Ekonomista Triest: Svet bi mogao da se vrati na stanje pre pandemije 2025.

Smatram da visoke cene energenata, zapravo, predstavljaju priliku za prelaz na obnovljive izvore, kaže za Radio Slobodna Evropa Robert Trist (Triest), profesor Severnoistočnog Univerziteta (Northeastern University) u Bostonu i potpredsednik ogranka Federalnih rezervi (Fed) u ovom gradu.

"U poslednjih nekoliko godina nas je zadesila pandemija, potom rat u Ukrajini i s tim u vezi inflacija. Međutim, sve ovo su mali problemi u poređenju sa egzistencijalnom pretnjom koju po čovečanstvo predstavljaju klimatske promene", ističe Trist.

Po njegovim rečima, u cilju ublažavanja tih egzistencijalnih pretnji potrebno je da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva, a jedan od najefikasnijih načina da se to učini jesu visoke cene ovih energenata za domaćinstva i kompanije.

"Nažalost, nafta i gas su poskupeli zbog pandemije i geopolitičkih problema, a ne uvođenja poreza na emisiju ugljen dioksida. U svakom slučaju, sadašnje visoke cene energenata će podstaći mnoge da traže druga rešenja, na primer, vožnju električnim vozilima. Dakle, ako ovako visoke cene ostanu, to će nam, u stvari, pomoći da ublažimo efekte klimatskih promena", smatra Trist.

Po njegovom mišljenju, sadašnji rast inflacije nije posledica dugoročnih strukturalnih problema, već pandemije i rata u Ukrajini. Zbog toga ne očekuje recesiju ili stagflaciju, nadajući se da će mere Federalnih rezervi i drugih centralnih banaka doprineti stabilizaciji situacije.

"Očekujem da se svetska ekonomija otprilike 2025. vrati na stanje pre pandemije", ocenjuje Trist za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Novo povećanje kamata do kraja godine

RSE: Vrednost akcija poslednjih meseci pada na američkim i svetskim berzama zbog ekonomske nestabilnosti izazvane pandemijom i ratom u Ukrajini. Federalne rezerve (Fed) su reagovale prošle sedmice drastičnim povećanjem kamatnih stopa za 0,75 procenata, što je najveće jednokratno povećanje od 1994. godine.

Očekuje se dalje povećanje kamatnih stopa do kraja godine. Da li je reakcija Feda zakasnela ili ovaj potez može da zaustavi inflaciju?

Trist: Mislim da je Fed reagovao veoma energično da bi pokazao svoju posvećenost obaranju inflacije na projektovanih 2 odsto. Dakle, povećanjem referentne kamatne stope za 0,75 odsto, umesto uobičajenih 0,25 ili 0,50, Fed je želeo da demonstrira da će učiniti sve da smanji inflaciju.

Fed je zabrinut jer je nedavni izveštaj o indeksu potrošačkih cena bio viši nego što su ekonomisti očekivali. Fed je najavio da će tokom ove godine biti dodatnog povećanja kamatnih stopa i procenjuje se da će do kraja 2022. dostići 3,4 procenta (trenutno je između 1,50 i 1,75 odsto).

RSE: Da li je ovo povećanje kamatnih stopa dovoljno da bi se inflacija vratila na projektovanih 2 odsto, s obzirom da trenutno iznosi 8,6 procenata. Da li će situacija biti još gora pre nego što se poboljša?

Trist: Očekivao sam da će poslednjih izveštaj o indeksu potrošačkih cena biti povoljniji. Pogrešio sam i zbog toga bih se uzdržao da kažem da će se situacija poboljšati u skorijoj budućnosti.

Glavni pokretač inflacije je potres u snabdevanju. Tome su najpre doprineli poremećaji u globalnim lancima snabdevanja zbog pandemije, a potom ruska invazija na Ukrajinu.

Međutim, čak i ako se ovi problemi u potpunosti ne reše u skorijoj budućnosti i ostanu makar pod kontrolom – tačnije ako Rusija ne napadne još neku zemlju ili se pandemija ne proširi – to znači ako ne bude uskoro neke nove katastrofe, onda će se snabdevanje normalizovati što će dovesti do obaranja inflacije.

