Predsednik Vlade Gruzije Giorgi Gakharia istakao je da između te zemlje i Azerbejdžana „nema nesporazuma“ i da „ništa ne može da se ispreči na putu njihovih dobrih odnosa“.
Diplomatski odnosi dve zemlje su poljuljani 19. jula, kada je internet portal Haqqin.az, označen kao blizak vlastima Azerbejdžana, objavio tvrdnje da su minobacači srpske izrade, kao i municija za njih, isporučeni Jermeniji preko Gruzije, a potom upotrebljeni u smrtonosnim sukobima koji su na jermensko-azerbejdžanskoj granici izbili 12. jula.
“Pre svega, to su neke nepozdane informacije koje stižu samo iz medija. Ovo će biti vredno pažnje kada bude razgovora između dve zemlje. Ništa ne ugrožava strateško partnerstvo, niti, štaviše, bratstvo između Azerbejdžana i Gruzije“, istakao je Gakharia u Tbilisiju, u razgovoru sa novinarima prilikom otvaranje nove zdravstvene klinike u čijem je finansiranju i obuci osoblja učestvovala američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID).
„Ne postoji nesporazum između Gruzije i Azerbejdžana, ništa ne preti našem strateškom partnerstvu i bratstvu. Štaviše, tranzitna politika Gruzije služi za održavanje stabilnosti u regionu”, rekao je predsednik Vlade Gruzije.
Predsedavajući parlamenta Gruzije Archil Talakvadze, istovremeno je naveo da 'države ne mogu da komentarišu ili izražavaju zabrinutost na bazi neutemeljenih informacija koje su objavili neki mediji'.
„Odnos Gruzije i Azerbejdžana određuju državne vlasti dveju zemalja, a ne neki medijski izveštaji. Ove vrste izveštaja ne mogu da bace senku na naše partnerstvo, strateške odnose i prijateljstvo. Te informacije nisu zasnovane na stvarnim dokazima. Uvek delujemo na osnovu međunarodnog i nacionalnog prava i vodimo računa o našim strateškim odnosima. Ovaj izveštaj nije validan, što znači da se nije dogodilo ono što tvrdi da se dogodilo”, rekao je Talakvadze.
O ovom slučaju se prethodno oglasilo i Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Gruzije koje je takođe demantovalo navodni tranzit oružja za Jermeniju preko njihove teritorije. Nakon što su ih vlasti Azerbejdžana okrivile za pomoć Jermeniji, u MSP Gruzije su navode portala Haqqin.az o tranzitu nazvali "dezinformacijom" čiji je cilj "podrivanje gruzijsko-azerbejdžanskog strateškog partnerstva".
Gruzija je treća zemlja u regiji Južnog Kavkaza i generalno pokušava da održi prijateljske odnose sa ostala dva suseda – Jermenijom i Azerbejdžanom.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije koju Azerbejdžan optužuje za izvoz oružja, do sada nije oglasilo ovim povodom.
Zamenik ministara spoljnih poslova Azerbejdžana izjavio je na konferenciji 23. jula da je o tome razgovarao sa otpravnicom poslova Ambasade Srbije u Bakuu, Danicom Veinović.
"Sreo sam se sa otpravnicom poslova Srbije u Azerbejdžanu. Otvoreno sam rekao da imamo tačne informacije o tome šta je bilo i srpska strana bi trebalo da istraži ovaj slučaj", izjavio je Khalafov.
Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije koje izdaje krajnje dozvole za izvoz oružja, izajvio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je moguće da je sporno oružje u Jermeniju izvezeno pre pet godina.
"U 2020. godini, u maju i junu, Srbija je odobrila dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju i u pitanju je bila municija za puške i pištolje. U ranijem periodu, 2015. godine, mislim da je bilo i izvoza te vrste naoružanja o kojoj govori Azerbejdžan", izjavio je Rasim Ljajić.
Sukob između Jermenije i Azerbejdžana izbio je 1988. godine, usled zahteva etničkih Jermena za nazavisnošću Nagorno-Karabah regije u Azerbejdžanu i ujedinjenju sa Jermenijom u momentu kada se rušio Sovjetski savez.
Sam rat oko teritorije trajao je od 1992. do 1994. godine. Završio je potpunom ili djelomičnom kontrolom Jermenije nad Nagorno-Karabakhom i sedam pridruženih teritorija. Za razliku od ranijih, posljednji sukob, 12. jula 2020. godine, počeo je daleko od regije Nagorno-Karabakha, na međunarodno priznatoj granici između dve zemlje.
Američka ambasadorka u Gruziji, Kelly C. Degnan izrazila je u petak, 24. jula zabrinutost Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog događaja na granici Jermenije i Azerbejdžana.
“Verujem da se stvari stabilizuju i vrlo je ohrabrujuće videti da se to događa. Dve zemlje treba da se vrate na prekid vatre, treba da rade na tome kroz uspostavljene diplomatske i mehanizme dijaloga i da vrate određenu stabilnost u ovaj region.”
Sjedinjene Države su i prethodnih dana pozivale na suzdržanost, baš kao i Evropska unija i Rusija.
