RSE: Preminuli predsednik Kosova Ibrahim Rugova nije pripremio naslednika. Da li će biti teško da se izabere novi lider i u kojoj meri to može destabilizovati unutrašnju albansku političku scenu?
VORKS: Kao što je poznato, gospodin Rugova je veoma pažljivo gradio imidž balkanskog Gandija. Međutim, on nije preduzeo neophodne korake da pripremi naslednika i na taj način obezbedi konsenzus oko ključnog političkog pravca. To na neki način ukazuje na njegovu slabost, odnosno izvesni egoizam. Bez obzira na to, on je bio faktor mira i nenasilnog pristupa politici. Biće veoma teško da se pronađe kredibilan naslednik, ako se ima u vidu da u većem delu Kosova ima uticaj mafija. Naravno, moguće je pronaći odgovarajuću ličnost ali za to će biti potrebno vreme i pritisak sa strane.
RSE: Iz kojih krugova će Rugovin naslednik biti izabran? Iz njegove partije, možda nekadašnjih lidera OVK, a sada opozicionih političara, pre svega Hašim Tači, ili građanski orijentisanih političara, kao što je Veton Suroi?
VORKS: Na Kosovu postoji sukob ruralnog i urbanog koncepta politike. Ljudi u unutrašnjosti, planinski klanovi organizovanih oko bivših komandanata OVK, kao što je Tači, ne uživaju veliko poverenje u gradovima. Urbanizovana populacija je brojnija i ona može izabrati ličnost koja će biti kredibilna i ponuditi bolju perspektivu nego političari povezani sa mafijom.
RSE: Imate li u vidu konkretnu ličnost. Možda Veton Suroi koga podržava Zapad ali je još uvek bez jakog uporišta na terenu.
VORKS: Verujem da će gospodin Suroi, ako i ne postane lider, biti u poziciji kingmaker-a, odnosno ličnost od presudnog uticaja u definisanju standarda koji su neophodni u vođenju politike kosovskih Albanaca u cilju zadovoljavanja zahteva međunarodne zajednice o demokratiji, zakonitorsti i etničkoj toleranciji. Druga strana nudi samo gotovo rasističku, nacinalističku isključivost.
RSE: Koga konkretno vidite kao mogućeg lidera i da li će evenutalne nesuglasice uzdrmati unutrašnju političku scenu čak dotle da to može otežati pregovaračku poziciju Albanaca tokom razgovora o finalnom statusu Kosova?
VORKS: Teško je to reći, jer ne znam dovoljno tamošnje političare. Gospodin Rugova ima dva sina, Veton Suroi uživa izvesnu podršku. Ako žele da formiraju kredibilan front, ti ljudi su dovoljno razumni, mogu se dogovoriti i izabrati lidera koji ih može povesti. Oni to treba da urade da bi omogućili da se prevaziđe sadašnje stanje haosa i tako ispune očekivanja međunarodne zajednice, Evropske unije, Ujedinjenih nacija.
RSE: Kako će se to odraziti na pregovore o statusu Kosova?
VORKS: Međunarodna diplomatska zajednica koja želi da pitanje Kosova što pre reši i gurne ga pod tepih, teži da razgovori počnu ranije nego kasnije. Međutim, postoje izvesne kočnice, odnosno brana takvom pristupu. Rusija, Kina, SAD, insistiraju na striktnom poštovanju Rezolucije UN 1244. Smatram da je neophodno da kosovski Albanci izaberu lidera pre nego što počnu suštinski razgovori o statusu.
RSE: Kakav se ishod može očekivati kada počnu pregovori? Mnogi strani analitičari smatraju da će Kosovo dobiti uslovnu nezavisnost kao privremeno rešenje, a nakon toga potpunu nezavisnost ukoliko ispuni neophodne preduslove.
VORKS: Davanje Kosovu potpune nezavisnosti bilo bi protivno svim međunarodnim sporazumima, uključujući i dokumente OEBS-a, koji predviđaju da nema nasilne promene granica. Naravno, o tome se može pregovarati. U svakom slučaju, nezavisnost Kosova bi stvorila neku vrstu presedana. Kao što je poznato, militantni krugovi među Albancima u Makedoniji, Crnoj Gori, čak i na severu Grčke, žele da se otcepe, što bi podstaklo nasilje. Dakle, Evropa i Ujedinjene nacije bi davanjem nezavisnosti Kosova napravile presedan.
