"Podizanje pune borbene gotovosti znači da smo spremni da reagujemo ako neko napadne Srbe na Kosovu".
Tako je premijerka Srbije Ana Brnabić 27. decembra obrazložila odluku predsednika Aleksandra Vučića koji je dan ranije naredio stavljanje vojske i policije u stanje pripravnosti "do nivoa upotrebe oružane sile".
Brnabić je optužila premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija da "preti nasilnim uklanjanjem barikada" koje predstavnici kosovskih Srba na severu drže od 10. decembra.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) demantovao je navode Beograda da je i Kosovo podiglo nivo borbene gotovosti i dodao da institucije te države rade sa međunarodnim partnerima kako bi barikade bile ukonjene bez eskalacije.
"Srbija je, pod uticajem Rusije, podigla nivo vojne gotovosti i naređuje podizanje novih barikada kako bi opravdala i zaštitila kriminalne grupe koje terorišu posebno građane srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu", naveo je Svečlja.
Gde je raspoređena Vojska Srbije?
Srpske trupe su od podizanja barikada početkom decembra skoncentrisane na jugu zemlje, na granici sa Kosovom. Stacionirani su u kasarni u obližnjoj Raški gde su ih više puta obilazili ministar odbrane i načelnik Generalštaba.
Iako je do sada u jeku tenzija sa Kosovom više puta podizala borbenu gotovost vojske, ovo je prvi put da je Srbija u najviši nivo pripravnosti uključila i sve jedinice policije, koje su stavljene pod komandu načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
"To je situacija koja se događa ili u ratu ili u okolnostima koje ratu neposredno prethode", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinar i nekadašnji pukovnik u vojsci Ljubodrag Stojadinović.
"Mi nemamo nijedan podatak šta ti ljudi nameravaju, povodom čega i kako misle oružjem ili oružanom intervencijom da pomogonu Srbe na Kosovu, odnosno one koji su na barikadama", dodaje Stojadinović.
On navodi da se radi o "operetskoj mobilizaciji" jednog nivoa sile kako bi se u biračkom telu Srbije "pojačao utisak o posebnoj vrsti herojstva vrhovnog, ali i da bi neke stvari koje su jako loše u Srbiji pale u senku".
Vučić bez obrazloženja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 26. decembra u obraćanju na Instagramu najavio da će preduzeti "sve mere da se zaštiti narod i sačuva mir na severu Kosova".
Ni on, ni predstavnici ministarstava sile, nisu objasnili o kojim je merama reč.
Dan kasnije, u obraćanju javnosti posle sastanka sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirijem, Vučić nije govorio o podizanju borbene gotovosti.
"Mi razgovaramo sa svima i činimo sve da očuvamo mir i stabilnost. Nastavljamo da se borimo i tražimo kompromisno rešenje", rekao je Vučić.
Upitao je kome smetaju barikade na severu Kosova, kada tim putevima "ne ide niko osim Srba, koji podržavaju barikade kao vid protesta i borbe za njihova prava i živote".
"Zbog čega neko tako histerično insistira na uklanjanju barikada? Zato što je potrebno da Srbi budu proterani sa severa Kosova, zato što je to jedini način na koji oni vide rešenje problema, i Albanci u Prištini i deo međunarodne zajednice", naveo je Vučić.
Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je 27. decembra da je podizanje borbene gotovosti odgovor "na neposrednu ratnu pretnju i sve ono što čini Priština da bi izvršila udar" na sever Kosova.
On je za Radio televiziju Srbije dodao da je i Kosovo podiglo borbenu gotovost bezbednosnih snaga na najviši stepen, "pripremajući te jedinice, duge cevi i oklopna vozila da napadnu srpski narod na barikadama".
Petković nije izneo dokaze za svoje tvrdnje.
Srpsko stanovništvo na severu Kosova od 10. decembra blokira puteve u tom regionu.
Povod za podizanje barikada bilo je hapšenje bivšeg policajca Dejana Pantića, kojeg Kosovo sumnjiči za napad na prostorije Centralne izborne komisije.
Predstavnici Srba su kao uslov za uklanjanje barikada ranije naveli oslobađanje Pantića, prestanak "hapšenja Srba" i povlačenje jedinica policije Kosova sa severa.
Šta kažu na Kosovu?
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je da su tvrdnje da je ta država podigla nivo borbene gotovosti potpuno neistinite i da su deo su propagande Srbije i Rusije.
