Ukoliko bi se Rusija odlučila da sprovede potpunu invaziju na Ukrajinu, to bi rezultiralo brojnim ljudskim žrtvama, izjavila su za agenciju Reuters dvojica neimenovanih američkih zvaničnika.
"Ukrajina bi mogla izgubiti između 5.000 i 25.000 vojnika, dok bi ruskih vojnih žrtava moglo biti između 3.000 i 10.000. Broj civilnih žrtava kretao bi se između 25.000 do 50.000", rekao je jedan od zvaničnika.
Potpuna ruska invazija uticala bi na bekstvo miliona izbeglica i interno raseljenih osoba koje bi utočište potražile širom Evrope, preneli su vašingtonski zvaničnici Reutersu.
Takođe, za sada postoji verovanje da ruski predsednik Vladimir Putin o tome još nije doneo konačnu odluku, rekli su zvaničnici.
Upozorili su, međutim, da Rusija raspolaže snagama koje mogu da sprovedu sve scenarije.
Raspoređeno 70 odsto vojnih snaga
Prema njihovim rečima, Rusija je u potpunosti rasporedila oko 70 odsto borbene moći za koju veruje joj bila potrebna za invaziju na Ukrajinu i šalje više bataljonskih taktičkih grupa na granicu sa tom zemljom.
Tokom poslednje dve nedelje broj bataljonskih taktičkih grupa u pograničnom području sa 60 povećan je na 83, dok ih je od petka još 14 u pokretu, rekli su Reutersu američki zvaničnici.
Prema navodima zapadnih zvaničnika, Rusija je na granici sa Ukrajinom rasporedila više od 100.000 vojnika. Moskva negira da planira invaziju na Ukrajinu.
Ipak, postoji uverenje da bi mogla preduzeti ograničenu vojnu akciju ako ne budu ispunjene bezbednosne garancije koje je uputila zapadnim saveznicima.
Među njima je i onemogućavanje članstva Ukrajini u Severnoatlantskoj alijansi, zahtev koji NATO i Vašington nisu prihvatili.
Predsednik SAD Joe Biden rekao je da neće slati američke trupe u Ukrajinu da vode rat. On je, međutim, naredio slanje dodatnih snaga, uključujući osoblje štaba i borbene trupe, u Poljsku i Rumuniju kako bi uverio te saveznike u NATO-u da će Vašington ispuniti svoju ugovornu obavezu da odgovori na eventualnu rusku agresiju na teritoriju NATO-a.
Ukrajina nije članica NATO, ali dobija vojnu podršku i obuku od SAD i saveznika.
Stotine američkih elitnih vojnika trebalo bi 6. februara da stignu u jugoistočnu Poljsku po naređenju predsednika SAD da tamo rasporedi 1.700 vojnika.
Uz rastuću nervozu u Istočnoj Evropi zbog jačanja Rusije, pažnja je usmerena i na njeno smeštanje hiljada vojnika u Belorusiju, koja deli granicu ne samo sa Ukrajinom već i sa tri NATO zemlje — Poljskom, Litvanijom i Letonijom.
Američki ministar odbrane Lloyd Austin rekao je prošle nedelje da bi Putin mogao da iskoristi bilo koji deo snaga koje je okupio duž ukrajinskih granica da zauzme ukrajinske gradove i "značajne teritorije".
Ruska oklopna vozila otkrivena u blizini Ukrajine
U zavisnosti od Putinovog krajnjeg cilja, ruske snage bi mogle direktno da napadnu Kijev krećući se na jug sa trenutnih pozicija u južnoj Belorusiji.
On bi takođe mogao da pošalje snage preko ruske granice u istočnu i južnu Ukrajinu ako je njegova namera da razbije i uništi veliki deo ukrajinske vojske, rekli su američki zvaničnici.
Na donjem delu skale vojne akcije, Putin bi mogao da naredi sabotaže, sajber napade i druge destabilizujuće akcije unutar Ukrajine sa ciljem smene aktuelne vlade u Kijevu, rekli su zvaničnici.
