Privremena zabrana rada dvema kineskim kompanijama – “Ziđinu” (Zijin Mining Group) u Boru za rudnik “Jama” i kompaniji za reciklažu “Feitiansuye“ u Zrenjaninu zbog ugrožavanja životne sredine za ekološke aktiviste predstavlja reakciju na protest “Ekološki ustanak” na kojem se u Beogradu pre nekoliko dana okupilo oko hiljadu ljudi.
Informacija o privremenoj zabrani rada stigla je od lokalnih i republičkih vlasti, a aktivisti sumnjaju u to da će se ovim aktivnostima inspekcije dugoročno rešiti problem zagađenja.
Zabrana rada rudnika, žalbe na topionicu u Boru
“Zabranili smo radove na više rudarskih objekata u rudniku Jama kompanije Ziđin, što znači da ne mogu da rade ništa bez odobrenja Ministarstva rudarstva i da moraju da imaju sve potvrde od Ministarstva životne sredine, kao i da imaju gotove projekte”, izjavila je 13. aprila ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike do kraja rada na ovom članku nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) koje su tačno nepravilnosti utvrđene i koje aktivnosti je kompanija "Ziđin" sprovodila bez odobrenja ministarstava. Odgovor nije stigao ni od Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Irena Živković, aktivistkinja iz Bora, na istoku Srbije, i članica opozicione Stranke slobode i pravde, navodi da lokalni aktivisti nemaju informaciju o zatvaranju delova rudnika "Jama". Sa druge strane, ona ističe da problem u ekološkom smislu u Boru ne predstavlja rudnik, već topionica ruda.
“Mi ako pričamo o zagađenju i da bi ekološke republičke institucije trebalo da rade svoj posao i da bi možda trebalo na neko vreme da zatvore proizvodnju dok se ne ispoštuju neki ekološki standardi, to se odnosi isključivo na topionicu [ruda] koja ispušta štetne materije u vazduh“, navodi Živković.
Za aktivistkinju 'trik' vlasti
Ona smatra da je vest o privremenom zatvaranju rudnika marketinški trik vlasti, a ne ozbiljno zalaganje institucija za poštovanje propisa u oblasti zaštite životne sredine.
„To deluje kao igra, kao onda kada je gradonačelnik Bora podneo krivičnu prijavu protiv kompanije Ziđin zbog zagađenja. To izgleda kao igra – mi ćemo da vam naložimo da vi ne smete to i to, a onda nećemo da reagujemo na to što ste vi to uradili“, kaže Živković.
RSE nije dobio odgovor grada Bora u vezi sa slučajem zatvaranja dela rudnika „Jama“, ali ni odgovor na pitanje o ishodu krivične prijave koju je protiv kineske kompanije „Ziđin“ podneo gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić.
Kako je RSE pisao, gradonačelnik Bora podneo je u septembru 2020. krivičnu prijavu zbog zagađenja protiv „Ziđina“, a na sednici lokalne skupštine u svojem obraćanju istakao da građani Bora „više nemaju prostora da trpe veliku koncentraciju svih materija koje se nalaze u vazduhu“.
Pad uverenja građana da je Kina glavni donator Srbije
Iz Tužilaštva u Boru je za RSE tada potvrđeno da postupaju po krivičnoj prijavi koju je podneo gradonačelnik Bora.
„Ziđin“ je u septembru prošle godine zaustavio rad topionice bakra zbog remonta. Razlog prevremenog remonta je, kako je objašnjeno, povećana emisija dimnih gasova u tom periodu, usled kvara na opremi pogona, što je negativno uticalo na kvalitet vazduha u Boru.
Ipak, iz te kompanije su tvrdili da dimni gasovi iz topionice nisu jedini uzrok zagađenja vazduha u Boru i da je prekomerna emisija dimnih gasova bila problem i pre nego što je ta kompanija preuzela Rudarsko-topioničarski basen (RTB) u Boru.
Istog meseca održan je protest u Boru zbog zagađenja vazduha, a takvih protesta održano je više tokom prethodnih godina. Prema podacima iz Izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji 2019. Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u Boru je treće kategorije (prekomerno zagađen) zbog prekomerne koncentracije sumpor dioksida.
