Opozicione stranke u Jermeniji nastavljaju proteste tražeći ostavku premijera Nikola Pašinijana zbog prihvatanja sporazuma kojim su delovi Nagorno Karabaha i sedam okolnih oblasti, koje je kontrolisao Jerevan, pripali Azerbejdžanu.
Ovim dogovorom postignutim uz posredovanje Rusije okočnane su šestonedeljne borbe u kojima su azerbejdžanske snage zauzele delove Nagorno Karabaha, uključujući i strateški važan grad Sušu, 15 kilometara od glavnog grada oblasti Stepanakerta.
Potpisivanje primirja bilo je neizbežno, saopštio je lider Nagorno Karabaha Arajik Harutjunijan.
On je naveo da su se borbe već vodile u predgrađu Stepankaerta, na oko dva ili tri kilometra od grada, te da bi jermenske snage uskoro izgubile ceo Nagorni Karabah.
Pašinijan je izjavio u utorak da je to “bilo najbolje moguće rešenje u sadašnjoj situaciji,” te da je morao da pristane na bolne ustupke nakon konsultacija sa vojnim vrhom.
Nekoliko hiljada demonstranata je protestovalo u Jerevanu u četvrtak uzvikujući: "Izdajice, odlazi!"
Specijalna istražna služba saopštila je u četvrtak da je uhapšeno 10 istaknutih opozicionih ličnosti optuženih za "organizovanje ilegalnog nasilnog masovnog nereda", što je opozicija ocenila kao nezakonit postupak.
Među pritvorenima su Gagik Tsarukian, čelnik stranke Prosperitetna Jermenija, Arthur Vanetsian, lider “Domovine”, Iškan Sagatelian i Gegam Manukian iz Jermenske revolucionarne federacije (Dashnaktsutiun), kao i Eduard Šarmazanov iz bivše vladajuće Republikanske stranke (HHK).
Ovim sporazumom je predviđeno posredovanje Rusije u narednih pet godina, koja je već razmestila deo kontigenta od dve hiljade vojnika u cilju kontolre koridora Lačin koji povezuje Nagorno Karabah sa Jermenijom.
Turska, koja podržava Azerbejdžan, poslaće posmatrače u ovu oblast.
Azerbejdžan je ovim sporazumom po svoj prilici, kako piše Gardijan, skinuo sa dnevnog reda za njega delikatno pitanje referenduma o statusu Nagorno Karabaha
Naime, ova oblast je deo Azerbejdžana ali Jermeni su većinsko stanovništvo – oko 150 hiljada. Nagorno Karabah ne priznaje vlast u Bakuu od početka 1990-ih a nakon rata koji je okončan 1994. godine – u kome je poginulo 30 hiljada ljudi - proglasio je nezavisnost koju niko ne priznaje, čak ni Jermenija koja je finansijski i vojno pomaže.
Poslednji sukobi su najžešći od završetka rata 1994.
Procenjuje se da je u njima poginulo nekoliko hiljada ljudi.
