Đorđo Žujović, funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije, bacio je u sredu 10. novembra farbu na mural osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u centru Beograda.
Žujović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) nakon bacanja farbe na mural Ratku Mladiću, objašnjava da peticija za pomilovanje ubica bivšeg premijera Srbije, Zorana Đinđića, i mural Ratku Mladiću, za njega predstavljaju dve crvene linije gde se ljudi dele na one koji su normalni, i one koji to nisu.
“To je podela na one koji podržavaju zlo, i one koji se protiv njega aktivno bore. Ne vidim u tom delu neki veliki čin hrabrosti”, objašanjava Žujović.
Žujović kaže da ga je nakon bacanja farbe na mural osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, policija pratila dok se kretao kroz grad, zbog, kako su rekli, njegove bezbednosti.
Kako kaže, ovu policijsku aktivnost smatra pokušajem da ga policija zaštiti, jer se prema njegovim rečima, nakon što je polio mural farbom, na licu mesta okupila grupa ljudi iz desničarskih organizacija.
“Moj čin treba tumačiti samo kao ljudsku potrebu da se suprotstavimo nečemu što je zlo. Smatram da je u ovoj zemlji većina normalnih, i da ta većina trenutno ćuti. Ali, ona svakako nije beznačajna”, objašnjava Žujović za RSE.
Prema njegovim rečima, oni koji su to (mural Ratku Mladiću) nacrtali, moraju da znaju znaju da će svaki put kada tako nešto nacrtaju biti ista reakcija.
“Ne samo moja reakcija, već svih onih ljudi koji tu žive, prolaze, i koji ne dozvoljavaju da svoj život identifikuju sa nekim ko je osuđeni ratni zločinac”, dodaje Žujović.
Kako objašnjava, tako bi postupio svako ko je vaspitan na normalan način.
Žujović, kako kaže, očekuje da će dobiti prekršajnu prijavu, kao posledicu za svoj čin.
“Ja sam jednu prekršajnu prijavu već dobio, kada sam sprečio da se u centru Beograda skupljaju potpisi za pomilovanje ubica nekadašnjeg premijera Zorana Đinđića”, objasnio je Žujović.
Tada sam dobio prekršajnu prijavu, a ovo će verovatno biti druga, iskreno to mi je najmanja briga, zaključuje funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije.
Stranka kojoj Žujović pripada učestvuje u vlasti u Srbiji zajedno sa vladajućom Srpskom naprednom strankom predsednika Aleksandra Vučića. Lider Socijaldemokratske partije Srbije je Rasim Ljajić, bivši ministar trgovine, koga je na toj poziciji zamenila Tatjana Matić iz iste stranke.
Grupa desničara je ubrzo nakon što je što je Đorđo Žujović bacio farbu na mural, pokušala da ga očisti.
Nevladine organizacije najavile su ranije da će 9. novembra ukloniti mural Ratka Mladića.
U otvorenom pismu javnosti, objavljenom na svom sajtu, organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) objavila je da, ipak, neće sprovesti akciju nakon zabrane policije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je objasnilo da će tog dana biti zabranjeni svi skupovi ispred murala, jer su procenili da bi moglo doći do sukoba između onih koji imaju nameru da ga uklone i onih koji bi mural branili.
Aktivisti nevladinih organizacija i deo građana okupili su se ipak 9. novembra u u znak protesta zbog privođenja dve aktivistkinje, koje su prethodno jajima gađale mural ratnog zločinca Ratka Mladića.
Kordon policije nije dozvolio okupljenima da priđu muralu, a na istom mestu pojavila se i grupa desničara koji su uzvikivali poruke podrške Mladiću.
U saopštenju MUP-a koje je medijima prosleđeno 9. novembra uveče, navodi se da je policija očuvala javni red i mir u Beogradu.
Kako se navodi, policija je u toku tog dana uhapsila šest osoba "zbog narušavanja javnog reda i mira u zoni nedozvoljenog javnog okupljanja, a povodom uklanjanja murala Ratka Mladića".
U saopštenju se dodaje i da policija ne štiti mural već "javni red i mir od svih koji žele da ga ugroze, bez obzira na to da li se zalažu za uklanjanje murala ili se tome protive".
Mehanizam za međunarodne krivične sudove, naslednik Haškog tribunala, potvrdio je 8. juna Ratku Mladiću (78) doživotnu zatvorsku kaznu za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