Kineski rudarski gigant Ziđin je krajem 2018. godine postao većinski vlasnik RTB Bor, jedinog proizvođača bakra u Srbiji.
Ziđin: 'Jama' nije zatvorena, kompanija zaustavila izgradnju ventilacionih okana za rudnik
Iz kompanije "Serbia Zijin Copper", u većinskom vlasništvu kineskog giganta "Ziđin", su na pitanja RSE o ovom slučaju odgovorili da je ta kompanija po nalogu rudarske inspekcije obustavila izgradnju novih ventilacionih okana za rudnik „Jama“ i reagovaće u skladu sa predstavkama građana koji žive u blizini mesta gde će se ta okna graditi. Rudnik "Jama", prema njihovom odgovoru, nije zatvoren.
Radovi su, prema navodima iz odgovora, obustavljeni prvenstveno zbog buke koja smeta meštanima, pošto je reč o nadzemnim poslovima rudnika, dok se eksploatacija rude bakra u rudniku „Jama“ nesmetano odvija duboko pod zemljom.
"Uložili smo, a ulažemo i dalje ogromne napore da otklonimo decenijske probleme koji datiraju iz perioda rada nekadašnjeg RTB-a Bor. Moramo zaštititi od buke porodice koje žive u blizini ventilacionih okana koja treba da budu izgrađena", rekao je generalni direktor "Serbia Zijin Copper" Jian Ximing.
Ventilaciona okna se, kako se dalje navodi, postavljaju blizu naseljenih mesta.
"Zbog toga je važno da sa ljudima razgovaramo i u kampanji od vrata do vrata ih pitamo šta to kompanija može za njih da uradi, a da ih ni na koji način ne ugrožava", dodaje Ximing i navodi da jedino u neposrednom kontaktu sa građanima se može saznati šta im, osim buke, smeta i kako da to da se popravi. Kompanija je, prema njegovim rečima, spremna da uloži u to.
"Serbia Zijin Copper" je od početka 2019. do kraja 2020. godine u zajednički projekat sa Vladom Republike Srbije investirala oko 700 miliona dolara, od čega je gotovo 75 miliona dolara uloženo u ekologiju i zaštitu na radu, navodi se u odgovoru.
Zabrana rada nakon pisanja medija i žalbi građana u Zrenjaninu
Informacija o privremenoj zabrani rada kineskog proizvodnog pogona stigla je i iz Zrenjanina, na severu Srbije. Prema navodima zamenika gradonačelnika Zrenjanina Saše Santovca, kineskoj fabrici za reciklažu “Feitiansuye” naložena je 13. aprila obustava proizvodnje u pogonu u selu Perlez kod Zrenjanina.
„Inspektor je u redovnoj godišnjoj kontroli utvrdio da je proizvođač postupio suprotno ugovoru i nije sproveo sve investicije iz oblasti smanjenja uticaja na životnu sredinu. To je izazvalo određeno odstupanje pojedinih parametara emisije nedozvoljenih materija“, navodi se u saopštenju grada Zrenjanina.
U saopštenju se dalje navodi da su investitoru naložene mere da proizvodnju uskladi sa lokalnim ekološkim propisima i ugovornim obavezama.
„Zabrana se primenjuje do dostavljanja rezultata ispitivanja koji dokazuju da nema štetnog uticaja na životnu sredinu, odnosno dok se ne ispita efikasnost postrojenja - uređaja za smanjenje emisije“, piše u saopštenju.
Dušan Kokot, iz zrenjaninske organizacije Građanski preokret, kaže da se za problem zagađenja vode i vazduha koje proizvodi ova fabrika zna dugo.
„Ono što znam sa terena je da su ljudi masovno pozivali, inspekcije su dolazile dva ili tri puta. Inspekcija je uzimala uzorke vode sa kanala oko kilometar dalje, onda je došla ponovo da uzme uzorak vode tamo gde se ispuštaju otpadne vode, da bi danas došli do rešenja da zagađuje okolinu. Ta fabrika tako radi već godinu dana“, kaže Kokot.
Kokot kaže da se pre nedelju dana lično uverio u to da problem sa zagađenjem u Perlezu postoji, ali da je do reakcije lokalne vlasti došlo tek onda kada su mediji počeli da izveštavaju o ovoj fabrici. Kineska fabrika “Feitiansuye” u Zrenjaninu posluje od 2018. godine.
