Izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan Tonino Picula ocenio je danas da je samit EU-Zapadni Balkan "dobrodošao skup" ali da neće staviti proširenje EU u "mejnstrim evropskih politika".
U razgovoru za hrvatski N1 Picula je rekao i da je dobro da je došlo do tog skupa i da će se Hrvatska založiti za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, uzimajući u obzir da su u martu Severna Makedonija i Albanija dobile zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora, ali da je pitanje šta će biti nakon toga.
"Zagrebačka deklaracija koja će se danas usvojiti delimična je rekapitulacija učinjenog u korist politike proširenja u poslednje vreme. Iako su Severna Makedonija i Albanija dobile zeleno svetlo, toga nema u tekstu deklaracije", rekao je hrvatski poslanik EP.
On je, međutim, naglasio da ne treba biti nerealan, jer je politika proširenja pod pritiskom odnosa unutar same Unije.
"Još uvek pet članica ne priznaje Kosovo kao samostalnu državu. Dok se ne razreši odnos unutar same Unije oko proširenja, ono će trpeti. U tom okviru treba sastanak pozdraviti, ali treba ograničiti očekivanja", rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan.
Picula je dodao i da je počev od 2004. godine i velikog proširenja na istočni deo Evrope, kod nekih članica porbuđen otpor ka daljem širenju Unije.
“Zatim se finansijska kriza iz 2008. godine pretvorila i u političku i socijalnu, a potom su usledili i drugi eksterni šokovi poput izbegličke krize 2015. i Bregzita”, podseća Picula.
Prema njegovim rečima to je kod građana ostavilo utisak da je EU "nešto preglomazno i kompleksno i da treba da se reformiše iznutra”.
"Odgovor treba tražiti u sučeljavanju pitanja da li je paralelno moguće voditi potrebnu reformu EU i proces proširenja, jer previše političara smatra da jedno isključuje drugo. Mislim da je zajednička borba protiv pandemije prilika da se susretnu interesi. Na Zapadnom Balkanu vidimo porast autoritarnih vladavina, neki koketiraju sa akterima van EU. Puno je faktora", kazao je Picula.
Evropska komisija se obavezala na ozbiljan plan investicija i finansiranja svega što u privrednom pogledu treba Zapadnom Balkanu, ali će kod dela ljudi, po mišljenju Picule, to podstaći raspravu može li se tražiti budućnost i van evropskih integracija.
Picula je naveo da će današnjim sastankom EU dati"i zajedničku podršku u borbi protiv pandemije korona virusa" pošto će biti predstavljen paket pomoći od preko tri milijarde i 300 miliona evra, namenjen ”javnozdravstvenim sistemima Zapadnog Balkana i otlklanjanju ekonomskih posledica pandemije”.
