Okupljanje grupa desničara iz Srbije na graničnom prelazu Jarinje sa Kosovom, uz parolu "Moli se bogu i drži se Rusije", bio je treći njihov protest za nedelju dana.
Pre Jarinja su dva puta protestovali u centru Beograda. Jednom od toga ispred Predsedništva Srbije, gde je kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Sa tih protesta je poručivano da je Kosovo deo Srbije i zahtevan je prekid dijaloga sa Kosovom o normalizaciji odnosa koji se od 2011. vodi pod okriljem Evropske unije (EU).
Do okupljanja desničara dolazi u jeku pojačanih tenzija na severu Kosova gde grupe lokalnih Srba već deset dana drže u blokadi puteve ka graničnim prelazima sa Srbijom.
Barikade su postavljene nakon što su kosovske vlasti uhapsile bivšeg pripadnika kosovske policije sa severa Kosova.
Dušan Janjić iz beogradskog nevladinog Foruma za etničke odnose ocenio je za RSE da vlast u Srbiji ne može da skloni sa sebe odgovornost za delovanje desničarskih grupa.
"Vučić nastavlja da toleriše i podstiče stvaranje antievropskog, antidemokratskog javnog mnenja da bi imao alibi zašto kupuje vreme i zašto ne rešava problem Kosova i zašto ne uvodi sankcije (Rusiji)", naveo je Janjić.
On je dodao da će na kraju za Srbiju "ta vrsta alibija biti prepreka" i da snaga ovih desničarskih grupa nije za potcenjivanje.
Evropski i američki posrednici u dijalogu Beograda i Prištine pokušavaju da ubrzaju taj proces koji treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom dve strane.
Takođe je Srbija suočena sa pozivima zvaničnika EU da, kao zemlja kandidat za članstvo, sledi evropsku spoljnu politiku i uvede sankcije Rusiji zbog njene agresije na susednu Ukrajinu.
Ko je protestovao na Jarinju?
U grupi koja se okupila 18. decembra na graničnom prelazu sa Kosovom mogla su se videti obeležja nekoliko ekstremno desničarskih grupacija.
Među njima je bio Damjan Knežević, vođa ultradesničarske "Narodne patrole". Ova grupa je organizovala i protest "podrške Srbima sa Kosova" 12. decembra u Beogradu.
Ova zvanično neregistrovana grupacija je široj javnosti postala poznata početkom 2020. godine kada su njihovi pripadnici objavili snimak na kojem se vidi kako presreću i prete migrantima na ulicama Beograda.
Od tada su organizovali više antimigrantskih akcija po Srbiji, uglavnom u gradovima u kojima rade centri za migrante i izbeglice.
Nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu i zbog toga se suočila sa međunarodnim sankcijama, ova grupa je organizovala više protesta podrške Rusiji u Beogradu.
Takođe, Damjan Knežević je u više navrata posetio Rusiju, a poslednji put je bio gost novootvorenog vojno-tehnološkog centra paravojne grupe "Vagner" u Sankt Peterburgu.
Pripadnici ove privatne paravojne grupe učestvuju u ratnim dejstvima na strani Rusije u Ukrajini, a ratovali su i u Siriji i nekim afričkim zemljama. Osnivač "Vagnera", Jevgenij Prigožin, je blizak saradnik Kremlja.
Na protestu 18. decembra na Jarinju bili su i pripadnici krajnje desničarske grupe "Srbska akcija". Na Telegram kanalu ove neformalne grupe je objavljeno nekoliko fotografija sa ovog skupa, a na jednoj od njih se vidi maskirani muškarac koji nosi zastavu "Srbske akcije".
Na istoj fotografiji vidi se još jedan muškarac koji na licu ima crnu masku sa simbolom keltskog krsta, koji već decenijama koriste pripadnici neonacističkih organizacija. Taj muškarac je imao i zastavu iz perioda carske Rusije, koju ističu ruski ultradesničari, kao i proruske organizacije van Rusije.
Fotografije su propraćene objavom u kojoj se navodi da su se "srbski rodoljubi" okupili "u znak solidarnosti sa braćom i sestrama koji već deveti dan stoje na barikadama", te da je i "'Srbska akcija' uzela učešće u ovom događaju".
