Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u 2020. godini, ako se epidemija korona virusa završi do kraja maja biće od pet do deset odsto, rekao je danas saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.
"Ako bi pad BDP-a u prvom i drugom kvartalu ove godine iznosio zajedno deset odsto, a epidemija se produži do kraja maja, pad BDP za celu godinu mogao bi da bude pet odsto. Međutim, ako se ima u vidu visok udeo usluga u ukupnoj proizvodnji u Srbiji, to je verovatno optimistična procena, pa pad od deset odsto ne bi bio iznenađenje", rekao je Gligorov za agenciju Beta.
Dodao je da ako se epidemija završi za dva meseca ne bi bilo neprirodno da ljudi žele da nadoknade izgubljeni rad i potrošnju, i u tom slučaju ne bi trebalo očekivati sekundarne recesione posledice, pogotovu ako se vlast i Narodna banka Srbije (NBS) usredsrede na podršku građanima i privredi.
"Program Vlade Srbije za podršku privredi i građanima je sličan programima drugih zemalja, a osim što je donekle neprecizan, nije izvesno ni kako će teći njegova primena", rekao je Gligorov.
Na pitanje da li je 5,1 milijarda evra planirane pomoći privredi i građanima prevelik trošak za budžet Srbije, Gligorov je rekao da nije, "posebno što nije jasno da je reč o toj sumi".
"Taj iznos bi mogao biti ravan godišnjoj proizvodnji od deset odsto, što znači da se predviđa toliki gubitak koji određuje dužina trajanja epidemije i ograničeno kretanje ljudi zbog vanrednog stanja", rekao je Gligorov.
Ocenio je da je pitanje da li je u programu pomoći dobro odmerena raspodela tereta, jer ne bi trebalo omogućiti da preduzetnici dele dividende zbog ostvarene dobiti iako im preduzeća ne rade, a među onima koji su posebno pogođeni su siromašni i oni koji rade na crno.
On je rekao da je potrebno da se država zaduži, a da to ne mora da bude problem ako se privreda brzo oporavi.
Odgovarajući na pitanje da li nezposlenost može značajno da poraste Gligorov je rekao da nezaposlenost ne bi trebalo da bude veća od pada privredne aktivnosti, ali da je to teško precizirati zbog nivoa neformalne zaposlenosti u Srbiji i ograničenih mogućnosti emigracije.
Gligorov je ocenio da ne bi trebalo isključiti probleme sa obnavljanjem izvoza i politikom kursa jer će možda biti potrebna depresijacija dinara.
“Jasno je da NBS ne sme dozvoliti da nedostatak likvidnosti izazove bankrotstva firmi”, naveo je Gligorov.
Fiskalna vlast, prema njegovim rečima u međuvremenu mora da preuzme troškove zdravstvene krize kako ljudi ne bi ostali bez prihoda i radnih mesta, a da preduzeća, posebno mala i srednja, po završetku epidemije mogu da obnove aktivnosti.
