Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Beogradu sa posrednicima Evropskog parlamenta u međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima u Srbiji.
Vučića se sastao sa poslanicima Evropskog parlamenta (EP) Tanjom Fajon i Vladimirom Bilčikom, kao i bivšim evropskim parlamentarcima Knutom Flekenštajnom i Eduardom Kukanom.
Iz Predsedništva Srbije je nakon sastanka saopšteno da je razgovarano o predlozima i sugestijama u vezi sa procesima koji se odnose na predstojeće izbore u Srbiji, kao i o poteškoćama sa kojima se suočavaju Srbi sa Kosova u ostvarivanju glasačkih prava.
Oredsednički, vanredni parlamentarni i beogradski izbori u Srbiji trebali bi biti održani 3. aprila.
U saopštenju iz Predsedništva Srbije navedeno je da su evropski posrednici razgovor sa predstavnicima opozicije ocenili kao konstruktivan i upoznali predsednika sa pojedinim sugestijama u vezi sa izbornim procesom, ali i sa predloženim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i o tekućem radu Privremenog nadzornog tela za praćenje medija.
"Predsednik je istakao da je od početka pokazao spremnost i volju da sasluša sve argumentovane predloge i da je mnogo toga već urađeno u cilju unapređenja izbornih uslova", navedeno je.
Dodaje se da je Vučić "posebno istakao brojne i konstantne opstrukcije kojima vlasti u Prištini pokušavaju da liše Srbe sa Kosova da ostvare svoje biračko pravo na aprilskim izborima".
Kosovske vlasti nisu dozvolile održavanje referenduma o promeni Ustava Srbije na Kosovu.
Navedeno je i da su posrednici Evropskog parlamenta pozdravili izmene Ustava u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa, u skladu sa strateškim izborom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.
"Rad na nezavisnosti pravosuđa mora da se nastavi. Nezavisnost pravosuđa ostaje jedan od najjačih stubova svake moderne demokratije", dodaje se.
Referendum za promenu Ustava Srbije u oblasti pravosuđa održan je 16. janauara i na njemu je većina izašlih glasača podržala ustavne izmene.
Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji (EU), kako bi se zakonodavstvo uskladilo sa evropskim.
Promene se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu, navodili su državni zvaničnici.
Šta su opozicionari rekli evropskim posrednicima?
Evroparlamentarci su se sastali i sa predstavnicima opozicionih stranaka.
Predstavnik Socijaldemokratske stranke (SDS) Konstantin Samofalov izjavio je za agenciju Beta da ima još uvek dovoljno vremena da se naprave još neki pomaci u pravcu slobodnijih i poštenijih izbora.
Rekao je da se primedbe odnose na ukidanje žreba za određivanje redosleda predsedničkih kandidata na glasačkom listiću kao i da je ukazano na neophodnost da Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) vrati nadležnost u vezi sa poništavanjem glasanja na biračkim mestima.
Kako je objasnio, prema vladinom predlogu Zakona o izboru narodnih poslanika, umesto RIK, po prigovorima i zahtevima za poništavanje glasanja će odlučivati 195 lokalnih izbornih komisija.
"Zahtevali smo da se ne poništava stara odredba po kojoj nijedna stranka ili koalicija ne može da ima više od 50 odsto kontrolora na biračkim mestima", rekao je on, navodeći da je ta odredba izbrisana u nedavno usvojenom Zakonu o referendumu i iz predloga Zakona o izboru narodnih poslanika.
Na razgovore su došli i predstavnici stranaka Pokreta slobodnih građana, Narodne stranke i Demokratske stranke, koje su u septembru napustile pregovore sa evropskim posrednicima i ne učestvuju u radu Privremenog nadzornog tela ze medije.
Na razgovore sa posrednicima iz EP nije bio niko iz Stranke slobode i pravde (SSP) koja takođe nije prihvatila dokument o unapređenju izbornih uslova postignut tokom dijaloga sa evropskim posrednicima.
Lider ove stranke Dragan Đilas je u septembru rekao da dokument ne sadrži jasne mehanizme koji bi omogućili poštovanje zakona, čije je sprovođenje neophodno za slobodne izbore.
U okviru Međustranačkog dijaloga, održanog 17. i 18. septembra prošle godine dogovoren je radni dokument koji je predviđao uspostavljanje privremenog nadzornog tela u oblasti monitoringa medija uz učešće predstavnika opozicije, usvajanje obavezujućeg pravilnika za nacionalni javni servis, privremenu promenu stalnog sastava Republičke izborne komisije dodavanjem šest dodatnih članova iz redova celokupne opozicije u zemlji.
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je novinarima da nije bilo nikakvih bitnijih razgovora o izbornom procesu.
"Razmenili smo informacije šta se desilo od poslednjeg sastanka, gvoorili smo o ukupnim okolnostima u zemlji, ali nije ovo adresa na kojoj bi se rešavali problemi o izbornim uslovima", rekao je Jeremić.
Predsednik Nove stranke Aris Movsesijan preneo je novinarima da je izneo zahtev da se, kroz dijalog Beograda i Prištine, obezbedi da Srbi na Kosovu mogu da glasaju na aprilskim izborima, uz posredovanje misija EULEX i OEBS.
Sa evroparlamentarcima su razgovarali i potpredsednik Demokratske stranke (DS) Miodrag Gavrilović, predstavnik Pokreta slobodnih građana (PSG) Natan Albahari, predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović i predstavnik Građanskog demokratskog foruma (GDF) Rade Veljanovski.
Skupština: Završena druga faza međustranačkog dijaloga
Skupština Srbije saopštila je da je završena druga faza međustranačkog dijaloga uoči predstojećih izbora, a da će saradnja sa Evropskim parlamentom biti nastavljena u cilju jačanja parlamentarne demokratije i unapredjenja političke kulture.
U saopštenju je navedeno da su evropski posrednici i predsednik skupštine Ivica Dačić ocenili da je međustranački dijalog obezbedio efikasnu platformu za razmenu i izgradnju konsenzusa između različitih političkih snaga.
Oni su naveli da je u toku procesa dogovoreno 16 konkretnih mera za poboljšanje izbornih uslova i medijskog prostora, kao i da iz različitih razloga nisu svi učesnici dijaloga bili u poziciji da pristanu na ove mere.
"Ključno je da se ove mere u potpunosti implementiraju. Bilo kakva nepotrebna odlaganja implementacije ugrožavaju efikasnost dogovorenih mera uoči predstojećih izbora", istakli su posrednici iz Evropskog parlamenta i izrazili zabrinutost što vanparlamentarna opozicija ostaje kritična prema sprovođenju mera.
Prošle godine je održano više sastanaka u okviru međustranačkog dijaloga, uz posredstvo evroparlamentaraca, kako bi se poboljšali izborni uslovi.
Veći deo opozicije bojkotvao je prethodne ozbore, održane u leto 2020. smatrajući da izborni uslovi nisu fer i slobodni.
To je dovelo do uspostavljanja izrazite većine partija okupljenih oko Srpske napredne stranke (SNS) predsednika države Aleksandra Vučića.
Evroposlanici Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, koji su bili posrednici u ranijem dijalogu koji je započet 2018. godine, apelovali su na vraćanje predstavnika vlasti i opozicije za pregovarački sto.
To je učinjeno 1. marta 2021. kada je pokrenuta druga faza međustranačkog dijaloga. Tada je održana videokonferencije kojom su predsedavali Dejvid Mekalister, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije.
Na sastanku su učestvovala i četiri predstavnika Evropskog parlamenta - Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, kao i bivši evroparlamentarci Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.
