Dostupni linkovi

Masovni protesti u Belorusiji, Rusija ponudila vojnu pomoć Lukašenku


Protest u Minsku, 16. avgust

Hiljade građana Belorusije skandiralo je u nedelju, 16. avgusta, "Siđi sa vlasti!" u centru Minska, na do sada najvećem protestu protiv ponovnog izbora Aleksandra Lukašenka za predsednika.

Na protestu koji je održan u danu kada je Rusija najavila da je, ukoliko bude potrebno, spremna da pruži vojnu pomoć Lukašenku, nije bilo vidljivog prisustva policije, prenosi Rojters.

Masovni skupovi održani su osmi dan zaredom i u drugim većim gradovima Belorusije, piše AFP pozivajući se na izveštaje lokalnih medija.

Kolone demonstranata nosile su cveće i balone dok su se u štenji nazvanoj "Nacionalni marš mira" kretali ka centralnom Trgu nezavisnosti u Minsku.

Neki od njih nosili su transparente na kojima je pisalo "Mi smo protiv nasilja" i "Lukašenka mora da odgovara za mučenje i mrtve", prenosi AFP.

U policijskoj akciji razbijanja demonstracija koje su u Belorusiji počele nakon spornih predsedničkih izbora 9. avgusta, poginule su najmanje dve, a ranjeno više stotina osoba, dok je privedeno oko 7.000 demonstranata.

Lukašenko: Ni mrtav neću predati zemlju

Pre početka protesta, Lukašenka se obratio pristalicama na skupu koji je u nedelju održan na istom mestu, na Trgu nezavisnosti u Minsku.

On je rekao da "ni mrtav neće predati zemlju" svojim oponentima, prenosi Interfax.

Lukašenka u obraćanju pristalicama na Trgu nezavisnosti u Minsku 16. avgusta
Lukašenka u obraćanju pristalicama na Trgu nezavisnosti u Minsku 16. avgusta

"Uprkos svim poteškoćama i manama, izgradili smo prelepu zemlju. Ako neko želi da preda zemlju, to neću dozvoliti čak ni mrtav", rekao je Lukašenka navodeći da neće dozvoliti ni ponavljanje izbora.

On je rekao da su NATO tenkovi i avioni raspoređeni na 15 minuta od beloruske granice, a da su susedne zemlje naredile Belorusiji da održi nove izbore što je on, kako je naveo, odbio da učini.

NATO je odbacio Lukašenkove navode o bilo kakvom naoružavanju trupa u istočnoj Evropi.

Vojna podrška Rusije

Lukašenka je pristalicama poručio i da mu je predsednik Rusije Vladimir Putin u telefonskom razgovoru u nedelju rekao da je ta zemlja spremna da pruži pomoć Belorusiji u okviru vojnog pakta.

Putin je Lukašenku rekao da je Rusija, ukoliko to bude potrebno, "spremna da pomogne Belorusiji u skladu sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti", saopštio je prethodno Kremlj.

Dvojica lidera razgovarali su u nedelju po drugi put za nekoliko dana, a Kremlj je u istom saopštenju ponovio da se na Belorusiju vrši spoljni pritisak, ne navodeći od strane koga.

U Belorusiji se nakon spornih izbora na kojima je, prema izbornoj komisiji, Lukašenka osvojio šesti mandat, održavaju demonstracije sa kojih se traži njegov odlazak posle 26 godina na vlasti.

Demonstranti optužuju Lukašenka da je lažirao predsedničke izbore. Istovremeno, radnici širom Belorusije izašli su iz fabričkih krugova tražeći obustavljanje nasilja nad demonstrantima i ponavljanje izbora.

Bjelorusija: Najveći protesti opozicije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:26 0:00

U nastojanju da ublaže nezadovoljstvo naroda nakon policijske akcije suzbijanja demonstracija u kojima su poginule najmanje dve, a ranjeno više stotina osoba, vlasti su oslobodile najmanje dve hiljade uhapšenih.

Mnogi od oslobođenih zatvorenika izneli su "zastrašujuća svedočenja" o mučenju i pretnji silovanjem, što, prema oceni Amnesti Internešenel (Amnesty International) sugeriše da se radi o "masovnoj torturi".

Lukašenkova glavna opoziciona rivalka Svetlana Tihanovskaja, koja se posle izbora sklonila u susednu Litvaniju, pozvala je vlasti da okončaju nasilje i započnu dijalog sa građanima.

Ministri Evropske unije su na sastanku 14. avgusta najavili uvođenje sankcija Belorusiji.

XS
SM
MD
LG