RSE: Da li će se ipak, pre svega Evropska unija i SAD odlučiti za ovu opciju?
VORKS: Značajan deo međunarodne zajednice je sklon nezavisnosti Kosova. Tu su međutim Rusija i Kina, koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti. SAD će takođe insistirati u najmanju ruku da ishod ne bude izrazita prevaga jedne nacije nad drugom. Istovremeno, Albanci treba da ubede ostatak sveta da su politički dovoljno zreli da se ponašaju demokratski.
RSE: Ukoliko ne bude nezavisno, šta je druga opcija?
VORKS: Postoji primer Kvebeka, Švajcarske, labava konfederacija, autonomija, maksimalna lokalna samouprava. To su principi po kojima bi inače svuda trebalo da funkcioniše vlada. Međutim, poštovanje suseda, imovine, nacionalnog identiteta nealbanskkog življa ne samo Srba, jeste ključno za ustavno rešenje.
RSE: Da li bi sve te opcije, visoka autonomija, labava konfederacija, značile da bi Kosovo, makar formalno, ostalo u okviru Srbije?
VORKS: To je pozicija zvaničnog Beograda. Ponavljam, nezavisnost Kosova bi bila međunarodni presedan. Kvebeku nije omogućeno da se otcepi, kantoni u Švajcarskoj, s druge strane, veoma dobro sarađuju. Istovremeno, vlasti u Srbiji bi morale da izađu sa boljom ponudom ne samo za Kosovo, već i Crnu Goru i druga pitanja. Taj plan bi se odnosio ne samo na politiku, kulturu, već i ekonomiju, obrazovanje. Mislim da je Srbija sposobna da napravi dugoročnu strategiju razvoja koja bi zadovoljila aspiracije mnogih. Zato je naravno potrebna vizija lidera u Srbiji. Istovremeno, lideri Albanaca bez obzira da li će Kosovo biti nezavisno ili autonomno treba da izađu sa boljom ponudom za građane koji tamo žive.
RSE: Da li bi se međunarodna zajednica u tom slučaju povukla sa Kosova ili bi ostala i dalje neka vrsta protektorata?
VORKS: Još veoma dugo Kosovo će biti pod protektoratom međunarodne zajednice i nema potrebe da se žuri sa njenim povlačenjem. Kakvo god da bude rešenje pregovora o finalnom statusu Kosova, Ujedinjene nacije i NATO će biti prisutne još značajan period.
RSE: Koliko to može da potraje?
VORKS: Deceniju i više.
RSE: Izgleda da je Zapad skloniji da prihvati nezavisnost Kosova kao i Crne Gore, čime bi se okončali ratovi za nasleđe, stvaranje nacionalnih država, da bi se nakon toga čitav region približio Evropskoj Uniji. Ima i onih koji smatraju da bi i za samu Srbiju bilo bolje da prihvate nezavisnost Kosova, jer je, kako ističu, ono kamen oko njenog vrata?
VORKS: Možda je to tačno. Ali tu odluku, s obzirom da je Kosovo u biti srpske kulture i identiteta, treba da donesu sami Srbi, i ja se ne bih usudio da time manipulišem. Dakle, sami Srbi treba da izaberu, imajući naravno u vidu dugorčne perspektive, šta su bolje opcije, viziju koja će im omogućiti ispunjavanje sopstvenih potreba, na političkom, kulturnom, ekonomskom, obrazovnom i svakom planu.
RSE: Vraćajući se na početak intervjua, izgleda da odluka o statusu Kosova nije ni u rukama albanskog vođstva, niti vlasti u Beogradu, već međunarodne zajednice.
VORKS: Obe strane treba da dođu za pregovarački sto sa ponudom i da pregovaraju pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice. Ostaje da se vidi sa kakvom će ponudom doći kosovski Albanci imajući u vidu smrt Ibrahima Rugove. Uticaj albanskog faktora je manji nego 1999. godine tokom NATO intervencije. To je posledica gotovo rasističke prirode albanskih pobunjenika. Sve dok umerenije snage, koje sačinjavaju ljudi u gradovima, pre svega inteligencija ne odnesu prevagu, međunarodna zaejdnica će i dalje imati kontrolu nad Kosovom.
