Dostupni linkovi

Hiljade migranata iz centralne Amerike ponovo krenule ka SAD


Migrante iz Hondurasa na putu ka SAD u Gvatemali zaustavlja policija, 17. januar 2021.

Više hiljada ljudi krenulo je i ove godine migrantskim karavanom iz centralne Amerike ka Sjedinjenim Američkim Državama u potrazi za bezbednijim i boljim životom, ali i u nadi da će pod predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden) doći do ublažavanja stroge migrantske politike Donalda Trampa (Trump).

Međutim, članovi tima izabranog predsednika, koji će 20. januara stupiti na dužnost, upozoravaju da neće biti brzih promena, pišu svetski mediji.

Pendreci i suzavac

Bezbednosne snage Gvatemale sukobile su se s migrantima iz centralne Amerike u pokušaju da ih spreče da se probiju do granice SAD u poslednjim danima predsedništva Donalda Trampa, piše Gardijan (The Guardian).

Hiljade migranata uglavnom iz Hondurasa počele su da prelaze granicu Gvatemale uveče u petak, 15. januara i dok su pešice išle ka Meksiku, deo grupe su u nedelju presreli pripadnici vojske i policije Gvatemale. Na video snimcima se može videti sukob migranata i vojnika koji su koristili suzavac, štitove i pendreke.

Prvi migrantski karavan ove godine iz zemalja centralne Amerike, koji je s osam do devet hiljada ljudi jedan od najvećih od 2018. godine, krenuo je ka SAD nekoliko dana pre inauguracije Džoa Bajdena, za kojeg se, ukazuje Gardijan, smatra da je naklonjeniji migrantima od Trampa.

Migrantski marš usledio je posle dva razorna uragana u centralnoj Americi prošlog novembra, koji su uništili zajednice, poremetili živote i naveli mnoge porodice da migriraju na sever, ističe list.

Poslednjih nedelja aktivisti su pozvali Bajdena da ukine Trampovu tvrdu migrantsku politiku, uključujući "razorni" program kojim se desetine hiljada tražilaca azila vraćaju u neke od najopasnijih gradova Meksika, ali su članovi Bajdenovg tima, oprezni da ne izazovu iznenadnu trku do granice SAD, umanjili očekivanja da će ti biti brzo učinjeno.

Vlasti Gvatemale postavile su skoro desetak kontrolnih tačaka na autoputevima s ciljem da zaustave i vrate migrante natrag u Honduras, tvrdeći da predstavljaju rizik za sebe i druge putujući tokom pandemije COVID-19, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Neki od migranata nosili su maske za lice, ali među njima nije puno fizičkog distanciranja, dok je malo ko imao negativne testove na korona virus koje Gvatemala zahteva za ulazak u zemlju, ističe AP, navodeći da je Honduras teško pogodila pandemija COVID-19.

Ministarstvo zdravlja Gvatemale saopštilo je da je 21 migrant koji je tražio medicinsku pomoć u zdravstvenim centrima bio pozitivan na korona virus, dodajući da tih 12 muškaraca i devet žena neće biti vraćeno u Honduras dok ne prođu karantin u centrima u Gvatemali.

Migrantski karavani

Godinama migranti idu kroz Meksiko na sever u karavanima, mada uglavnom s mnogo manje ljudi nego u ovom poslednjem, kako bi se zajedno zaštitili od kriminalaca na putu, ali i skrenuli pažnju na svoje nevolje dok pokušavaju da se domognu američke granice, piše Njujork tajms (The New York Times).

U proleće 2018. godine, migrantski karavan koji se formirao u blizini južne granice Meksika i koji je na vrhuncu imao više od 1.200 ljudi, što je bio rekord u to vreme, privukao je pažnju Trampa koji je 2019. izvršio dodatni pritisak na Meksiko, Gvatemalu, Honduras i Salvador, da suzbiju ilegalne migracije ka severu, pretnjom zamrzavanja američke pomoći i tarifama, ističe njujorški list. Meksiko je usled pritiska rasporedio hiljade pripadnika bezbednosnih snaga da zadrže migranate bez dokumenata dok idu na sever.

