RSE: Nakon što ste izašli u javnost s preliminarnim podacima o broju žrtava, naišli ste, uslovno rečeno, na osudu.
TOKAČA: Mali broj organizacija je ustao protiv ovoga. Veliki broj šuti, jer obično se dešava da je većina šutljiva, a manjina je vrlo glasna, arogantna, drska, i uz to neinformisana. To je vrlo interesantno i to pokazuje jednostavno jedno stanje duha u ovoj zemlji. Više nije pitanje samo ovog projekta, bojim se da će to biti uopće u traganju za istinom.
RSE: Smatrate li da se u BiH još uvijek licitira politički sa žrtvama?
TOKAČA: Razlog zašto sam ja započeo ovaj projekat je bio to - upotrebljavanje cifara bez sadržaja. A ljudi su upotrebljavali razne cifre. I ono što je interesantno za ovaj projekat - da ste vi imali raspon od 10.000, dakle cifru kojom se zapravo želio potpuno negirati broj žrtva, do potpuno druge krajnosti koja je išla do 350.000, 360.000 i koja je željela pretjerivati. To su ta licitiranja, znate. A niko nije nudio ovo što mi hoćemo zapravo - što više podataka o žrtvi. Ne samo ime i prezime i ime oca nego i datum rođenja, i mjesto, i kad je poginuo, gdje je poginuo, pod kojim okolnostima, ko je eventualni izvršilac itd. Dakle, to je jedno kompleksno istraživanje koje treba da da takvu vrstu odgovora - ne cifru bez sadržaja. Dakle, ja nisam želio dovoditi nijednu cifru na taj način u pitanje samo što ću reći da ona nije tačna. I sad šta sam ja rekao - njihova cifra protiv mog stava i opet ništa nismo riješili. Ja sam želio, zapravo, ovim istraživanjem da ponudim sasvim drugi sadržaj. A taj sadržaj su imena i prezimena, kako rekoh, pa čak i fotografije žrtve, i grobno mjesto žrtve. Dakle, kad mi govorimo o nekom imenu, da govorimo tačno o određenoj osobi i da znamo ko je ta osoba bila, pod kojim okolnostima je stradala, šta se to njoj desilo.
RSE: Zašto ste objavili podatke koji nisu gotovi?
TOKAČA: Vidite, ja sam osjetio da baza ima jedan pad negdje sredinom prošle godine. I onda smo došli do zaključka da pouzdano znamo da ima još podataka na terenu, ali da iz raznih razloga oni ne dolaze do nas. I mi smo onda organizovali čitav jedan projekat, koji smo nazvali “Da li je neko zaboravljen”, jedan autić projekat u kome smo napravili spot, emitirali ga na televizijama, radiostanicama itd., potaknuli ljude da sa nama komuniciraju, a onda u decembru prošle godine, kad smo već osjetili rezultate te kampanje, objavili ono što imamo. Nismo rekli da je to gotov projekat. Mi smo upravo rekli da sa tim danom imamo toliko i toliko i pokazali koja je to nacionalna, polna, starosna struktura itd. Ali su neki to iskoristili upravo da nas optuže kako mi želimo time da postignemo neke druge efekte.
RSE: Kako komentarište to što su se sada pojavili navodi da ćete ove podatke iskoristiti na stranu Srbije i Crne Gore, kada je riječ o tužbi BiH?
TOKAČA: Ja zaista ništa monstruoznije i gluplje nisam čuo u 14 godina svoga rada. Prvo, to je nemoguće. Oni to nikada od mene neće dobiti. Oni, ako misle na bilo koji način da koriste, moraju mene pozvati da ja interpretiram svoje podatke. Dakle, niko ne može ove podatke koristiti bez mog znanja. Prema tome, nema govora da će oni to koristiti. Oni vrlo dobro znaju šta ja radim i vrlo dobro znaju koliko je ovo optužujuće za njih. Ovo su krunski dokazi upravo o onome o čemu mi cijelo vrijeme pričamo u BiH - da su ova država i njeni građani bili predmet agresije i da je postojao pokušaj genocida. To se ovdje matematički pokazuje.
RSE: Da li mislite da ljudi ovdje imaju problem da misle da bi 200.000 bio genocid, a da 95.000 nije genocid?
TOKAČA: Ljudi generalno, ne samo u BiH, imaju taj problem. I to je problem koji traje već godinama i na teoretskom i na praktičnom planu, jer su upravo ti kvazi teoretičari koji ne razumiju tu konvenciju o genocidu govorili da je genocid ubistvo milion ljudi, a ne ubistvo 100.000 ljudi. A genocid je čak i onda kad ne ubijate ljude. Genocid se uopće ne dokazuje brojevima. On se dokazuje jednom namjerom, jednom zakonomjernošću.
RSE: Hvala vam lijepo što ste govorili za Radio Slobodna Evropa.
TOKAČA: Hvala vama na interesu. I zaista mi je drago da ste očigledno, na osnovu onih mail-ova, na osnovu svega što se događalo, slušan radio i da je zapravo ovo način da upostavimo i mi komunikaciju preko vas s onima koje ovaj projekat zaista zanima.
