Dela ruske slikarke, Alene Dergileve, koja je svoj život posvetila hronologiji promene lica Moskve, glavnog grada svoje zemlje.

Ovo je delo ruske umetnice Alene Dergileve, koja je protekle četiri decenije slikala ulice svoje rodne Moskve, U akvarel tehnici, njene slike obiluju detaljima.

Dergileva (69) je počela da slika ulične scene u Moskvi 1980-tih. Kako je grad počeo brzo da se razvija tokom 2000-tih, tema njenih radova poprimila je istorijski značaj dok je posmatrala elegantne, istrošene zgrade kako se transformišu ili su zamenjene korporativnim strukturama.

Ali njene slike sa lakoćom nose svoju istorijsku ulogu. Dergileva ima umeće slikanja u širokom spektru umetničkih tehnika, ali se prihvatila naivnog, gotovo crtanog stila, kako bi što vernije dočarala svoj voljeni rodni grad.

Dergileva je za RFE/RL rekla da svoju umetnost stvara tako što nađe neko diskretno mesto na ulici, zatim napravi brzu skicu scene na velikom listu specijalnog slikarskog papira.

Sa nacrtanom skicom, umetnica se zatim vraća u svoj stan u centru Moskve da bi započela ozbiljan posao na izradi slike.

Dergileva kaže da je slikanje akvarelom, odnosno vodenim bojama „najteža tehnika jer ne možete da ispravite greške“. Sa puno opreza, prilikom svakog poteza četkicom, ona slika „malo po malo“, pri čemu izrada svake slike traje gotovo mesec dana.

Dok skicira scene, slikarka, koja se u prošlosti bavila slikanjem portreta, kaže da takođe pravi brze skice ljudi koji prolaze u pozadini. „Uvek se potrudim da 'uhvatim' upravo one ljude koji su hodali na određenom mestu u tom trenutku“, kaže Dergileva.

Dergilevina dela često uključuju drečave komercijalne znakove koje bi mnogi umetnici izbegavali. Ali ona kaže da "svi ti 'ružni' detalji ulice čine svakodnevicu živopisnom i jedinstveno vrednom. Svetle torbe sa logotipovima na njima obeležavaju vremenski period koji proživljavamo, što mi je veoma važno. Uvek se trudim da dobijem živu sliku“.

Neka od skorijih dela Dergileve obeležena su pandemijom korona virusa koja je transformisala ulični život širom sveta.

Ova slika iz 2020. godine dočarava frekvenciju radnika koji dostavljaju hranu nakon zatvaranja restorana usled pandemije. Slikarka kaže da je dostavljači hrane „istinski zanimaju“ zbog neočekivanih bljeskova boja koje donose na ulicu: „Toliko su obojili naš život“.

Slikarka kaže da je manje oduševljena prisustvom zaštitnih maski koje ljudima sakrivaju izraze lica. Ovo je jedno od samo dva njena dela sa maskama.

U šetnji svojim gradom Dergileva motri na neke od elegantnih zgrada koje je naslikala tokom godina. Vremenom, kaže ona, detalji i dodaci na zgradama mogu se pojaviti i nestati „poput nakita na ženi“.

Neke scene slikane akvarelama Dergileve lako je pronaći i uporediti na Google mapama.

Na Google mapi, ulični prikaz - street view - ove lokacije prikazuje da su se natpisi i drugi sitni detalji ove scene promenili od kada je naslikana oko 2015. godine.

Dergileva kaže da njena trenutna potraga za predelima u Moskvi koji su hronično zapostavljeni, svoje korene ima delom u njenom detinjstvu, kada su komunističke vlasti u zemlji srušile njen porodični dom.

Krajem 1960-tih, zvaničnici su počeli da instaliraju jednolične sovjetske stanove na ulici gde se Dergileva igrala a 1972. rušioci su došli i po njen dom. Danas je na tom mestu poslovna zgrada.

Ovo je jedna od nekoliko slika koje je Dergileva napravila u gradu Zarajsk, u blizini Moskve, tokom 1980-tih i 1990-tih, a koje sada priređuje za knjigu. Umetnica kaže da "velika većina zgrada koje je naslikala u Zarajsku više ne postoji. One su srušene, spaljene ili grubo obnovljene, pa će knjiga biti hronika grada".

U međuvremenu, kontinuirano životno delo Dergileve ostaje u središtu Moskve, gde bukvalno u svakoj šetnji pronalazi nešto novo što želi da naslika.

Umetnica, koja je postala svojevrsni vizuelni istoričar svog grada, kaže da joj je najviše žao što "nema dovoljno života da se sve naslika".