Dostupni linkovi

Lideri EU osudili napad u Banjskoj i zatražili od Kosova i Srbije primenu svih sporazuma


Zastava Europske unije ispred sedišta Evropske komisije u Briselu, 1. feburar 2023.
Zastava Europske unije ispred sedišta Evropske komisije u Briselu, 1. feburar 2023.

Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) osudili su napad na kosovsku policiju koji se desio u selu Banjska, na severu Kosova, 24 septembra.

"Evropska unija očekuje da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu", navodi se u usvojenim zaključima na kraju samita EU na kome je raspravljano o odnosima između Kosova i Srbije.

U selu Banjska na Kosovu su 24. septembra naoružane grupe Srba napale kosovsku policiju, ubivši jednog policajca. Tokom sukoba ubijena su i tri srpska napadača.

Na kraju dvodenevnog sastanka koji je održan u Briselu, lideri EU su usvojenim zaključima takođe izrazili zabrinutost zbog bezbednosne situacije na severu Kosova.

Upućen je poziv Kosovu i Srbiji da nastave sa stalnim naporima za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba.

"Neuspeh deeskalacije tenzija imaće posledice", poručuju evropski lideri usvojenim zaključima.

Evropski predsednici i premijeri žale zbog nedostatka implementacije Sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova od obe strane i njegovog aneksa za implementaciju, kao i drugih sporazuma postignutih u dijalogu uz posredovanje EU.

Poziva se Kosovo i Srbija da ove sporazume sprovedu, bez odlaganja ili preduslova. Ovo, kako stoji u zaključima, uključuje osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom.

"Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka”, navodi se u zkaljučima.

Kosovo i Srbija su u februaru u Briselu postigli Osnovni sporazum za normalizaciju odnosa, dok je Aneks za njegovu primenu dogovoren u martu u Ohridu. Strane nisu stavile potpise ni na jedan od tih dokumenata.

Lideri takođe potvrđuju da će Evropska unija nastaviti da blisko sarađuje sa Zapadnim Balkanom i podržava reformske napore ovih zemalja na njihovim evropskim putevima.

Lideri EU su 27. oktobra raspravljali o odnosima Srbije i Kosova. Izveštaj oko stanja u dijalogu između Kosova i Srbije podneo je visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell (Žozep Borelj).

Macron zatražio primenu svih dogovora

Predsednik Francuske Emmaneul Macron je izjavio da očekuje da Srbija i Kosovo primene sve dogovore.

"Tražimo primenu briselskog sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, ohridskog sprorazuma kao i primenu dogovora o formiranju zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu", izjavio je francuski predsednik na kraju samita.

On je podvukao osudu napada koji se desio 24 septembra i poručio da očekuje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića jasnu osudu ovog napada i odlučne mere u istrazi.

Francuski predsednik, zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Scholzom i italijanskom premijerkom Georgiom Meloni, u četvrtak su razgovarali odvojeno sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem i predsednikom Srbije Vučićem.

Napori troje ključnih lidera EU nisu urodili plodom. Kosovski premijer je izjavio da je prihvatio "moderni evropski predlog" o zajednici, te je izrazio spremnost da potpiše briselski i ohridski sporazum, uključujući i predlog koji se odnosi na formiranje zajednice za srpskom većinom, ali da na to nije bio spreman predsednik Vučić.

Vučić je nakon sastanka u Briselu izjavio da je Srbija želi da primeni sve sporazume koji su potpisani sa vlastima na Kosovu i naglasio da na sastancima u Briselu nije bilo pitanja o potpisivanja nečeg novog, već o implementaciji već postojećih i dogovorenih sporazuma.

Evropski šef diplomatije Borrell potvrdio je da dogovor nije bio moguć zbog "uzajamno neprihvatljivih preduslova".

Michel potvrđuje da će EU reagovati

Predsednik Evropskog saveta Charles Michel (Šarl Mišel) upozorio je da su se lideri država i vlada zemalja članica EU složili da će biti "posledica" prema Prištini ili Beogradu i u slučaju primene, ali i u slučaju neprimene dogovorenih sporazuma.

"Najvažniji element je činjenica da su oba lidera (Vučić i Kurti, op.a.) u prisustvu evropskih predstavnika jasno dali do znanja da nameravaju da sprovedu te sporazume. Dani i nedelje koji dolaze biće izuzetno važni da se utvrdi da li se ti sporazumi zaista primenjuju, i na strani EU će biti da proceni koje su posledice. Kakve su posledice ako se sprovedu, a kakve su posledice ako se ti sporazumi ne sprovedu", izjavio je Michel na kraju samita EU.

Michel je prisustvao susretu nekih evropskih lidera sa premijerom Kosova i predsednikom Srbije 26 oktobra.

Predsednik Evropskog saveta je potvrdio da se razgovaralo i o mogućnost potpisivanja sporazuma.

Podsetio je da Srbija ne priznaje Kosovo, te prema tumačenju srpskih zvaničnika i Ustava Srbije potpisivanje nije moguće.

"Preneli smo vrlo jasnu poruku obojici lidera u regionu i objasnili smo šta očekujemo od njih. I ono što očekujemo od njih je da sprovodu sporazume, razne sporazume. I zaista, tema zajednice srpskih opština jeste jedan od bitnih elemenata, ali ne jedini elemenat”, poručio je Michel.

"Kosovo i Srbija kao najbolje komšije"

O susretu sa liderima Kosova i Srbije oglasio se i nemački kancelar Olaf Scholz koji je, takođe, potvrdio da su predsednik Srbije i kosovski premijer potvrdili u spremnost da primene sve dogovorene sporazume.

To je nemački kancelar ocenio "važnim korakom u dobrom smeru".

"Sada ćemo pomno pratiti da li se to zaista i dešava", ocenio je nemački kancelar.

On je upozorio da se ne radi o tome da se na kraju odredi ko ima najviše poena, već o pitanju kako da obezbedi budućnost za građane Kosova i Srbije.

"I jedni i drugi žele u EU. Moraju postati najbolje komšije. To je stvar koja najbolje uspeva kada se oni koji su na čelu, odnosno sami šefovi vlada ili šefovi država postaraju se da se to dogodi" izjavio je Scholz.

Odnosi Srbije i Kosova dodatno su zaoštreni nakon napada na kosovsku policiju u selu Banjska.

Odgovornost za napad preuzeo je doskorašnji potpredsednik vodeće partije kosovskih Srba, Srpske liste, Milan Radoičić.

Radoičić, koga Priština optužuje za terorizam, nalazi se u Srbiji, a vlasti u Beogradu su poručivale da ga neće izručiti Prištini.

Protiv njega se vodi istraga i na Kosovu i u Srbiji, ali za različita krivična dela.

XS
SM
MD
LG