. Mnogi kosovski Srbi kažu da, iako je ukupno stanje bolje nego ranijih godina, kretanje im je i dalje ograničeno.
Stojan Petković, iz Gračanice, kaže da Srbi ne osećaju slobodu:
“U našim srpskim enklavama ne osećamo da imamo slobodu kretanja, isto idemo sve na rizik čim izađemo iz sela bilo prema Prištini, Podujevu ili Mitrovici uvek sa strahom idemo.”
RSE: Kako se krećete dali imate pratnju ili svojim kolima?
“Većinom se krećemo privatnim automobilima nemamo vremena da čekamo pratnju jer nam treba često da idemo da se krećemo. Strah i dalje postoji, sve je rizično, putovanje van sela je rizik.”
Dragan Marković, iz Kuzmina kod Kosova Polja, kaže da je stanje malo bolje nego ranijih godina:
“Možda je za nijansu malo bolje, ali isto još postoji strah. Sami ne smemo da se krećemo, uglavnom se krećemo kombijem ili školskim autobusom, a pešaka ne smemo da odemo do Kosova Polja, znači organizovano se krećemo. Skoro nije bilo problema.”
Samo iz Gračanice prema Mitrovici i gradovima u Srbiji dnevno kreće više od 15 kombija. Oni koji često putuju kažu da probleme nisu imali, a na put kreću sa strahom. Slavica Kostić, iz Crkvene Vodice kod Obilića, kaže da nije bilo bezbednosnih problema, a njena porodica van sela putuje svojim kolima:
“Krećemo se uvek sa rezervom uvek sa rizikom bar tako mislim, premda ja se osećam slobodno, ali normalno uvek smo oprezni. Sa strahom smo, to je sigurno, ali problema nismo imali. Strah postoji, ali ja se krećem”.
Predstavnici Misije UN na Kosovu kažu da se u poslednje dve godine bezbednosna situacija suštinski poboljšala, što je faktor koji je uticao na veću slobodu kretanja. Ali nezavisno od poboljšanja, na terenu, među Srbima, je prisutan osećaj nesigurnosti. Portparol UNMIK-a Niradž Sing kaže da se na pitanju sigurnosti Srba još puno toga treba uraditi:
“U poslednjih nekoliko meseci vidljivo je postojanje slobode kretanja što je činjenica koju je šef UNMIK-a nedavno izneo u izveštaju Savetu bezbednosti UN. Ali još mnogo toga ostaje da se uradi kako bi se unapredili i sloboda kretanja i svi aspekti vezani za životne uslove manjinskih zajednica, posebno kosovskih Srba.”
Sing ističe da se na lokalnom nivou preduzimaju konkretni koraci. Tako su u nekim selima osnovani lokalni odbori za javnu sigurnost, čiji je cilj učešće stanovništva u inicijativama koje se tiču bezbednosti. U najnovijem izveštaju američkog Stejt Departmenta o stanju ljudskih prava u svetu ističe se da su međuetnički odnosi jedan od najvećih problema na Kosovu i u tom pogledu se navodi problem ubistava sa etničkim motivima i ograničena sloboda kretanja manjinskih zajednica, posebno Srba.
Uopšte, garantovanje prava manjinskim zajednicama i konkretno sloboda kretanja za Srbe je jedan od najvažnijih standarda koje Kosovo treba da ispuni pre definisanja statusa. To je potvrdio i specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za status Marti Ahtisari koji je nedavno poručio da se odmah mora poboljšati položaj manjina kao preduslov za rešavanje pitanja statusa. Portparol UNMIK-a ističe kako su u tom pogledu neophodni konkretni koraci:
“Ovo je jedan od prioritetnih standarda i zahteva konkretne korake na terenu i nastavićemo da se na to fokusiramo. Zato je veoma važno da kosovska vlada i opštinske vlasti nastave ne samo sa dobronamernim izjavama već i da preduzmu akcije na terenu kako bi se rešili svi problemi manjina.”