"Srbska akcija" na svom sajtu navodi da se zalaže za "borbeno srbsko pravoslavlje", kao i za čuvanje "nacionalnog bića i rasnog identiteta".
Pripadnici ove neregistrovane grupe učestvovali su na brojnim ekstremno desničarskim protestima i organizovali ulične skupove sećanja za saradnike okupatora iz vremena Drugog svetskog rata.
Kako je RSE ranije pisao, predstavnici "Srbske akcije" su krajem maja u Sankt Peterburgu posetili militantnu ultradesničarsku organizaciju "Imperijalni legion", koju je Stejt department 2020. označio kao globalnu terorističku pretnju.
Obeležja manje poznate desničarske grupe "Kormilo" takođe su bila prisutna na Jarinju. Kako se može videti na društvenim mrežama ove grupe, pripadnici "Kormila" su u prethodnih nekoliko godina organizovali susrete sa krajnje desničarskim organizacijama iz Italije i Francuske.
Na snimcima sa okupljanja na Jarinju vide se i pripadnici bajkerske grupe "MC Srbi" koji takođe imaju tesne veze sa ultradesnicom. Pripadnici ove grupe na jaknama nose nacistički simbol gvozdeni krst i grb iz vremena kada je Srbija bila pod nacističkom okupacijom.
Sonja Biserko iz nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji smatra da su desničari za prethodnih 10 godina bili instrument u rukama vlasti.
"Oni su na neki način pod kontrolom vlasti, nisu nezavisni, međutim, to naravno može da se izmakne kontroli", ocenila je Biserko.
Predsedništvo Srbije nije bilo dostupno za trenutni komentar zahteva iznetih na desničarskim protestima proteklih dana, kao ni ocene analitičara da su desničarske grupe koje stoje iz tih protesta pod kontrolom vlasti.
Šta je poručeno sa protesta u Beogradu?
"Kosovo će izdati samo kukavice" – pod ovom parolom održan je protestni skup ispred Predsedništva Srbije 16. decembra.
Desničarske opozicione parlamentarne i vanparlamentarne partije organizovale suprotestni skup ispred zgrade Predsedništva zahtevajući od predsednika Srbije Aleksandra Vučiću da "promeni politiku" Srbije prema Kosovu i obustavi pregovore koji se vode u Briselu.
Sa ovog protesta je upućen zahtev da se pregovori vrate pod okrilje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).
Na protest "podrške Srbima" na Kosovu 12. decembra ispred Hrama Svetog Save, pozivano je sa društvene mreže Telegram, na grupama desničarskih organizacija u Srbiji.
Okupljeni su pevali pogrdne pesme o Albancima na Kosovu i uzvikivali "Srbi i Rusi braća zauvek", kao i "Nema podele, Kosovo deo Srbije". I na tom protestu, kao i na nekim ranijim, bilo je i obeležja ruske vojne invazije na Ukrajinu "Z".
Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da se stalno "održava neka tenzija" kako bi se sprečilo finalno rešenje za Kosovo.
"Što donekle odgovara i predstavnicima naše vlasti, ali i Rusiji koja ne želi da se reši kosovsko pitanje, želi status kvo", ocenila je Biserko.
Kriza na severu Kosova kulminirala je kada su grupe Srba 10. decembra blokirale puteve sprečavajući saobraćaj prema graničnim prelazima sa Srbijom, Jarinju i Brnjaku.
Barikade su postavljene nakon što je kosovska policija uhapsila bivšeg srpskog policajca Dejana Pantića zbog sumnje da je umešan u napad na službenike Centralne izborne komisije.
Kosovske vlasti pokušale su da organizuju lokalne izbore na severu Kosova kao odgovor na odluku predstavnika tamošnjih Srba da napuste kosovske institucije.
Na sugestiju EU i SAD, izbori su odloženi za proleće iduće godine.
Pokušaj organizovanja izbora bio je odgovor Vlade Kosova na odluku predstavnika Srba sa severa da napuste kosovske institucije.
Do napuštanja institucija došlo je zbog odluke Vlade u Prištini o preregistraciji automobilskih tablica koje izdaje Srbija kosovskim.
Facebook Forum