Kada je dijamantski milijarder rođen u Sovjetskom Savezu Lev Levajev u Njujorku ponovo otvorio zgradu u ulici Pajn 20 kao luksuznu stambenu zgradu krajem 2000-ih, to je simbolizovalo transformaciju čuvene njujorške finansijske četvrti u rezidencijalan kraj: mesto gde se spajaju novac i ljudi s novcem, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
"Dragulj art dekoa" – koji je nastao godinu dana pre kraha berze 1929. i dugo bio dom Čejs Menhent benk (Chase Manhattan Bank) – je zgrada s pogledom na Volstrit pretvorena u 409 stanova s Armani/Kasa (Casa) dizajnom i pogodnostima kao što su bazen, sauna i teretana za privlačenje kupaca. Možda najupečatljiviji podsetnik njene bankarske prošlosti su masivna metalna vrata sefa koja vode u prostoriju za bilijar.
Ali Pajn 20, samo nekoliko koraka od Njujorške berze – paragona američkog kapitalizma, gde svakodnevno desetine milijardi dolara prelaze iz ruke u ruku – takođe odražava mračniju stranu sektora nekretnina tog grada: priliv gotovine iz bivšeg Sovjetskog Saveza.
U toj zgradi su tri ruska investitora, od kojih najmanje jedan ima političke veze, kupila 18 stanova u ukupnoj vrednosti preko 18 miliona dolara, pokazuje registar nekretnina u Njujorku. To su Aleksandar Udodov, zet novog ruskog premijera Mihaila Mišustina; Denis Kaciv, biznismen čiji se novac navodno upleten u ogromnu poresku prevaru koju je razotkrio uzbunjivač Sergej Magnistki, koji je umro u zatvoru godinu dana pošto je otvorena zgrada Pajn 20; i Valentin Laskov, graditelj nekretnina u Moskvi koji je investirao u posao s kockarnicom s Majklom Koenom (Michael Cohen), sada zatvorenim bivšim ličnim advokatom predsednika SAD Donalda Trampa (Trump).
Nema direktnih pokazatelji da je bilo koja od tih prodaja ili kupovina stanova uključivala nelegalnu aktivnost, iako je bar jedan od kupaca privukao pažnju saveznih tužilaca u Južnom okrugu Njujorka.
Transakcije, međutim, nude uvid u ulogu njujorških nekretnina kao magneta za investitore, od kojih neki nastoje da sporne izvore profita sakriju od znatiželjnih očiju regulatora i poreskih vlasti.
Ova posebna njujorška atrakcija bila je dovoljan razlog za zabrinutost da je Ministarstvo finansija SAD 2016. izdalo dotad nezabeleženi nalog u kome se zahteva da kupac bude identifikovan u nekim slučajevima kada je nekretnina kupljena samo gotovinskim transakcijama na Menhetnu ili u Majamiju.
Stanovi koje je kupio Laskov bili su deo dvogodišnje masovne kupovine za gotovo 22 miliona dolara, što obuhvata 24 stana u Njujorku. Do 2010. takođe je došao do milion dolara vrednog stana na čuvenom Las Vegas Stripu.
Laskov, Udodov i Levajev koji je povezan s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, bili su aktivni u moskovskom sektoru nekretnina, koji je, kao i u mnogim velikim gradovima širom sveta, uključujući Njujork, bio žarište korupcije.
Mišustin, koji je bio na čelu ruske poreske službe 10 godina pre nego što ga je Putin u januaru postavio za premijera, nadgledao je moskovsko zemljište kao šef ruske Federalne agencije za katastar nepokretnosti od marta 2004. do decembra 2006. godine.
Nekretnine u Njujorku godinama su bile investiciono utočište za strane kupce, uključujući one iz Rusije i drugih bivših sovjetskih republika, koji traže sigurnu i likvidnu imovinu kao mesto za smeštanje dela svog bogatstva.
Ruski milijarder Roman Abramovič posedovao je najmanje šest stanova u Njujorku vrednih skoro 100 milion dolara pre nego što ih je dao supruzi u okviru brakorazvodne pogodbe. Jekaterina Ribolovljeva, ćerka milijardera, magnata đubriva Dmitrija Ribolovljeva, kupila je stan 2011. godine za 88 miliona dolara. (Tokom 2008. godine, Ribolovljev je došao u medijske naslove kada je trast njegove ćerke od Trampa kupio kuću s 18 soba na Palm Biču na Floridi, za duplo više novca nego što je budući predsednik platio četiri godine ranije.)
Mnogi drugi kupci iz bivšeg Sovjetskog Saveza kupili su njujorške stanove u vrednosti od pola do nekoliko miliona dolara.
Međutim, pravo da se neko sakrije iza kompanija s ograničenom odgovornošću, LLC, takođe je od Njujorka napravilo atraktivnu destinaciju za strane kupce koji žele da operu nezakonito stečenu dobit.
Između 2008. i 2014. – perioda tokom kojeg su trojica Rusa završili kupovinu u Pajn 20 – skoro svaki treći stan u velikim građevinskim projektima na Menhetnu kao što je Pajn 20 ugrabili su ljudi koji imaju adresu u inostranstvu ili su štitili svoj identitet iza LLC-a, pokazuju podaci sajta za nekretnine Propertišark (PropertyShark).
Mada su Sjedinjene Američke Države u poslednje vreme pažljivije pratile LLC preduzeća, ipak nisu preduzele korake potrebne za bolju borbu protiv pranja novca u nekretninama, rekao je Ros Delston (Ross), advokat iz Vašingtona specijalizovan za tu oblast.