TOKAČA: Mali broj organizacija je ustao protiv ovoga. Veliki broj šuti, jer obično se dešava da je većina šutljiva, a manjina je vrlo glasna, arogantna, drska, i uz to neinformisana. To je vrlo interesantno i to pokazuje jednostavno jedno stanje duha u ovoj zemlji. Više nije pitanje samo ovog projekta, bojim se da će to biti uopće u traganju za istinom.
RSE: Smatrate li da se u BiH još uvijek licitira politički sa žrtvama?
TOKAČA: Razlog zašto sam ja započeo ovaj projekat je bio to - upotrebljavanje cifara bez sadržaja. A ljudi su upotrebljavali razne cifre. I ono što je interesantno za ovaj projekat - da ste vi imali raspon od 10.000, dakle cifru kojom se zapravo želio potpuno negirati broj žrtva, do potpuno druge krajnosti koja je išla do 350.000, 360.000 i koja je željela pretjerivati. To su ta licitiranja, znate. A niko nije nudio ovo što mi hoćemo zapravo - što više podataka o žrtvi. Ne samo ime i prezime i ime oca nego i datum rođenja, i mjesto, i kad je poginuo, gdje je poginuo, pod kojim okolnostima, ko je eventualni izvršilac itd. Dakle, to je jedno kompleksno istraživanje koje treba da da takvu vrstu odgovora - ne cifru bez sadržaja. Dakle, ja nisam želio dovoditi nijednu cifru na taj način u pitanje samo što ću reći da ona nije tačna. I sad šta sam ja rekao - njihova cifra protiv mog stava i opet ništa nismo riješili. Ja sam želio, zapravo, ovim istraživanjem da ponudim sasvim drugi sadržaj. A taj sadržaj su imena i prezimena, kako rekoh, pa čak i fotografije žrtve, i grobno mjesto žrtve. Dakle, kad mi govorimo o nekom imenu, da govorimo tačno o određenoj osobi i da znamo ko je ta osoba bila, pod kojim okolnostima je stradala, šta se to njoj desilo.
RSE: Zašto ste objavili podatke koji nisu gotovi?
TOKAČA: Vidite, ja sam osjetio da baza ima jedan pad negdje sredinom prošle godine. I onda smo došli do zaključka da pouzdano znamo da ima još podataka na terenu, ali da iz raznih razloga oni ne dolaze do nas. I mi smo onda organizovali čitav jedan projekat, koji smo nazvali “Da li je neko zaboravljen”, jedan autić projekat u kome smo napravili spot, emitirali ga na televizijama, radiostanicama itd., potaknuli ljude da sa nama komuniciraju, a onda u decembru prošle godine, kad smo već osjetili rezultate te kampanje, objavili ono što imamo. Nismo rekli da je to gotov projekat. Mi smo upravo rekli da sa tim danom imamo toliko i toliko i pokazali koja je to nacionalna, polna, starosna struktura itd. Ali su neki to iskoristili upravo da nas optuže kako mi želimo time da postignemo neke druge efekte.
RSE: Kako komentarište to što su se sada pojavili navodi da ćete ove podatke iskoristiti na stranu Srbije i Crne Gore, kada je riječ o tužbi BiH?
TOKAČA: Ja zaista ništa monstruoznije i gluplje nisam čuo u 14 godina svoga rada. Prvo, to je nemoguće. Oni to nikada od mene neće dobiti. Oni, ako misle na bilo koji način da koriste, moraju mene pozvati da ja interpretiram svoje podatke. Dakle, niko ne može ove podatke koristiti bez mog znanja. Prema tome, nema govora da će oni to koristiti. Oni vrlo dobro znaju šta ja radim i vrlo dobro znaju koliko je ovo optužujuće za njih. Ovo su krunski dokazi upravo o onome o čemu mi cijelo vrijeme pričamo u BiH - da su ova država i njeni građani bili predmet agresije i da je postojao pokušaj genocida. To se ovdje matematički pokazuje.
RSE: Da li mislite da ljudi ovdje imaju problem da misle da bi 200.000 bio genocid, a da 95.000 nije genocid?
TOKAČA: Ljudi generalno, ne samo u BiH, imaju taj problem. I to je problem koji traje već godinama i na teoretskom i na praktičnom planu, jer su upravo ti kvazi teoretičari koji ne razumiju tu konvenciju o genocidu govorili da je genocid ubistvo milion ljudi, a ne ubistvo 100.000 ljudi. A genocid je čak i onda kad ne ubijate ljude. Genocid se uopće ne dokazuje brojevima. On se dokazuje jednom namjerom, jednom zakonomjernošću.
RSE: Hvala vam lijepo što ste govorili za Radio Slobodna Evropa.
TOKAČA: Hvala vama na interesu. I zaista mi je drago da ste očigledno, na osnovu onih mail-ova, na osnovu svega što se događalo, slušan radio i da je zapravo ovo način da upostavimo i mi komunikaciju preko vas s onima koje ovaj projekat zaista zanima.