Inflacija će početi da pada krajem 2022.

RSE: Kada je reč o inflaciji, kada će se stabilizovati, sledeće godine, ili 2024., što su predviđanja mnogih ekonomista?

Trist: Mislim da će već krajem ove godine inflacija početi da pada. Kada je reč o rastu inflacije na godišnjem nivou, procenti će i dalje biti visoki, ali ako se posmatraju mesečni trendovi, onda će inflacija biti niža krajem godine.

RSE: U poslednjem izveštaju se navodi da je inflacija porasla za 8,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kakva je projekcija za kraj godine?

Trist: Fed očekuje da krajem ove godine inflacija dostigne 5,4, a krajem 2023. godine 2,6 procenata. To podrazumeva promene u monetarnoj politici, tako da mislim da su to razumna očekivanja.

Kriza nije strukturalne prirode

RSE: Predsedavajući Fed-a Džerom Pauel (Jerome Powell) je rekao da veruje da je moguće osigurati "meko prizemljenje", odnosno da se ukroti inflacija i izbegne recesija. Međutim, on je priznao da je ovaj zadatak sve izazovniji i da je "sada mnogo veća šansa da će zavisiti od faktora koje ne kontrolišemo".

Na primer, ako rat u Ukrajini potraje mnogo duže od nekoliko meseci, a koji je već poremetio snabdevanje energijom, što može imati domino efekat na ostale proizvode, pre svega hranu.

Da li ima mesta za optimizam s obzirom da je bilo poremećaja u globalnoj ekonomiji i pre rata u Ukrajini. Naime, na početku pandemije pre dve godine vlade i centralne banke širom sveta upumpale su ogromne količine novca na tržišta kako bi očuvali likvidnost svojih ekonomija.

Mnogi stručnjaci su tada smatrali da ne postoji rizik od inflacije. Međutim, sada se suočavamo sa njenim najvećim rastom od 1981. To znači da se ne radi samo o privremenom problemu, već i strukturalnom.

Trist: Ne slažem se u potpunosti sa tom ocenom. Tačno je to što je Pauel rekao da se Fed suočava sa teškom situacijom, težom nego pre nekoliko meseci jer je inflacija viša nego što su mnogi očekivali. Stoga je morao da reaguje prilično energično da bi zauzdao inflaciju, a što je skopčano sa rizikom da američka i druge ekonomije skliznu u recesiju.

Ne mislim da se radi o dugoročnom i strukturalnom problemu. Naše stvarne teškoće su počele sa pandemijom. Upumpano je dosta novca u sistem da bi ekonomija mogla da funkcioniše i fiskalno-monetarnim merama to je obezbeđeno. Stoga je pretnja od dugoročne recesije bila kratkog veka.

Doduše, problem snabdevanja je mnogo duže trajao nego što se očekivalo, delimično i zbog načina na koji se pandemija širila. Naime, tada se procenjivalo da će zahvaljajući vakcinama pandemija biti zauzdana mnogo ranije.

Međutim, virus je mutirao i širio se što je desetkovalo lance snabdevanja, iako su se pojedini delovi svetske ekonomije veoma dobro oporavili zbog čega je rasla tražnja a s time pritisak na cene. Istovremeno, snabdevanje, naročito iz Kine, bilo je ograničeno.

Naravno, drugi faktor je ruska invazija na Ukrajinu. To skoro niko nije mogao da predvidi, ekonomisti svakako ne. U svakom slučaju, to ima veliki uticaj na cene energije i hrane, a time i inflaciju.

Dakle, ne radi se toliko o strukturalnim ekonomskim problemima, već o nepredviđenim prirodnim događajima, kao što je pandemija, i geopoličkim, mislim na rat u Ukrajini, što je privremeno podstaklo rast inflacije.

Veliki dugovi nisu uzrok sadašnje inflacije

RSE: Kažete da se ne radi toliko o struktularnim problemima u ekonomiji, već iznenadnim događajima koji su ih izazvali. Međutim, pojedini eksperti smatraju da srž današnjih teškoća seže još u 2008., u vreme prethodne finansijske krize, kada su države priskočile u pomoć velikim korporacijama jer su "bile prevelike da bi se dopustilo njihovo propadanje".

