Piše: Reid Standish
Serija nedavnih napada na ruske snage na jugu Ukrajine i anektiranom poluostrvu Krim otkriva, kako kažu ukrajinski zvaničnici, novu strategiju osmišljenu za presecanje linija snabdevanja na teritorijama koje je okupirala Rusija, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Mihail Podoljak, ključni savetnik predsednika Vladimira Zelenskog, nedavno je rekao da je strategija osmišljena da napravi "haos unutar ruskih snaga" i da bi takvi udari mogli da se ubrzaju u naredna dva do tri meseca.
Pobunjeničke aktivnosti na okupiranim teritorijama i tajnoviti napadi koje su verovatno izveli partizani koje je obučila ukrajinska vojska takođe su intenzivirani, uz povećanu upotrebu bombi postavljenih u automobile, mina i ciljanih ubistava.
U ukrajinskoj letnjoj kampanji napadima na ključne delove infrastrukture širom oblasti Herson na jugu dosad su uništeni ruski komandni centri, desetkovana skladišta municije i oštećene linije snabdevanja. Međutim, operacija širih razmera za povratak teritorija dosad nije materijalizovana, pošto su ukrajinske snage na južnom frontu uglavnom prikovane u rovovima, suočene s baražnom vatrom ruske artiljerije.
Da bi saznao više o tome šta bi ova promena strategije mogla da znači, RSE je razgovarao s Džordžom Barosom (George Barros), analitičarem Instituta za proučavanje rata (ISW), tink-tenka iz Vašingtona.
RSE: Ukrajinski zvaničnici tvrde da koriste strategiju stvaranja "haosa unutar ruskih snaga" pokretanjem kontraofanzive usmerene na ruske linije snabdevanja duboko na okupiranoj teritoriji, uključujući više nedavnih napada na Krimu. Da li je to kontraofanziva na jugu koju su mnogi posmatrači očekivali i kako ova strategija može da promeni borbene linije širom Ukrajine?
Džordž Baros: To je deo kontraofanzive. Ti ciljani precizni napadi koje Ukrajinci izvode na logističke ciljeve širom juga Ukrajine, kao i na okupiranom Krimu, deo su koherentne ukrajinske kontraofanzive u cilju povratka kontrole nad zapadnom obalom reke Dnjepar i gornjim delom Hersonske oblasti.
Takođe, važno je zapamtiti da napadi na Krim ne krše ukrajinske obaveze prema zapadnim partnerima da zapadno oružje ne koristi protiv ruske teritorije, jer je to teritorija koju je Rusija nelegalno zauzela 2014. Od tada je Krim postao ogromno rusko vojno uporište, od Crnomorske flote do vazdušno-desantnih snaga.
Tu takođe ruske linije snabdevanja prolaze direktno između same Rusije preko mosta u Kerčkom moreuzu do južnog Hersona, što direktno podržava ruske trupe na frontu. Prema tome, ako Kijev želi da ukloni ruske snage iz te oblasti, Ukrajinci obavljaju pametan posao ciljajući različitu stratešku infrastrukturu koja može da degradira sposobnost Rusije da premešta tešku vojnu opremu.
Mnogi zapadni posmatrači su očekivali da će videti grandioznu ukrajinsku kontraofanzivu velikih razmera u Hersonu, ali su se Rusi sada pojačali na toj teritoriji i doveli mnogo opreme i dodatne jedinice, napravivši više pripremljenih odbrambenih linija. Ukrajinski odgovor od tada je da se degradiraju linije snabdevanja koje su potrebne za održavanje tih pozicija na frontu kako bi posle nekog vremena mogle da se probiju.
RSE: Neki posmatrači kažu da Ukrajina izvodi ovakve napade jer ne može da prikupi ljudstvo i opremu potrebne za takvu veliku kontraofanzivu. VI izgleda da kažete da je Ukrajino namerno pribegla toj strategiji da se prvo oslabe i degradiraju ruske snage, a onda krene na osvajanje teritorije?
