Ekonomija evrozone se suočava sa nepostojanim, "kreni-stani" oporavkom, uprkos dobrim vestima o potencijalnim vakcinama, pa će državne i bankarske mere pomoći biti potrebne sve dok vakcinisanje ne bude bilo masovno, izjavila je direktorka Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard, prenosi AP.
"Vidimo ponovno jačanje virusa što je dovelo do nove dinamike," kazala je Lagard otvarajući onlajn konferenciju.
"Iako najnovije vesti o vakcini izgledaju ohrabrujuće, još uvek se možemo suočiti s višestrukim ciklusima ubrzavanja širenja virusa i pooštravanja ograničenja sve dok se ne dostigne imunitet u širem sloju stanovništva," istakla je predsednica ECB.
Ona je ukazala da kreatori politike moraju da osiguraju da nagli ekonomski pad bude trenutnog karaktera i ne preraste u recesiju. Ukoliko se to desi, "možemo videti dugotrajnije promene u ponašanju nego u vreme prvog talasa," upozorila je Lagard.
"Domaćinstva bi se mogla više plašiti šta im budućnost donosi, te da iz predostrožnosti povećavaju štednju. Kompanije koje su do danas preživele povećavanjem zaduživanja mogle bi odlučiti da nema poslovnog smisla da ostanu otvorene u ovakvim okolnostima," ocenjuje Lagard.
Po njenim rečima, program kupovine obveznica za 1,35 hiljada milijardi evra i povoljni zajmovi bankama najverovatnije će ostati glavna sredstva za pomoć ekonomiji dok se ECB priprema da ponudi nove podsticaje u decembru.
Lagard je istakla da su "sve opcije na stolu", ali da su se program kupovine obveznica i ponude dugoročnih kredita bankama pokazali kao efikasne mere i da bi moglo da dođe do njihovog prilagođavanja u skladu s razvojem pandemije korona virusa.
Na poslednjem sastanku ECB 28. oktobra, Lagard je kazala da je gotovo izvesno da će ta monetarna institucija nadležna za 19 članica evrozone povećati podsticaje na sastanku 10. decembra.
Analitičari predviđaju nove podsticaje otkako je novi rast broja zaraženih korona virusom širom Evrope, praćen merama zatvaranja ekonomije i ograničenja kretanja, otežao ekonomski rast.
Inflacija je u septembru otišla u minus od 0,3 odsto u zemljama Evrozone, te i dalje zaostaje za ciljem ECB da ide u superotnom smeru i raste nešto manje od dva odsto.
Ekonomija evrozone zabeležila je snažan rast u trećem kvartalu od 12,7 odsto zbog stimulativnog paketa ECB i nacionalnih vlada, nakon pada od 12,1 procenta u drugom tromesečju.
Međutim, zbog širenja korona virusa, od koga je u Evropi do sada preminulo oko 317.500 lica, a skoro 13.330.000 inficirano, analitičari predviđaju da će oporavak usporiti i da će u poslednjem kvartalu ekonomija evrozone ponovo biti u minusu.
Inače, vrednost berzi u Evropi i širom sveta je naglo porasla u ponedeljak nakon saopštenja kompanije "Pfizer" da su istraživanja pokazala da njena vakcina pruža 90 odsto zaštite, odnosno imuniteta od Covida 19.
Evropska Komisija je saopštila da će nabaviti 300 miliona doza eksperimentaln vakcine koju su razvili "Pfizer" i " BioNTech".
