Dostupni linkovi

Francuski parliament usvojio predlog zakona protiv separatizma


Protest u Parizu 18. oktobra 2020. nakon što je tinejdžer islamista odrubio glavu nastavniku Samuelu Patiju.

Donji dom francuskog parlamenta usvojio je u utorak sporni predlog zakona protiv "separatizma", odnosno radikalnog islama, propis koji levica smatra stigmatizacijom muslimana, a desnica da je suviše blag.

Za usvajanje zakona bilo je potrebno 250 glasova, ali je predlog zakona dobio čak 348 glasova poslanika.

Zakon "potvrduje principe Republike" kako je želeo predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), a predviđa uvođenje termina "delikt separatizma", jačanje kontrole verskih i kulturnih udruženja, pooštravanje pravila obrazovanja od kuće i suzbijanje mržnje na internetu.

Protiv zakona glasao je 151 poslanik, dok je 65 bilo uzdržano.

Tekst će sada biti dostavljen Senatu gornjeg doma, gde Makronova stranka nema većinu.

"To je izuzetno jaka ofanziva sekularizma," rekao je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin za radio RTL uoči glasanja u utorak. „To je tvrd tekst ... ali neophodan za republiku,“ dodao je Darmanin.

Zbog zabrinutosti oko finansiranja džamija od strane Turske, Katara ili Saudijske Arabije, zakonom se zahteva da verske grupe prijave velike inostrane donacije i registruju svoje račune, prenosi Frans pres.

Zakon je usvojen u atmosferi u kojoj se sledeće godine očekuju predsednički izbori kao i višedecenijskih podela oko integracije velikog broja muslimanskog stanovništva u Francuskoj i pretnje da islamisti izazvati nove tenzije.

Makron i Darmanin su posebno optuženi za podilaženje glasačima krajnje desnice preuveličavanjem opasnosti od islamističkih grupa u često marginalizovanim imigrantskim zajednicama u francuskim predgrađima.

Vlada uzvraća da je pretnja stvarna, ukazujući na ponovljene terorističke napade i na ono što je Makron nazvao razvojem "kontra-društva" koje odbacuje sekularizam, jednakost i druge francuske vrednosti i zakone.

Sa više od 70 članova, zakonom se proširuju ovlašćenja države da zatvori bogomolje i verske škole, kao i da zabrani ekstremističke propovednike.

Protekle sedmice, nastavnik u školi predgrađu jugozapadno od Pariza privukao je pažnju javnosti u celoj zemlji povodom tvrdnji da mu je potrebna policijska zaštita nakon što je dobio pretnje smrću zbog osude lokalnih islamista.

Desničarske stranke ga vide kao uzbunjivača koji upozorava na opasnost ekstremističkih grupa, dok levičarske smatraju da su njegove izjave o islamu preterane i optužile ga da je preterao.

Njegov slučaj bio je tema u mnogim medijima nakon što je tinejdžer islamista odrubio glavu nastavniku Samuelu Patiju prošlog oktobra što je potreslo Francusku.

Pati je bio na udaru kampanje na društvenim mrežama koju je započeo roditelj đaka koji se usprotivio njegovom prikazivanju kontroverznih karikatura proroka Muhameda na času građanskog obrazovanja o slobodi govora.

Zbog Patijevog ubistva u zakon je uključeno novo krivično delo o otkrivanju ličnih podataka, iako se zna da bi to može određenu osobu dovesti u opasnost.

Nezadovoljni i desnica i levica

S obzirom na to da se kampanja uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora već zahuktava, desničarska opoziciona stranka Republikanci (LR) i krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje, saopštili su da nacrt zakona ne predviđa sve neophodne mere.

Pozvali su na ograničenje nošenja islamskog vela, što smatraju manifestacijom islamizma, a ne izrazom kulturnog identiteta ili pobožnosti.

Vlada je odbila pozive za širu zabranu nošenja vela, ali zakonom će biti proširen zahtev za "verskom neutralnošću" u odeći na ljude koji rade u privatnim kompanijama a koje obavljaju javne usluge.

Kritičari kažu da Makron nastoji da učvrsti svoj poziciju kada je reč o islamizmu i bezbednosti uoči verovatnog ponovnog nadmetanja sa liderkom krajnje desnice Marin Le Pen na izborima sledeće godine.

Nedavno je pokrenuo inicijativu da osam federacija koje predstavljaju muslimane u Francuskoj potpišu "Povelju o principima" od 10 tačaka, što su tri odbile.

Četrdesettrogodišnji šef države takođe je optužen da čini premalo na suzbijanju diskriminacije i rasizma, iako je obećao novi zakon i finansijsku pomoć marginalizovanim zajednicama.

Oko 200 ljudi demonstriralo je u nedelju u Parizu protiv zakona, optužujući ga za "pojačavanje diskriminacije muslimana".

U januaru je grupa intelektualaca i aktivista napisala u listu Liberasion (Liberation) da je zakon „neviđeni udarac“ za versku i slobodu udruživanja.

Nakon Patijeva ubistva, vlada je iskoristila postojeća ovlašćenja da zatvori nekoliko džamija i dve vodeće muslimanske organizacije, dobrotvornu Baraka Siti i Kolektivno protiv islamofobije u Francuskoj.

Radikalni islam je u Francuskoj veoma osetljiva tema posle nekoliko terorističkih akcija nakon napada 2015. na redakciju satiričnog nedeljnika "Šarli ebdo" (Charlie Hebdo).

To pitanje je i pravno osetljivo jer se tiče i sekularnosti, uvedene zakonom iz 1905. godine kojim su razdvojene država i crkva.

XS
SM
MD
LG