Dostupni linkovi

Srbija: Zbog epidemije manje pregleda hroničnih bolesnika


Klinički centar Srbije

Pacijentima kod kojih nije dijagnostifikovan korona virus, a boluju od hroničnih ili akutnih oboljenja, smanjena je dostupnost zdravstvenih usluga od početka epidemije jer je veliki broj zdravstvenih ustanova radio u COVID-režimu.

To je pokazala studija Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), u saradnji s Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom Medicinskog fakulteta u Beogradu za epidemiologiju.

Smanjen obim pruženih zdravstvenih usluga prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravlja hroničnih pacijenata koji tokom godine imaju više pregleda nego drugi.

Istraživanje među 804 ispitanika sprovedeno je u septembru u Beogradu da bi se utvrdili stavovi i ponašanje u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od COVIDA-19.

U izveštaju se navodi da je, zbog pogoršanja epidemiološke situacije od kraja oktobra i zato što zimski period donosi dodatne zdravstvene rizike, neophodno fokusirati se prevashodno na povećanje kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema.

U vreme ispitivanja, 41 procenat ispitanika nije bio zabrinut da može da se zarazi, a 13,1 procenat je smatrao da "situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja".

U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga (21,1 procenat) u odnosu na isti period prethodne. Od aprila do juna, u poređenju s prvim ovogodišnjim kvartalom, dostupnost svih usluga je opala za 27,7 procenata, piše u saopštenju.

U službama za zdravstvenu zaštitu odraslih u drugom kvartalu je obim pruženih usluga smanjen za 26,8 procenata.

"U prvoj polovini 2020. godine došlo je do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim ustanovama za 39 procenata u poređenju sa prosekom perioda 2016-2019. godine", stoji u saopštenju Američke privredne komore.

Prema zaključcima studije, prilagođavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi postizanja minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo i veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine, imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije COVID-19.

Te mere na prvom mestu podrazumevaju minimalno zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi i minimalni broj kontakata s medicinskim osobljem.

Istraživanje je pokazalo da je petina građana spremna da se vakciniše protiv korona virusa, te je potrebna detaljna priprema distribucije i administracije, uz "socijalni marketing", navodi se u istraživanju.

Najveća grupa među građanima Beograda, 45 procenata, još nije odlučila da li bi se vakcinisala kada vakcina bude odobrena i dostupna.

Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke devet procenata anketiranih građana, zavisiti od toga koji proizvođač vakcine bude odabran.

Imajući u vidu "identifikovane neuralgične tačke u sistemu redovne, preporučene i imunizacije od sezonskog gripa, kao i relativno zabrinjavajući nivo spremnosti za vakcinaciju protiv COVIDA-19 iskazan u istraživanju, potrebno je hitno i sveobuhvatno raditi na jačanju poverenja u programe imunizacije, na obezbeđivanju kapaciteta za distribuciju vakcina različitih proizvođača, kao i planirati povećanje dostupnosti vakcina širokoj populaciji, kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije (60-70 procenata)", zaključuje se u istraživanju.






XS
SM
MD
LG