On je saopštio da Kosovo "ima za cilj mir i stabilnost, dok Srbija ima za cilj destabilizaciju i rat" i dodao da kosovska policija radi svoj posao.
"To važi i za Kosovske bezbednosne snage koje obavljaju svoje svakodnevne dužnosti i nije reč ni o podizanju pripravnosti ili angažovanju rezervista", napisao je Svečlja.
On je dodao da institucije Kosova sarađuju sa međunarodnim partnerima kako bi pitanje barikada bilo rešeno bez eskalacije.
"Ova činjenica očigledno koči Srbiju, koja čini sve da barikade odnesu čak i žrtve, o čemu svedoče uzastopni oružani napadi na policajce, pripadnike Euleksa i nedavno na KFOR", naveo je Svečlja.
Kosovske vlasti su ranije više puta poručile da će KFOR-u pružiti priliku da ubedi lokalne Srbe da sami uklone tešku mehanizaciju kojom blokiraju puteve.
Istovremeno, poručeno je da se barikade neće dugo tolerisati.
Nove barikade na severu Kosova podignute su 27. decembra, jedna u multietničkom naselju Bošnjačka mahala u Severnoj Mitrovici, a druga u mestu Dudin krš na mostu koji povezuje Severnu Mitrovicu sa magistralnim putem Priština - Raška.
Šta poručuju iz Brisela?
Evropska unija je 26. decembra saopštila je da se na Kosovu mora odmah i bezuslovno vratiti i garantovati potpuna i nesmetana sloboda kretanja svih građana i zajednica.
"Evropska unija oštro osuđuje napade na EULEX, KFOR i kosovsku policiju i poziva na maksimalnu suzdržanost i hitnu akciju da bi se bezuslovno deeskalirala situacija, što uključuje uzdržavanje od provokativnih radnji, pretnji ili zastrašivanja", navela je portparolka za spoljnu politiku EU Nabila Masrali u saopštenju koje su preneli beogradski mediji.
EU je navela da je situacija na severu Kosova i dalje napeta i da se mora poštovati vladavina prava, te da bilo kakav oblik nasilja neće biti tolerisan.
EU je apelovala na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija da lično doprinesu političkom rešenju u cilju smirivanja tenzija i dogovora o daljem putu u interesu stabilnosti, bezbednosti i dobrobiti svih lokalnih zajednica, navodeći da EU aktivno podržava ove napore.
Pucano u pravcu letonskih mirovnjaka KFOR-a
Vlasti u Beogradu počele su da povlače poteze nakon što su provladini mediji u Srbiji 25. decembra objavili da je u Zubinom Potoku došlo do pucnjave kada je kosovska policija "htela da ukloni jednu od barikada" u ovoj opštini na severu Kosova.
Policija Kosova je demantovala ove navode i saopštila da nije učestvovala u razmeni vatre u Zubinom Potoku.
Ministarstvo odbrane Letonije objavilo je na Twitteru da su 25. decembra ispaljeni hici u pravcu letonskih vojnika u okviru KFOR-a, dok su bili u patroli.
KFOR je najavio istragu o incidentu.
"Povređenih i materijalne štete nije bilo, a radimo na utvrđivanju svih činjenica", saopšteno je iz KFOR-a 26. decembra.
Istog dana održan je i sastanak Saveta za bezbednost Kosova posle kojeg je saopšteno da iza incidenta u Zubinom Potoku stoje "nelegalne strukture i kriminalne grupe koje podržava Srbija", te da one deluju protiv ustavnog poretka Kosova.
Sloboda kretanja na Kosovu se mora obezbediti, saopšteno je na sastanku premijera Kosova sa komandantom KFOR-a na Kosovu Anđelom Mikele Ristućijem (Angelo Michele Ristuccia) i šefom Eulexa Larsom Vigermarkom (Lars Gunnar Wigemark).
'Haubice' na granici
Iste večeri kada su srpski mediji objavili navode o pucnjavi, ka garnizonu Vojske Srbije na jugu zemlje uputio se načelnik Generalštaba Milan Mojsilović, a sutradan, 26. decembra, mu se tamo pridružio i ministar odbrane Miloš Vučević.
Vučević je tada saopštio da se uverio u "spremnost i osposobljenost (Vojske) da izvrše svaki zadatak koji postavi državno rukovodstvo".
Pojedini mediji preneli su, uz snimke, da je 26. decembra šest haubica - topova dalekog dometa Vojske Srbije bilo raspoređeno dva kilometra od graničnog prelaza Jarinje.
