Grupa umetnika u Majdanpeku oslikala je mural posvećen slikaru Ljubiši Đuriću, koji je 12. aprila 2020. preminuo usled zarazne bolesti COVID-19 uprkos tome što opštinske vlasti nisu dale dozvolu za to.
Njegov sin Petar Đurić pažnju javnosti na okolnosti pod kojim je Ljubiša Đurić preminuo skrenuo je 7. jula, tokom protesta ispred Skupštine Srbije za vreme demonstracija podstaknutih najavom oštrijih restriktivnih mera u Srbiji, kada je tokom živog prenosa reporterki TV N1 rekao da je došao zbog oca koji je preminuo, jer u Zemunskoj bolnici u Beogradu "nije bilo slobodnih respiratora”.
“Pokušali su da zabrane ovaj mural. Mislili su ako ga sakriju, sakriće i svoj zločin - to što su ga ubili tako što su mu uskratili lečenje. Ali i zločin koji mu i dan danas čine, što mu ne daju da čak ni na onom svetu u miru počiva, jer umesto da ljudski priznaju svoju grešku, oni truju lažima i besomučno razapinju mene i moju porodicu”, naveo je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Petar Đurić.
Nakon što je oslikan mural, Đurić je pred okupljenim građanima u Majdanpeku izjavio da svog oca ne može vratiti, ali da može i hoće da se bori.
Rekao je i da očekuje da će mural s likom njegovog oca biti „podsetnik svim građanima koji moraju da budu solidarni“.
“I zato kažem: Ćale, ovo je za tebe. Ali i za svakog ćaleta u Srbiji”, naveo je Đurić.
On je 8. septembra podneo tužbu protiv Zemunske bolnice u Beogradu, jer je, kako je rekao prilikom podnošenja tužbe - „njegov otac izgubio život zbog greške sistema“.
"Oni nisu imali respirator, otac je trebalo hitno da bude prebačen u drugu bolnicu, ali očigledno da ta saradnja sistema nije postojala. Tako da je moj otac pušten sam da se izbori. To je nešto gde sistem nije postojao uopše, to se možda desilo i drugim COVID bolesnicima ili bolesnicima od drugih bolesti“, izjavio je tada Đurić obraćajući se novinarima ispred Trećeg osnovnog suda u Beogradu.
Najviši državni zvaničnici, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić, oštro su odbacili tvrdnje Petra Đurića navodeći da u Srbiji „niko nije umro zato što je čekao na respirator“.