I tada je upumpano dosta novca na tržišta, tako da je narastao dug što je bio veliki problem i pre pandemije. Istovremeno, taj novac je umesto u realnu ekonomiju, dobrim delom završio na Volstritu i drugim berzama.

Trist: Postoji zabrinutost oko dugoročnog fiskalnog stanja pojedinih ekonomija i ne želim da minimalizujem problem visokih javnih dugova u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP). Međutim, ne smatram da je to ključni uzrok sadašnje inflacije. Kao što sam rekao, glavni razlog je problem u snabdevanju povezan sa pandemijom i ruskom invazijom na Ukrajinu.

Stoga smatram da će makar delimična stabilizacija snabdevanja, zatim mere Federalnih rezervi i centralnih banaka drugih zemalja, što će dovesti do smanjenja tražnje, sve to doprineti obaranju inflacije u SAD i drugim zemljama.

RSE: Pomenuli ste problem snabdevanja. Prethodni američki predsednik Donald Tramp (Trump) je započeo trgovinski rat sa Kinom sa delimičnim razdvajanjem (decoupling) između dve najveće svetske ekonomije.

Tokom pandemije zapadne zemlje su uvidele da su preterano zavisne od uvoza raznih roba iz Kine, uključujući i medicinsku opremu. Da li smo sada svedoci neke vrste "deglobalizacije" i može li to takođe da pogorša ekonomske probleme?

Trist: Mislim da postoji opravdana zabrinutost da će zbog nedavnih događaja doći do nazadovanja u globalizaciji. Na taj način u prvi plan dolaze geopolitički faktori koje treba uzeti u obzir prilikom razmatranja međunarodne trgovine.

Mnoge zemlje žele da izbegnu zavisnost u snabdevanju

RSE: Situacija oko Tajvana se smatra još složenijim problemom od ukrajinskog. U slučaju rata oko ovog ostrva, tenzije između Kine i SAD će se dodatno zaoštriti, a što će imati i posledice po ekonomiju, jer će otežati trgovinu, investicije i tehnološku razmenu. Koliko to može dodatno zakomplikovati sadašnje privredne teškoće?

Trist: Smatram da će mnoge zemlje razmotriti rizike od prevelike zavisnosti od lanaca snabdevanja iz samo jedne zemlje i nastojaće da ih diversifikuju. Nadam se da će doprineti prosperitetu i globalnoj proizvodnji ako se uključi veliki broj zemalja.

Umesto da uglavnom zavise od Kine, mnoge zemlje sada su podstaknute da traže i druge snabdevače širom sveta, jer u slučaju problema kao što su pandemija ili geopolitički sukobi, mogu da se oslone na alternativne izvore.

RSE: Mislite na zemlje poput Meksika, zatim Vijetnama i druge iz Azije?

Trist: Da.

RSE: Kina je 2008. pomogla da se ublaže ekonomske teškoće koje su počele u SAD, a potom se prelile na Evropu. Međutim, Kina se sada takođe suočava sa ekonomskim problemima, ne samo zbog pandemije. Može li to da izazove negativne posledice na globalnom nivou?

Trist: Zabrinjava usporavanje ekonomskog rasta u Kini, mada je ona u prošlosti pokazala spremnost da energičnim fiskalnim merama podrži svoju ekonomiju, pa se nadam da će to i sada učiniti.

Moguće je izbeći recesiju

RSE: Da li inflacija i podizanje kamata da bi se ona obuzdala, mogu dovesti do recesije zbog povećanja troškova za privrednike? Dodatni problem je rast cena energije zbog geopolitičkih tenzija i niko ne zna koliko će one potrajati.

Trist: Postoji rizik od recesije, uključujući i zbog rasta cena energenata, kao što ste rekli. Potezi centralnih banaka širom sveta sa podizanjem kamata, dovešće do smanjenja tražnje. Stoga Pauel i čelnici drugih banaka nastoje da naprave balans tako da obuzdavanje inflacije ne dovede do recesije. To će biti teško ostvariti, ali mislim da je moguće.

Klimatske promene su veći izazov

RSE: Da li nagli rast cena energenata može da izazove krizu kao 1970-ih, poznatu i kao "naftni šok"?