Baros: Ukrajinci ne žele da uđu u direktnu borbu s ruskim snagama. Ono što žele da urade jeste da ih degradiraju do tačke u kojoj to zapravo postaje izvodivo.
Ovde je koristan primer kako su Ukrajinci ponovo zauzeli Zmijsko ostrvo. Ukrajinci nisu povratili Zmijsko ostrvo slanjem vazdušno-desantnih snaga ili lansiranjem amfibijskih snaga da fizički oslobode ostrvo. Umesto toga, sprovodili su konzistentne napade na ruske resurse na ostrvu kako bi držanje ostrva bilo izuzetno skupo za Ruse sve dok ruski komandanti nisu odlučili da su troškovi veći od koristi da se ono zadrži.
Sličan pristup sada vidimo na jugu oko Hersona i donekle na Krimu.
RSE: Videli smo da Rusija napada ukrajinske snage na jugu i severu, ali već duže vreme jedno od velikih pitanja je koliko je Moskva sposobna da prikupi dovoljno ljudstva da vremenski izdrži i da ispuni ciljeve koje je sebi postavila. Kako se Rusija nosi po tim pitanjima?
Baros: Rusi pokušavaju da nastave da prikupljaju snage koje mogu, kroz različite napore za sastavljanje snaga.
U ISW-u smo identifikovali nekoliko različitih linija tih napora. Na primer, Rusija ima koncept koji naziva nacionalni bataljoni, što su u suštini pokušaji različitih oblasti i regiona da naprave dobrovoljačke jedinice. Obično kažu da su to bataljoni, ali sastavljaju grupe od 300 do 400 vojnika po jedinici. Često regrutuju ljude bez prethodnog vojnog iskustva i u nekim slučajevima ih šalju na liniju fronta posle samo 30 dana obuke. U nekim slučajevima ne mogu da sastave punu jedinicu od 400 ljudi i umesto toga ih samo šalju u kontingentima.
Tako neće napraviti dovoljno efikasne borbene snage i svakako je potrebno više od 30 dana (obuke) da se napravi dobar vojnik koji je sposoban da deluje u mehanizovanom ratu s kombinovanim naoružanjem, što je ono što Rusi rade. U toku su i drugi paralelni napori (za regrutovanje), od davanja pomilovanja osuđenim zatvorenicima ako su voljni da budu poslati u Ukrajinu do upotrebe prljavih taktika da se praktično prevare mladi regruti da potpišu ugovor za odlazak na front.
To sve govori da će Rusija imati poteškoća u prikupljanju dovoljno snaga za efikasnu borbenu moć, ali će nastaviti da pokušava sve što može da dobije vojnike bez pravog poziva na masovnu mobilizaciju.
RSE: Šta to znači za nedelje i mesece koji su pred nama? Vidimo izveštaje o tome kako Ukrajina obučava partizane i selektivno koristi specijalne snage iza ruskih linija, a čini se da Kremlj nastavlja s planovima za referendume u delovima Ukrajine. Šta bi još moglo da oblikuje situaciju na terenu i drugde?
Baros: Jedno pitanje je da li Ukrajina može uspešno da nastavi ovu kontraofanzivu narednih šest do osam nedelja i da dođe do tačke u kojoj može dovoljno da degradira ruske snage i da ih ukloni. Takođe bih očekivao povećanje koordinisanih aktivnosti ukrajinskih partizana i već smo videli kako su ukrajinski zvaničnici postavili uslove da oni potencijalno budu deo kontraofanzive.
U pogledu ruskih napora za zauzimanje različite oblasti, Rusi donekle nervozno pokušavaju da pripoje te teritorije lažnim referendumima. Ljudi treba da upamte da je cilj Kremlja bio dosledan: da stekne punu političku i teritorijalnu kontrolu nad Ukrajinom. Iako možemo čuti izjave zvaničnika da su oni zapravo fokusirani samo na Donbas ili jug, reč je o celoj Ukrajini.
Čak i ako Moskva ne uspe da to uradi odjednom, svako uporište koje može da zadrži u Ukrajini biće iskorišćeno u budućnosti da nastavi ono što je već započela.
Facebook Forum