Dostupni linkovi

Komesarka UN: Mogući ratni zločini u Nagorno-Karabahu


Grad Suša, 15 kilometara od Stepanakerta, prestonice Nagorno Karabaha

Visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašle (Michelle Bachelet) izjavila je u ponedeljak da postoji mogućnost da su u sukobu na području Nagorno-Karabaha počinjeni ratni zločini zbog "selektivnih" napada na civile.

Komesarka je takođe pomenula video snimke koje smatra pouzdanim o pogubljenju dva jermenska vojnika u uniformi. Njih su ubili pripadnici azerbejdžanskih snaga.

"Međunarodno humanitarno pravo ne može da bude jasnije. Napadi sprovedeni kršenjem principa proporcionalnosti mogu biti ratni zločini i strane u sukobu su u obavezi da istraže takvu vrstu kršenja na efikasan, brz, temeljan i nepristrastan način, a odgovornima treba da se sudi", navela je ona.

Komesarka UN je podsetila da su sukobljene strane u više navrata pozvane "da preduzmu sve izvodljive mere da izbegnu, ili makar minimiziraju stradanja civila i štetu infrastrukturi, uključujući škole i bolnice".

“Umesto toga, kuće se uništavaju, ulice pretvaraju u ruševine a ljudi su primorani da beže ili traže utočište u podrumima," saopštila je Bašle.

Ona je posebno osudila korišćenje kasetne municije, koja je uopšteno veoma opasna za civilno stanovništva, a koriste je obe strane u sukobu.

Predstavnici Jermenije i Azerbejdžana su obećali tokom razgovora u petak u Ženevi da će se uzdržati od napada na civile, ali tokom vikenda je registrovano nekoliko napada na naseljena mesta, saopšteno je iz ureda komesarke UN.

Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti sa većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.

U sukobima za kontrolu nad Nagorno-Karabahom između 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a više stotina hiljada je izbeglo. Primirje je potpisano 1994. godine, ali se Baku i Jerevan nisu dogovorili o pravnom statusu sporne oblasti koja je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana.

Od tada povremeno izbijaju sukobi u toj oblasti, a poslednji u nizu je izbio 27. septembra u kome je stradalo 1.100 ljudi, među njima i mnogi civili. Posmatrači procenjuju da je broj žrtava veći jer Azerbejdžan ne objavljuje svoje vojne gubitke, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.

XS
SM
MD
LG