Stojan Petković, iz Gračanice, kaže da Srbi ne osećaju slobodu:
“U našim srpskim enklavama ne osećamo da imamo slobodu kretanja, isto idemo sve na rizik čim izađemo iz sela bilo prema Prištini, Podujevu ili Mitrovici uvek sa strahom idemo.”
RSE: Kako se krećete dali imate pratnju ili svojim kolima?
“Većinom se krećemo privatnim automobilima nemamo vremena da čekamo pratnju jer nam treba često da idemo da se krećemo. Strah i dalje postoji, sve je rizično, putovanje van sela je rizik.”
Dragan Marković, iz Kuzmina kod Kosova Polja, kaže da je stanje malo bolje nego ranijih godina:
“Možda je za nijansu malo bolje, ali isto još postoji strah. Sami ne smemo da se krećemo, uglavnom se krećemo kombijem ili školskim autobusom, a pešaka ne smemo da odemo do Kosova Polja, znači organizovano se krećemo. Skoro nije bilo problema.”
Samo iz Gračanice prema Mitrovici i gradovima u Srbiji dnevno kreće više od 15 kombija. Oni koji često putuju kažu da probleme nisu imali, a na put kreću sa strahom. Slavica Kostić, iz Crkvene Vodice kod Obilića, kaže da nije bilo bezbednosnih problema, a njena porodica van sela putuje svojim kolima:
“Krećemo se uvek sa rezervom uvek sa rizikom bar tako mislim, premda ja se osećam slobodno, ali normalno uvek smo oprezni. Sa strahom smo, to je sigurno, ali problema nismo imali. Strah postoji, ali ja se krećem”.
Predstavnici Misije UN na Kosovu kažu da se u poslednje dve godine bezbednosna situacija suštinski poboljšala, što je faktor koji je uticao na veću slobodu kretanja. Ali nezavisno od poboljšanja, na terenu, među Srbima, je prisutan osećaj nesigurnosti. Portparol UNMIK-a Niradž Sing kaže da se na pitanju sigurnosti Srba još puno toga treba uraditi:
“U poslednjih nekoliko meseci vidljivo je postojanje slobode kretanja što je činjenica koju je šef UNMIK-a nedavno izneo u izveštaju Savetu bezbednosti UN. Ali još mnogo toga ostaje da se uradi kako bi se unapredili i sloboda kretanja i svi aspekti vezani za životne uslove manjinskih zajednica, posebno kosovskih Srba.”
Sing ističe da se na lokalnom nivou preduzimaju konkretni koraci. Tako su u nekim selima osnovani lokalni odbori za javnu sigurnost, čiji je cilj učešće stanovništva u inicijativama koje se tiču bezbednosti. U najnovijem izveštaju američkog Stejt Departmenta o stanju ljudskih prava u svetu ističe se da su međuetnički odnosi jedan od najvećih problema na Kosovu i u tom pogledu se navodi problem ubistava sa etničkim motivima i ograničena sloboda kretanja manjinskih zajednica, posebno Srba.
Uopšte, garantovanje prava manjinskim zajednicama i konkretno sloboda kretanja za Srbe je jedan od najvažnijih standarda koje Kosovo treba da ispuni pre definisanja statusa. To je potvrdio i specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za status Marti Ahtisari koji je nedavno poručio da se odmah mora poboljšati položaj manjina kao preduslov za rešavanje pitanja statusa. Portparol UNMIK-a ističe kako su u tom pogledu neophodni konkretni koraci:
“Ovo je jedan od prioritetnih standarda i zahteva konkretne korake na terenu i nastavićemo da se na to fokusiramo. Zato je veoma važno da kosovska vlada i opštinske vlasti nastave ne samo sa dobronamernim izjavama već i da preduzmu akcije na terenu kako bi se rešili svi problemi manjina.”