Trampova administracija takođe je potpisala ugovore s tri centralnoazijske države, koji su omogućili SAD da šalju tražioce azila da u tim zemljama traže utočište. U poslednjim danima Trampovog mandata, piše Njujork tajms, te i druge restriktivne granične mere nisu sprečile da se prošle nedelje na severu Hondurasa obrazuje najnoviji migrantski karavan.

Iako se čini da su siromaštvo, nasilje i korupcija glavni pokretači najnovijeg karavana, promena američkog rukovodstva ove nedelje takođe može biti faktor, ističe Njujork tajms i ukazuje na upozorenja da bi Bajdenova izborna pobeda mogla podstaći novi talas migranata u nadi da će njegova administracija značajno popustiti migracionu politiku.

Bajden je u predizbornoj kampanji rekao da će brzo poništi oštra ograničenja azila koja je uvela Trampova administracija, uključujući politiku koja je mnoge tražioce azila primorala da u Meksiku čekaju na ishod svojih slučajeva. List dodaje da Bajden planira da prvog dana na funkciji traži od Kongresa široku reformu imigracionih zakona.

Obeshrabrujuće poruke

Iako je Bajden obećao da će okončati strogu imigracionu politiku svog prethodnika, predstavnici administracije novoizabranog predsednika koji će stupiti na dužnost u sredu, 20. januara, upozorili su migrante da ne kreću na opasan put ka SAD, jer imigraciona politika neće biti promenjena preko noći, ističe BBC.

Smatra se, dodaje britanski servis, da je obećanje nove imigracione politike pod Bajdenovom administracijom podstaklo migrante – koji kažu da su progon, nasilje i siromaštvo svakodnevna stvarnost u njihovim zemljama – da pokušaju da dođu do američke granice u nadi da će naći posao i sigurnost.

Neimenovani visoki zvaničnik predstojeće administracije rekao je za NBC njuz (NBC News) da migranti koji pokušavaju da traže azil u SAD "moraju da shvate da neće moći odmah da uđu u SAD". On je rekao da će Bajdenova administracija dati prednost imigrantima bez dokumenata koji već žive u SAD, a ne onima koji sada idu u tu zemlju.

Mark Morgan, vršilac dužnosti komesara Carine i zaštite granica SAD, prošle nedelje pozvao je potencijalne migrante da ne "troše svoje vreme i novac", rekavši da promena administracije u SAD ne utiče na "vladavinu zakona i javno zdravlje".

Plan za azil bez azilanata

SAD su pre više od godinu dana počele da šalju tražioce azila u Gvatemalu da tamo podnesu prijavu za utočište prema potpisanom sporazumu, ali niko još nije dobio azil u toj zemlji, pri čemu je manje od 40 uopšte pokušalo, ukazuje Vašington post (The Washingon Post) na izveštaj američkog Senata.

Trampova administracija je od novembra 2019. poslala najmanje 945 tražilaca azila – većinom iz Salvadora i Hondurasa – u Gvatemalu, gde navodno mogu tražiti azil koji im je odbijen u SAD. Ali, prema izveštaju Senatskog odbora za spoljne odnose u koji je Vašington post imao uvid, samo 34 od 945 tražilaca azila je podnelo prijave u Gvatemali, od čega je 16 odustalo, a preostalih 18 još nije dobilo odluku o azilu.

Predstavnici Bajdenovog tima rekli su da će novi predsednik "raditi na hitnom poništavanju" dogovora s Gvatemalom, Hondurasom i Salvadorom, koji su, kako navodi američki list, glavni deo strategije Trampove administracije za suzbijanje dolazaka migranata u SAD.

Trampova administracija je kasnije dogovorila gotovo identične sporazume s vladama Hondurasa i Salvadora, dve najopasnije države Latinske Amerike, ali te dve zemlje nisu sprovele plan zbog pandemije, premda su honduraški zvaničnici rekli da je Trampova administracija do prošle nedelje nastojala da pošalje avion s azilantima u tu zemlju.

Prema ta tri sporazuma, SAD mogu da pošalju tražioce azila u zemlje čiji nisu državljani, što znači da državljanin Hondurasa može biti poslat da traži azil u Gvatemali, a neko iz Gvatemale u Honduras, pri čemu, kako ističe Vašington post, nijedna od tri zemlje nema ni približno razvijen sistem azila i sve tri se bore da obuzdaju moćne bande od kojih neke deluju preko granica.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG