„Da bi se pravilno razumela odluka o NATO-bombardovanju (Savezne Republike Jugoslavije, 1999. godine) treba sagledati razvoj događaja pre donošenja te odluke. Mesecima se tražilo diplomatsko rešenje za okončanje rata na Kosovu koji je započeo (tadašnji predsednik SRJ) Slobodan Milošević“, naveo je u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji Tomas Šib (Thomas Schieb).
„Tek kada su diplomatska sredstva bila iscrpljena, doneta je odluka o pokretanju vojne akcije. Nažalost, nije bilo moguće naći zajedničko rešenje u Savetu bezbednosti UN. Ipak, odluka je morala biti doneta, kako bi se sprečila humarnitarna katastrofa“, pojasnio je Šib.
On je to naveo nakon što su zvaničnici Srbije osudili njegovu izjavu tokom gostovanja u emisiji „Pravi ugao“ Radio-televizije Vojvodine emitovanoj 7. aprila, da je bombardovanje SRJ kontroverzno pitanje, ali da je bilo neophodno da bi se sprečili humanitarna katastrofa i genocid na Kosovu.
Ministar za inovacije i tehnološki napredak Srbije Nenad Popović zatražio je da se Šib izvini, poručivši je da je reč o „sramnoj izjavi, vrhuncu cinizma i nastavku kampanje pojedinih zapadnih zemalja da se srpski narod proglasi za genocidan“.
„Takva bahatost priliči nemačkom okupacionom komandantu Srbije, ali nikako ambasadoru Nemačke u Srbiji“, ocenio je ministar unutrašnjih poslova i predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin u izjavi objavljenoj na sajtu te organizacije.
Vulin je ocenio da su bombardovanja Srbije 1941. kao i 1999. godine, bili zločini.
I predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović oglasio se na instagram profilu osudom izjave nemačkog ambasadora u Srbiji, o kojoj je rekao da „nije diplomatska, nije istinita, nije razumna, ne priliči statusu ambasadora u suverenoj zemlji“.
Ambasador Šib je za RSE pojasnio da ga je novinarka u emisiji „Pravi ugao“ Radio-televizije Vojvodine pitala o njegovom autorskom članku koji je objavljen 6. aprila, povodom 80. godišnjice nemačkog napada na Jugoslaviju.
Naveo je da je tom prilikom napravljena neka vrsta paralele sa NATO bombardovanjem 1999. godine.
„Međutim, odlučno se protivim - i zbog poštovanja prema žrtvama nacističkog progona - svakom upoređivanju sa Drugim svetskim ratom koji je bez svake sumnje bio zločinački i kojim je nacistička Nemačka zahvatila celu Evropu“, naveo je Šib za RSE.
Kad je reč o bombardovanju SRJ, nemački ambasador je za RSE rekao da „po čvrstom uverenju Vlade Savezne Republike Nemačke i svih NATO - partnera u tim iznimnim okolnostima i kriznoj situaciji kada su masivno kršena ljudska prava na Kosovu, NATO-operacija je bila opravdana kao ultima ratio (krajnje sredstvo)“.
Podsetio je da je tadašnja situacija na Kosovu opisana u rezolucijama 1199 i 1203 Saveta bezbednosti UN, od 23. septembra, odnosno, 24. oktobra 1998. godine, koje nedvosmisleno konstatuju da situacija na Kosovu predstavlja ozbiljnu pratnju za mir i bezbednost regiona.
„Međunarodna zajednica je prethodno bezuspešno iscrpla sva raspoloživa sredstva za mirno rešavanje konflikta i sprečavanje humanitarne katastrofe. Usled toga se ta odluka prema važećem pravnom tumačenju Savezne Republike Nemačke ne kosi sa međunarodnim pravom“, naveo je Šib.
On je naglasio da vojna akcija iz 1999. godine nije bila uperena protiv srpskog stanovništva.
„Cilj je bio zaštita civilnog stanovništva na Kosovu. Svaki izgubljeni ljudski život predstavljao je i predstavlja veliku tragediju. O tom aspektu, nažalost, u emisiji nije bilo dovoljno reči. Moj duboki naklon nedužnim civilnim žrtvama koji su izgubili život tokom bombardovanja 1999. godine“, naveo je u izjavi za RSE ambasador SR Nemačke u Srbiji Tomas Šib.