Trist: Smatram da visoke cene energenata, zapravo, predstavljaju priliku. U poslednjih nekoliko godina nas je zadesila pandemija, potom rat u Ukrajinii i s tim u vezi inflacija. Međutim, sve ovo su mali problemi u poređenju sa egzistencijalnom pretnjom koju po čovečanstvo predstavljaju klimatske promene.

U cilju njihovog ublažavanja potrebno je da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva. Jedan od najefikasnijih načina da se to učini jesu visoke cene ovih energenata za domaćinstva i kompanije.

Nažalost, nafta i gas su poskupeli zbog pandemije i geopolitičkih problema, a ne uvođenja poreza na emisiju ugljen dioksida. U svakom slučaju, sadašnje visoke cene energenata će podstaći mnoge da traže druga rešenja, na primer, vožnju električnim vozilima.

Dakle, ako ovako visoke cene ostanu, to će nam, u stvari, pomoći da ublažimo efekte klimatskih promena.

Zato bih voleo da i kada bude normalizovano snabdevanje i rešeni geopolitički problemi – što će dovesti do smanjenja cena energije – budu zadržane na visokom nivou uz pomoć poreza na uglen-dioksid da bi se očuvao taj podsticaj za smanjenje njegove emisije.

Ne očekujem stagflaciju kao 1970-ih

RSE: Na Samitu u Glazgovu o klimatskim promenama prošle godine, većina zemalja se saglasila da prestane emitovanje ugljen dioksida do 2050. Međutim, čini se da je za njih prerano i preskupo da ubrzaju taj proces već u ovoj fazi. Zbog toga neke države čak razmatraju vraćanje u upotrebu starijih izvora, kao što je ugalj, ili nuklearnu energiju. Stoga se postavlja pitanje da li će neke države ovo iskoristiti kao priliku, ili doživeti kao izazov koji je teško prevladati?

Trist: Nadam se da će na to gledati kao na priliku da ubrzaju prelaz sa fosilnih goriva na nove izvore energije. Za sada ne vidim takve naznake, ali nadajmo se da će to iskoristiti kao šansu.

RSE: Ako sam dobro shvatio, ne očekujete da će inflacija i nastojanje da se visokim kamatima ona obuzda, izazvati recesiju?

Trist: Postoji izvestan rizik od recesije, ali se nadam da će biti izbegnuta. Ako je i bude, očekujem da će biti veoma blaga.

RSE: S tim u vezi, pojedini ekonomisti upozoravaju na opasnost od stagflacije, što je još gora kombinacija nego recesija, a koja je poslednji put zabeležena 1970-ih u vreme pomenutog "naftnog šoka".

Trist: Ne, očekujem kombinaciju izvesnog rasta nezaposlenosti i inflacije koja će krajem godine pasti. Stoga ne očekujem stagflaciju nalik iz 1970-ih.

RSE: Uprkos optimizmu da će inflacija biti obuzdana, i dalje postoji mnoštvo rizika, a ekonomska situacija ne zavisi samo od ekonomskih parametara već na nju i te kako utiču politički faktori.

Rat u Ukrajini je izazvao najveću krizu u Evropi od Drugog svetskog rata. Niko ne zna kada će se završiti i da li će se oružani sukob čak preliti preko granica Ukrajine. Tu su i tenzije oko Tajvana.

To može imati pogubne ekonomske posledice, jer je politčka situacija mnogo nestabilnija nego pre 30-tak godina u vreme završetka Hladnog rata. Čak su i u vreme Hladnog rata odnosi između dva bloka bili predvidivi. Da li sve to u veoma globalizovanim odnosima može učiniti ekonomiju dodatno ranjivom?

Trist: U pravu ste, pojedini izvori geopolitičke nestabilnosti ugrožavaju ne samo mir već i funkcionisanje ekonomije. To predstavlja rizik.

RSE: Da li svetska ekonomija, uključujući i američku, idu u pravom smeru, imajući u vidu kritike da se od kraja 1970-ih i početka 1980-ih – uvođenja tačerizma i reganomike – paralelno sa ubrzanim rastom, produbljuju socijalne razlike, dolazi do razdvajanja finansijskog kapitala od realne ekonomije sa jačanjem uloge spekulativnog kapitala. Po nekim mišljenjima, sve to je dovelo do finansijske krize 2008.

