Premijer Kosova Avdullah Hoti je naglasio da se zalaže za trajno rešenje u odnosima sa Srbijom, a to prema njemu podrzaumeva priznanje kosvske nezavisnosti.
Govoreći u spoljnopolitičkom komitetu u Evropskom parlamentu (AFET), Hoti je naglasio da je kosovska vlada započela proces dijaloga sa Srbijom sa ciljem da se postigne sveobuhvatni sporazu o poptunoj normalizaciji odnosa sa Srbijom.
“Svi mogu da shvate da se to može postići samo uzajamnim priznanjem. To je razlog zašto smo posvećeni. Ne zanima nas dugotrajno rešenje. Nas zanima trajno rešenje, a jedino rešenje je uzajamno priznanje”, rekao je šef kosovske vlade pred evropskim zastupnicima.
Hoti je naveo sagovornicima u sedištu Parlamenta da će isključivo Unija voditi politički proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Nedavni dogovor u američkoj prestonici, Washingtonu, prema kosvskom premijeru može se shvatiti kao komplementarni elmenat briselskoj ulozi u ovom procesu.
“Dogovor u Washigntonu je fokusiran na ekonomska pitanja, ali ima i neke političke elemente. Svaki dogovor sa Srbijom ima unutra i političke elemente. Ukoliko u potpunosti ne normalizujemo odnose sa potpunim priznavanjem, ne možemo smisleno da se angažujemo sa Srbijom”, poručio je kosovski premijer istakavši da će konačni sporazum sa Srbijom, “sprečiti i uticaj trećih zemalja na zemlje regiona”.
Hoti je također potvrdio da su u poslednjoj rundi dijaloga, održanoj 7. septembra, on i predsednik srbije Aleksandar Vučić otvorili temu Zajednice Srpskih Opština na Kosovu (ZSO).
On je objasnio da otvaranjem teme ZSO, ne znači da zvanična Priština ne želi da se povuče iz sporazuma koje su strane postigle 2015 godine.
“Ono što smo se dogovorili jeste postignemo pravno obavezujući sporazum kako bismo mogli primeniti i ovaj dogovor (ZSO) u konačnom sporazumu”, objasnio je Hoti. Osvrćući se na drugu temu koja je takođe otvorena u istoj rundi dijaloga u Briselu,(finacijska potraživanja), kosovski premijer je precizirao da to za podrazumeva “sukcesiju, ratnu odštetu i spoljni dug”.