„Veoma blizu fabrike su kuće, ja ne znam kako ti ljudi tamo žive. Vazduh [pored fabrike] je kiselkast i tera vas na povraćanje. Otpad [iz fabrike] završava u kanalu koji je jedan od rukavaca reke Begej. Kada je priča o tome izašla u medije, pojavile su se ove reakcije [lokalne vlasti] koje su za mene sitno reklamerstvo koje treba da zabašuri nerad, neodgovornost i bezakonje“, kaže on.
Kineska kompanija "Feitiansuye" bavi se proizvodnjom proizvoda od plastike i preradom plastike u nekadašnjim pogonima firme "Begej-plast" iz Perleza.
Prilikom potpisivanja ugovora o kupovini te firme, 2018. godine naveli su da u prvih godinu dana investirati 500.000 evra, od toga, 180.000 evra u fabriku i oko 350.000 u mašine i zaposliti 100 radnika.
Iz ove kompanije nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa slučajem privremene zabrane rada.
Reakcije institucija nakon 'Ekološkog ustanka'
Aktivisti posebno ističu da je do reakcija institucija, odnosno zatvaranja pogona i rudnika, došlo samo nekoliko dana nakon održanog protesta 10. aprila pod nazivom „Ekološki ustanak“ u Beogradu na kome je prisustvovalo oko hiljadu ljudi.
Iva Marković, iz organizacije „Pravo na vodu“ koja je i govorila na tom protestu, kaže da je masovnost protesta podstakla vlast da pokaže neke rezultate, ali, prema njenom mišljenju, privremena zatvaranja kineskih rudnika i fabrika ne daju dugoročne rezultate.
„Mislim da je to kupovina vremena i da je to polupozitivan znak koji treba da obeshrabri ljude da ostanu dosledni u toj borbi za zaštitu životne sredine“, kaže Marković i dodaje da je pitanje ekologije mnogo šire od pojedinačnih nadzora inspekcija.
„Pitanje ekologije je pitanje razvoja Srbije, kako treba da izgleda naša privreda, šta je održivo u svemu tome, a šta nije, da li i pod kojim uslovima treba zaključivati ugovore o investicijama“, navodi ona.
Marković kaže da su kazne koje kompanije plaćaju po prijavama inspekcije zbog zagađenja često neadekvatne jer „ne mogu da povrate štetu koja je učinjena“, pa je važnije raditi na prevenciji nego na saniranju posledica.
Prema ranijem pisanju RSE, kineska kompanija „Ziđin“ je 2019. pravosnažno osuđena na novčanu kaznu zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine, a 2020. godine prvostepeno takođe na novčanu kaznu.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je povodom protesta ekoloških organizacija kazala, kako je navedeno u saopštenju 10. aprila, da će 2021. godinu obeležiti "do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije".
Povodom protesta oglasila se 10. aprila saopštenjem i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović koja je rekla da je “pitanje životne sredine pitanje svakog čoveka u Srbiji i generacijsko pitanje i da nikom ne donosi dobro ako se to pitanje koristi u političke svrhe”.
Upozorenja na kineske investicije
U izveštaju Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta iz februara ove godine upozorava se na uticaj Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana zbog nedostatka transparentnosti i procene uticaja kineskih investicija i zajmova na životnu sredinu.
Dvadeset šest članova Evropskog parlamenta upozorilo je u januaru u pismu evropskom komesaru za susedstvo i pregovore o proširenju Oliveru Varheljiju na "sve veći kineski uticaj u Srbiji i predstojeću štetu po životnu sredinu koja je nastala usled nekoliko teških industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji".
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su investicije Narodne Republike Kine u Srbiju od 2010-2019. oko 1,6 milijardi evra.
Prema podacima Razvojne agencije Srbije, najveće kineske investicije u Srbiji do septembra 2019. godine su kupovina RTB Bora 2018. kada je „Ziđin“ za 350 miliona američkih dolara postala vlasnik 63 odsto tog državnog preduzeća, izgradnja fabrike za proizvodnju automobilskih guma „Shandong Linlong“ u Zrenjaninu i kinesko preuzimanje „Železare Smederevo“ 2016. godine.