Trist: Slažem se da postoje ozbiljni ekonomski problemi. Od velike važnost je rast socijalnih nejednakosti od kraja 1970-ih, ali sve to nije imalo direktan uticaj na sadašnju krizu.

Kada je reč o smeru svetske ekonomije u budućnosti, nesumnjivo su najveći izazov klimatske promene i nadam se da svetski lideri ne gube to iz vida, dok pokušavaju da reše neposrednije probleme sa kojima se sada suočavamo.

Ne postoje rizici od scenarija 'sudnjeg dana'

RSE: Pojedini eksperti govore o najcrnjim scenarijima "sudnjeg dana", o nekoj vrsti sloma svetske i američke ekonomije zbog prevelikih dugova, spekulativnog kapitala. Zatim da Kina, koja poseduje više od hiljadu milijardi dolara američkih obveznica, i neke druge zemlje odluče da ih prodaju i na taj način destabilizuju ekonomiju SAD. Da li postoji opasnost od takvih potresa ili su to preterane tvrdnje?

Trist: Mislim da su to uglavnom preterane tvrdnje. Ako bi država koja poseduje velike količine duga druge zemlje u vidu obveznica, odlučila da ih proda na tržištu, to bi oborilo valutu te zemlje, ali bi nanelo i veliku štetu onome ko bi povukao takav potez. Stoga smatram da je to veoma malo verovatno.

Normalizacija 2025.

RSE: Kada očekujete da se stanje u svetskoj ekonomiji stabilizuje, tačnije da se vrati na nivo uoči pandemije?

Trist: Očekujem da se svetska ekonomija otprilike 2025. vrati na stanje pre pandemije.

RSE: Šta će se u međuvremenu dešavati?

Trist: Očekujem da će mere američkih Federalnih rezervi i centralnih banaka drugih država oboriti inflaciju. U međuvremenu, makar delimično će se smanjiti problemi u snabdevanju. To će možda dovesti do stabilizacije nekih cena na višem nivou u odnosu na druge proizvode i usluge: Na primer, gorivo će biti skuplje nego ranije u odnosu na druge proizvode, ali će cene biti stabilne tako da će dovesti i do smirivanja inflacije na sličnom nivou kao pre pandemije.

RSE: Pominjete visoke cene energenata. Da li postoji da rizik da poremećaji u snabdevanju, kao što na primer Rusija ne šalje u Evropu dogovorene količine gasa, izazovu veće ekonomske potrese?

Trist: Verovatno će i sledeća godina biti problematična, ali 2025. očekujem stabilizaciju, čak i ako se ne prevaziđe ovaj geopolitički spor, jer će biti pronađeni alternativni izvori snabdevanja.

Rizik od političkih potresa u zemljama zbog blokade izvoza hrane iz Ukrajine

RSE: Ukoliko rat u Ukrajini potraje još jednu-dve godine, kako će se to odraziti na svetsku ekonomiju?

Trist: To svakako ne bi bilo dobro, jer je stradanje ljudi najveći gubitak. U tom kontekstu, ekonomske posledice su od drugorazrednog značaja, ali su veoma ozbiljne. Doduše, svet se može prilagoditi pronalaženjem alterantivnih izvora snabdevanja, pre svega energije i hrane.

RSE: Svedoci smo i poremećaja u snabdevanu žitaricama iz Ukrajine i Rusije, čime su naročito pogođene zemlje u Africi i Aziji. Rusija to koristi kao političko oružje kako bi izvršila pritisak na Ukrajinu i Zapad. Da li to takođe može izazvati ekonomske poremećaje, jer je reč o proizvodima od vitalnog značaja?

Trist: Tragično je to što se dešava. To izaziva patnje mnogih ljudi i osim ekonomskih posledica, nesigurnost u snabdevanju hranom imaće i političke reperkusije. Brinem se da to može ugroziti političku stabilnost u delovima sveta koji su najteže pogođeni ograničenjima u dopremnju žitarica i ostalih prehrambrenih proizvoda.