VORKS: Kao što je poznato, gospodin Rugova je veoma pažljivo gradio imidž balkanskog Gandija. Međutim, on nije preduzeo neophodne korake da pripremi naslednika i na taj način obezbedi konsenzus oko ključnog političkog pravca. To na neki način ukazuje na njegovu slabost, odnosno izvesni egoizam. Bez obzira na to, on je bio faktor mira i nenasilnog pristupa politici. Biće veoma teško da se pronađe kredibilan naslednik, ako se ima u vidu da u većem delu Kosova ima uticaj mafija. Naravno, moguće je pronaći odgovarajuću ličnost ali za to će biti potrebno vreme i pritisak sa strane.
RSE: Iz kojih krugova će Rugovin naslednik biti izabran? Iz njegove partije, možda nekadašnjih lidera OVK, a sada opozicionih političara, pre svega Hašim Tači, ili građanski orijentisanih političara, kao što je Veton Suroi?
VORKS: Na Kosovu postoji sukob ruralnog i urbanog koncepta politike. Ljudi u unutrašnjosti, planinski klanovi organizovanih oko bivših komandanata OVK, kao što je Tači, ne uživaju veliko poverenje u gradovima. Urbanizovana populacija je brojnija i ona može izabrati ličnost koja će biti kredibilna i ponuditi bolju perspektivu nego političari povezani sa mafijom.
RSE: Imate li u vidu konkretnu ličnost. Možda Veton Suroi koga podržava Zapad ali je još uvek bez jakog uporišta na terenu.
VORKS: Verujem da će gospodin Suroi, ako i ne postane lider, biti u poziciji kingmaker-a, odnosno ličnost od presudnog uticaja u definisanju standarda koji su neophodni u vođenju politike kosovskih Albanaca u cilju zadovoljavanja zahteva međunarodne zajednice o demokratiji, zakonitorsti i etničkoj toleranciji. Druga strana nudi samo gotovo rasističku, nacinalističku isključivost.
RSE: Koga konkretno vidite kao mogućeg lidera i da li će evenutalne nesuglasice uzdrmati unutrašnju političku scenu čak dotle da to može otežati pregovaračku poziciju Albanaca tokom razgovora o finalnom statusu Kosova?
VORKS: Teško je to reći, jer ne znam dovoljno tamošnje političare. Gospodin Rugova ima dva sina, Veton Suroi uživa izvesnu podršku. Ako žele da formiraju kredibilan front, ti ljudi su dovoljno razumni, mogu se dogovoriti i izabrati lidera koji ih može povesti. Oni to treba da urade da bi omogućili da se prevaziđe sadašnje stanje haosa i tako ispune očekivanja međunarodne zajednice, Evropske unije, Ujedinjenih nacija.
RSE: Kako će se to odraziti na pregovore o statusu Kosova?
VORKS: Međunarodna diplomatska zajednica koja želi da pitanje Kosova što pre reši i gurne ga pod tepih, teži da razgovori počnu ranije nego kasnije. Međutim, postoje izvesne kočnice, odnosno brana takvom pristupu. Rusija, Kina, SAD, insistiraju na striktnom poštovanju Rezolucije UN 1244. Smatram da je neophodno da kosovski Albanci izaberu lidera pre nego što počnu suštinski razgovori o statusu.
RSE: Kakav se ishod može očekivati kada počnu pregovori? Mnogi strani analitičari smatraju da će Kosovo dobiti uslovnu nezavisnost kao privremeno rešenje, a nakon toga potpunu nezavisnost ukoliko ispuni neophodne preduslove.
VORKS: Davanje Kosovu potpune nezavisnosti bilo bi protivno svim međunarodnim sporazumima, uključujući i dokumente OEBS-a, koji predviđaju da nema nasilne promene granica. Naravno, o tome se može pregovarati. U svakom slučaju, nezavisnost Kosova bi stvorila neku vrstu presedana. Kao što je poznato, militantni krugovi među Albancima u Makedoniji, Crnoj Gori, čak i na severu Grčke, žele da se otcepe, što bi podstaklo nasilje. Dakle, Evropa i Ujedinjene nacije bi davanjem nezavisnosti Kosova napravile presedan.
