Evropska unija (EU) oštro osuđuje jednostrane poteze Turske i neprihvatljive najave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i lidera kiparskih Turaka o ponovnom otvaranju grada Varoša na Kipru, izjavio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borell) 27. jula.
Erdogan i drugi zvaničnici Turske i kiparskih Turaka najavili su 20. jula ponovno otvaranje Varoše, napuštenog turističkog grada kiparskih Grka, koji se nalazi na delu ostrva pod turskom okupacijom.
U Varošu, koju Grci zovu Famagusta, niko nije mogao da uđe od turske invazije na Kipar 1974. godine.
Borelj je naveo da EU pozdravlja izjavu predsednika Saveta bezbednosti UN od 23. jula, naročito osudu i izraz dubokog žaljenja tog tela, zbog jednostranih turskih poteza u Varoši koji su u suprotnosti sa prethodnim rezolucijama Ujedinjenih nacija.
Šef evropske diplomatije je saopštio da EU poziva na momentalno poništavanje svih turskih poteza u vezi sa gradom Varoša načinjenih od oktobra 2020. godine.
"EU se i dalje rukovodi relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN u vezi sa Varošom, koje pokušaje naseljavanja bilo kog njenog dela ljudima koji nisu njeni stanovnici smatraju nedopustivim, i koje pozivaju na stavljanje te oblasti pod upravu Ujedinjenih nacija. Ne bi trebalo preduzimati bilo kakve poteze u vezi sa Varošom koje nisu u skladu sa tim rezolucijama", naveo je Borelj.
On je dodao da "puno poštovanje i primena rezolucija Saveta bezbednosti UN takođe zahtevaju momentalni prekid ograničenja slobode kretanja pripadnika Mirovnih snaga UN na Kipru (UNFICYP) na području Varoše".
Borel je istakao da EU i dalje smatra Vladu Turske odgovornom za situaciju u Varoši.
"EU ostaje potpuno posvećena sveobuhvatnom rešenju kiparskog problema po modelu federacije dve političke jednake zone i zajednice, u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN i principima na kojima je EU osnovana", naveo je Borelj.
Šef evropske diplomatije je dodao da će ministri spoljnih poslova članica EU razmotriti korake na narednom sastanku, u slučaju da Turska ne poništi efekte poteza koje je povukla.
U Atini je grčki premijer Kiriakos Mitsotakis takođe osudio Erdoganove izjave.
"Nove turske ilegalne akcije na Kipru moraju se nedvosmisleno osuditi", rekao je on. Micotakis je izjavio i da su turski potezi "potkopali" rezolucije Ujedinjenih nacija i napore generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša da reši dugogodišnji spor oko podele ostrva
Mitsotakis je to izjavio nakon razgovora sa kiparskim predsednikom Nicosom Anastasiadesom.
Anastasiades je rekao da je Atini jasno stavio do znanja da su spremni da nastave razgovore sa Ankarom pod posredstvom UN-a i na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti UN-a.
Šta je Erdogan poručio na Kipru?
Turski predsednik Erdogan je na otcepljenom severu Kipra boravio u dvodnevnoj poseti boravio povodom proslave obeležavanja 47. godišnjice turske invazije koja je podelila ostrvo po etničkoj liniji.
Erdogan je izjavio 19. jula da je "prihvatanje dve odvojene države na istoku Mediterana jedini put ka trajnom miru" na etnički podeljenom Kipru.
Turska invazija 1974. godine na Kipar usledila je posle državnog udara kojeg je podržala grčka hunta, a koji je bio usmjeren na uniju s Grčkom. Samo Turska priznaje nezavisnost kiparskih Turaka i tamo drži 35.000 vojnika. U rezoluciji iz 1983. godine, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) osudio je secesionistički potez kiparskih Turaka kao pravno nevažeći i pozvao na njegovo povlačenje.
Evropska unija (EU) je takođe odbacila mogućnost rešenja dve države, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) početkom jula u Nikoziji izjavila da 27 članica EU, kojoj se Kipar pridružio 2004. godine, "nikada, nikada" ne bi prihvatili takav aranžman.
