Dostupni linkovi

Kopač: Krediti Srbijagasa ne mogu biti razlog za skup gas


Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač rekao je da krediti koje je javno preduzeće "Srbijagas" uzelo za investicije ne mogu biti opravdanje za skup gas u Srbiji i odlaganje reforme tog preduzeća.

On je u intervjuu agenciji Beta rekao da je o tom problemu razgovarao prošle sedmice u Beogradu sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Zoranom Mihajlović i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da "predsednik razume situaciju".


"Očekujem da će se taj problem rešiti u ovoj godini jer krediti za investicije koje sad otplaćuje 'Srbijagas' ne mogu biti opravdanje da se krši zakon i ubira monopolski profit jer potrošači plaćaju gas mnogo više nego što bi trebalo, pošto nije dozvoljena konkurencija", rekao je Kopač.

Dodao je da će o merama protiv Srbije ministarski savet EZ raspravljati u novembru ove godine, ali da očekuje da će do tada biti rešen problem "Srbijagasa".

Kopač je i u novembru prošle godine rekao da će "ukoliko ne preduzme mere za razdvajanje delatnosti po Trećem energetskom paketu, koji je potpisala, Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuti nov postupak protiv Srbije".


Srbija je 2015. godine donela Zakon o energetici koji je trebalo da omogući da se u potpunosti primeni set energetskih propisa iz Drugog i Trećeg energetskog paketa Evropske unije koji predviđaju da se proizvodnja i snabdevanje energijom razdvoje od transporta.

Pored toga, propisi predviđaju pristup treće strane mreži, i razdvajanje delatnosti u kompanijama koje se bave proizvodnjom, prenosom i snabdevanjem strujom ili gasom, kao i veću zaštitu kupaca.


Na pitanje da li će Srbija do 2050. godine morati da zatvori sve termoelektrane zbog Sofijske deklaracije koja predviđa da zemlje Zapadnog Balkana rade zajedno sa EU kako bi se ubrzala dekarbonizacija energetskog sektora i kako bi Evropa do 2050. godine postala klimatski neutralna, Kopač je rekao da taj dokument podrazumeva potpunu dekarbonizaciju, "što bi u praksi značilo da nema više termoelektrana na ugalj".

Srbija bi, kako je ocenio, taksu na emisiju ugljen-dioksida (CO2) zbog sagorevanja uglja u termoelektranama mogla da počne da plaća za dve-tri godine.


"Za Srbiju nije predviđen obavezujući datum za plaćanje takse za emisiju CO2 jer to još nije deo prava Energetske zajednice, ali pošto EU uvodi 'carbon border adjustment mechanism' (vrsta takse za emisiju ugljenika) koji će imati uticaja i na Srbiju, očekujem, da će plaćanje CO2 emisije biti uvedeno za dve-tri godine", rekao je Kopač.

Proces odsumporavanja koji se uvodi u Termoelektrani "Nikola Tesla" će, kako je ocenio, smanjiti zagađenje i "taj uređaj je rešenje za preterane emisije i smanjiće emisiju štetnih gasova ispod dozvoljenih granica ako kod instalacija ne bi došlo do nekih propusta".

Dekarbonizacija, prema njegovim rečima, znači prestanak upotrebe fosilnih goriva uglja, nafte i prirodnog gasa.

To na drugoj strani, kako je rekao, podrazumeva masovnu izgradnju vetroparkova i postrojenja za korišćenje solarne energije, na prvom mestu na krovovima, dok će gas i nafta biti delimično nadoknađeni vodonikom, sintetičnim gasovima i biogasom.

"O konkretnom planu dekarbonizacije u Srbiji, koji treba da se pripremi, još je preuranjeno govoriti", rekao je Kopač.

XS
SM
MD
LG