U Perspektivi u Podgorici, mladi Crnogorci i Crnogorke govore o nedostatku interesa države za potrebe mladih, kao i o manjkavostima zdravstvenog i obrazovnog sistema, te o nedovoljnoj interkulturalnosti u nominalno multikulturalnoj zemlji. Traže podršku i priznanje, a uz veći interes države poručuju: "Srce bi mi bilo puno - vratio bih se da radim i za upola manju platu nego u inostranstvu."