Haubice su ubrzo vraćene u kasarnu u obližnjoj Raški, a iz Ministarstva odbrane nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa šta je bio cilj ovog poteza.
U istom danu najavljeno je i trostruko povećanje broja specijalaca u Vojsci Srbije.
Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da je takva odluka došla "po naređenju" predsednika Srbije.
Nije izneo konkretan povod, osim da će Vojska Srbije biti "najsnažnija pesnica koja će razbiti u paramparčad loše želje i ciljeve" onima koji "bi da naude našem narodu".
"Vučić zna gde je granica"
Stručnjak za bezbednost sa Kosova Nuredin Ibiši rekao je za RSE da ne iznenađuje odluka srpskih vlasti o podizanju borbene gotovosti.
"Mislim da su ove igre predsednika Srbije Aleksandra Vučića dobro poznate i on želi da podigne tenziju i demonstrira svoju snagu u blizini državne granice sa Kosovom. Ali, on zna gde je granica", rekao je Ibiši.
On je dodao da ne vidi moguću vojnu intervenciju Srbije na Kosovu zbog prisustva mirovnih snaga NATO-a na Kosovu.
Sa ovim je saglasan i novinar i bivši pukovnik vojske iz Srbije Ljubodrag Stojadinović.
"To bi bila katastrofa pre svega za Srbiju i to znači da Vojska Srbije ulazi na teritoriju silom i u zabran NATO-a. To je praktično neposredni sukob sa NATO-om. Mislim da je, u poimanju onoga što je racionalno, to nemoguće", rekao je Stojadinović.
Nakon NATO intervencije u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) koja je pokrenuta zbog zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu 1999. godine, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević prihvatio je Kumanovski sporazum.
Ovim sporazumom, srpske vojne i policijske snage su se povukle sa Kosova i od tada više nemaju nikakve ingerencije na toj teritoriji.
Na Kosovo je po okončanju rata 1999. godine ušla mirovna misija NATO-a (KFOR), čiji mandat traje i danas.
Nuredin Ibiši smatra da bi na odluku Srbije o podizanju borbene gotovosti trebalo da postoji odgovor NATO-a, odnosno KFOR-a.
"KFOR mora da se pozabavi ovim jer se radi o spoljnoj pretnji. Dok unutrašnjim pitanjima treba da se bavi Vlada Kosova, normalno u saradnji sa KFOR-om", kaže on.
Unutrašnja pitanja odnose se na barikade u četiri severne opštine koje su blokirale glavne puteve u pravcu graničnih prelaza Kosova i Srbije.
Ibiši kaže da Vlada Kosova mora da obezbedi slobodno kretanje građana na tom području i da ostvari suverenitet na celoj teritoriji zemlje.
Kad je vojska Srbije bila u pripravnosti?
Borbena gotovost Vojske Srbije poslednji put je podizana početkom novembra 2022. zbog, kako je saopšteno, dronova koji su sa Kosova ulazili u Srbiju i osmatrali položaje i objekte srpske vojske.
Prethodno je krajem avgusta vojska Srbije organizovala vojnu obuku uz granicu sa Kosovom radi, kako je navelo ministarstvo "očuvanja visokog stepena borbene gotovosti".
Nivo borbene gotovosti bio je podignut i u septembru 2021. godine kada je istekao rok za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu.
Tada su pripadnici srpske zajednice, protiveći se preregistraciji, takođe blokirali granične prelaze između Kosova i Srbije, a na prelazima Jarinje i Brnjak bile su raspoređene Specijalne jedinice Policije Kosova.
"Punu borbenu i bojevu gotovost srpskih armijskih jedinica", Vučić je naređivao i u maju 2019. godine kada je kosovska policija na severu Kosova zbog korupcije uhapsila 19 policijskih službenika od kojih je 11 bilo srpske nacionalnosti.
U neredima na barikadama koje su zbog akcije policije postavili pripadnici srpske zajednice povređeno je više od 10 osoba, uključujući i policajce.
Vojska Srbije je bila "u stanju najviše borbene gotovosti" i u septembru 2018. godine kada su specijalne jedinice Policije Kosova bile raspoređene u blizini brane i veštačkog jezera Gazivode.
Oni su obezbeđivali posetu tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija koji je obišao Gazivode i granični prelaz Brnjak na severu Kosova.
Vojska Srbije je preventivno podizala borbenu gotovost i početkom avgusta 2018. zbog, kako je tada saopšteno iz vojske, "događaja izazvanih jednostranim potezima Prištine".