RSE: Da li će se ipak, pre svega Evropska unija i SAD odlučiti za ovu opciju?
VORKS: Značajan deo međunarodne zajednice je sklon nezavisnosti Kosova. Tu su međutim Rusija i Kina, koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti. SAD će takođe insistirati u najmanju ruku da ishod ne bude izrazita prevaga jedne nacije nad drugom. Istovremeno, Albanci treba da ubede ostatak sveta da su politički dovoljno zreli da se ponašaju demokratski.
RSE: Ukoliko ne bude nezavisno, šta je druga opcija?
VORKS: Postoji primer Kvebeka, Švajcarske, labava konfederacija, autonomija, maksimalna lokalna samouprava. To su principi po kojima bi inače svuda trebalo da funkcioniše vlada. Međutim, poštovanje suseda, imovine, nacionalnog identiteta nealbanskkog življa ne samo Srba, jeste ključno za ustavno rešenje.
RSE: Da li bi sve te opcije, visoka autonomija, labava konfederacija, značile da bi Kosovo, makar formalno, ostalo u okviru Srbije?
VORKS: To je pozicija zvaničnog Beograda. Ponavljam, nezavisnost Kosova bi bila međunarodni presedan. Kvebeku nije omogućeno da se otcepi, kantoni u Švajcarskoj, s druge strane, veoma dobro sarađuju. Istovremeno, vlasti u Srbiji bi morale da izađu sa boljom ponudom ne samo za Kosovo, već i Crnu Goru i druga pitanja. Taj plan bi se odnosio ne samo na politiku, kulturu, već i ekonomiju, obrazovanje. Mislim da je Srbija sposobna da napravi dugoročnu strategiju razvoja koja bi zadovoljila aspiracije mnogih. Zato je naravno potrebna vizija lidera u Srbiji. Istovremeno, lideri Albanaca bez obzira da li će Kosovo biti nezavisno ili autonomno treba da izađu sa boljom ponudom za građane koji tamo žive.
RSE: Da li bi se međunarodna zajednica u tom slučaju povukla sa Kosova ili bi ostala i dalje neka vrsta protektorata?
VORKS: Još veoma dugo Kosovo će biti pod protektoratom međunarodne zajednice i nema potrebe da se žuri sa njenim povlačenjem. Kakvo god da bude rešenje pregovora o finalnom statusu Kosova, Ujedinjene nacije i NATO će biti prisutne još značajan period.
RSE: Koliko to može da potraje?
VORKS: Deceniju i više.
RSE: Izgleda da je Zapad skloniji da prihvati nezavisnost Kosova kao i Crne Gore, čime bi se okončali ratovi za nasleđe, stvaranje nacionalnih država, da bi se nakon toga čitav region približio Evropskoj Uniji. Ima i onih koji smatraju da bi i za samu Srbiju bilo bolje da prihvate nezavisnost Kosova, jer je, kako ističu, ono kamen oko njenog vrata?
VORKS: Možda je to tačno. Ali tu odluku, s obzirom da je Kosovo u biti srpske kulture i identiteta, treba da donesu sami Srbi, i ja se ne bih usudio da time manipulišem. Dakle, sami Srbi treba da izaberu, imajući naravno u vidu dugorčne perspektive, šta su bolje opcije, viziju koja će im omogućiti ispunjavanje sopstvenih potreba, na političkom, kulturnom, ekonomskom, obrazovnom i svakom planu.
RSE: Vraćajući se na početak intervjua, izgleda da odluka o statusu Kosova nije ni u rukama albanskog vođstva, niti vlasti u Beogradu, već međunarodne zajednice.
VORKS: Obe strane treba da dođu za pregovarački sto sa ponudom i da pregovaraju pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice. Ostaje da se vidi sa kakvom će ponudom doći kosovski Albanci imajući u vidu smrt Ibrahima Rugove. Uticaj albanskog faktora je manji nego 1999. godine tokom NATO intervencije. To je posledica gotovo rasističke prirode albanskih pobunjenika. Sve dok umerenije snage, koje sačinjavaju ljudi u gradovima, pre svega inteligencija ne odnesu prevagu, međunarodna zaejdnica će i dalje imati kontrolu nad Kosovom.
