Ljudi su u dugim redovima čekali, utorak, 11. avgust da na štandovima u Hong Kongu kupe kopije lista Epl Dejli (Apple Daily) i da tako podrže slobodu štampe u toj poluautonomnoj kineskoj teritoriji, javlja agencija Asošijejted pres.
Pokazivanje javne podrške usledilo je dan nakon što je policija uhapsila izdavača tog prodemokratskog lista Džimija Laja i pretresla prostorije lista u do sada najznačajnijoj primeni novog zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu.
Džimi Lai (72), vlasnik dnevnika Epl dejli i časopisa Nekst (Next Magazine), kritičnih prema kineskim vlastima, uhapšen je na osnovu novog zakona o nacionalnoj bezbednosti.
- Odgovor tehnoloških divova na kineski zakon u Hong Kongu
- 'Kraj Hong Konga kakav je svet do sada znao'
Pored Laja juče su uhapšena i njegova dva sina i drugi iz kompanije. Lajov pomoćnik rekao je da se sumnja da su oni bili u dosluhu sa stranom silom, što je zabranjeno po novom zakonu o nacionalnoj bezbednosti. Policija nije objavila detalje.
Najmanje 200 policajaca upalo je sinoć u sedište kompanije Nekst Didžital (Next Digital) koja izdaje Apple Daily i nekoliko sati kasnije odnelo kutije sa, kako su rekli, dokazima.
"Vlada guši slobodu štampe", rekao je danas Majkl Hung, koji je kupio dve kopije lista za po 10 hongkonških dolara (1,25 američkih dolara).
Prodavac na novinskom štandu rekao je da je do kraja prepodneva prodao 200 od ukupno 300 kopija svoje dnevne količine novina, dok obično proda oko 100 primeraka.
Stanovnici Hongkonga pokušavaju na svaki način da podrže Laja, istaknutu prodemokratsku ličnost, piše AP.
Akcije medijske grupe Nekst Didžital (Next Digital) matične kompanije lista Epl Dejli, tabloida poznatog po kritičnom stavu prema Pekingu, danas su porasle 214 odsto na berzi u Hongkongu, što znači da im je vrednost porasla 788 odsto od hapšenja Laja juče ujutro, prenosi agencija Frans pres.
Hapšenja Laja i demokratske aktiviskinje Agnes Šou pojačale su strah da vlasti koriste zakon da uguše neslaganje i slobodu govora, piše AP.
Zakon o nacionalnoj bezbednosti Peking je uveo i u Hong Kongu krajem juna, kao odgovor na višemesečne demonstracije 2019, najveće od 1997. godine, kada je Kini vraćena ta teritorija do tada pod britanskom kolonijalnom upravom.
Prodemokratski pokret je osudio taj zakon kao instrument za gušenje svakog neslaganja s centralnim vlastima u Pekingu u odnosu na koje Hong Kong nominalno ima izvesnu autonomiju.