Američki advokati i posrednici za nekretnine još ne moraju da ispune zahteve za sprečavanje pranja novca kao bankari, rekao je on.
Veze Levajeva
Reklamiranje Pajna 20 vodio je Majkl Švo (Michael Shvo), koji će se kasnije udružiti s ruskim investitorom za nekretnine i milijarderom Vladislavom Doroninom na pretvaranju Croun bilding (Crown Building) na Petoj aveniji na Menhetnu, u stambenu zgradu i hotel koji bi trebalo da bude otvoren kasnije ove godine.
Genadi Perepada, njujorški agent za nekretnine koji radi za bogataše iz bivšeg Sovjetskog Saveza, rekao je za Njujork tajms (New York Times) 2013. godine da su njegovi klijenti kupovali stanove u zgradama koje su bile nove ili su još u izgradnji, uključujući u finansijskoj četvrti.
On je rekao da pojedini vlasnici zgrada šalju predstavnike u strane prestonice, između ostalog u Moskvu, da reklamiraju svoje nekretnine.
Levajev, koji je transformisao Pajn 20 s bivšim poslovnim partnerom, imao je obimne veze s bogatim Rusima. Putin je tog Izraelca rođenog u sovjetskom Uzbekistanu 1956. angažovao da napravi Federaciju jevrejskih zajednica Rusije i bio je vlasnik AFI divelopmenta (AFI Development), velike kompanije za nekretnine u Moskvi i oko nje. Takođe je imao udeo u ruskoj dijamantskoj industriji.
Novac Magnitskog?
Kaciv, čiji otac je bio ruski ministar saobraćaja Moskovske oblasti a kasnije potpredsednik državne monopolske kompanije Ruske železnice, kupio je pet stanova za ukupno 4,7 miliona dolara preko svoje kompanije Prevezon holdings od novembra 2009. do marta 2011, uključujući stan 1816, pokazuju sudski podaci. Prevezon je takođe kupio udeo u filijali druge Levajovljeve kompanije za nekretnine AFI Jurop (AFI Europe).
Američki istražitelji su kasnije optužili Kaciva da je kupovine finansirao delom od 230 miliona dolara za koje kažu da ih je kriminalna grupa ukrala iz ruskog budžeta preko komplikovane sheme za povraćaj poreza. U maju 2017, međutim, SAD su se nagodile u slučaju protiv Kaciva, koji nije priznao krivicu i koji je platio manje od šest miliona dolara u kaznama.
Sergeja Magnitskog, koji je detaljno opisao navodnu shemu dok je radio kao advokat bivšeg investitora u Rusiji Bila Broudera (Bill Browder), ruska policija je kasnije uhapsila. On je umro u zatvoru 16. novembra 2009. posle više pritužbi da mu je uskraćena medicinska nega, posle očiglednog premlaćivanja i boravka u uslovima za koje su aktivisti za ljudska prava rekli da predstavljaju mučenje.
Njegova smrt dovela je do zakona u SAD Magnitski akt koji omogućava predsedniku da uvede zabranu izdavanje viza i uvođenja ciljanih sankcija strancima za koje se smatra da su odgovorni za velika kršenja ljudskih prava ili značajnu korupciju.
Kaciv je ugovorio da kupi svoja prva dva stana u Pajn 20 šest dana pre smrti Magnitskog, 10. novembra 2009.
Otprilike mesec kasnije, Udodov – koji je prošlog meseca novinarima Izvestije rekao da se oženio Mišustinovom sestrom 2008. godine – kupio je pet stanova u Pajn 20 za ukupno 5,1 milion dolara. Šesti je kupio u juna 2010. godine za 1,3 miliona dolara.
Izjava Udodova da je oženjen Mišustinovom sestrom usledila je ubrzo pošto su medijski izveštaji, koji su pokazali da joj je dao skupu zemlju, pokrenuli pitanja o potencijalnim neprikladnostima.
O kupovinama Udodova je prvo izvestio Fond za borbu protiv korupcije ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog koji je optuživao Putina i njegove vlade za preteranu korupciju.
Izvor Udodovog bogatstva skrenuo je veliku pažnju otkad je Putin postavio Mišustina za premijera u januaru, u okviru najveće promene u ruskoj vladi posle više godina.
Udodov je imao dva luksuzna šoping centra u centru Moskve procenjena na preko 100 miliona dolara, kao i tri šoping centra za obično stanovništvo.
Ipak, u članku iz 2011. o istrazi o nelegalnoj shemi povraćaja poreza, ruski list Komersant naveo je da je Udodov "zvanično nezaposlen". U istom članku je opisan kao neko ko je sposobna da reši probleme u poreskoj sferi.
Malo poznati Mišustin bio je šef ruske poreske službe od aprila 2010, dok ga Putin nije postavio da zameni Dmitrija Medvedeva.
Švajcarski mediji izvestili su 2012. da je Udodov bio pod istragom švajcarskih vlasti zbog mogućeg pranja novca pošto je 2007. kupio hotel za četiri miliona dolara uz obećanja da će uložiti još 45 miliona dolara za njegovo proširenje. Nije jasno kada je Švajcarska otvorila istragu koja je prekinuta pošto je Udodov prodao tu nekretninu 2013. godine.
Kada je Navaljnov Fond za borbu protiv korupcije objavio nalaze svoje istrage o Mišustinovom bogatstvu i njegovim vezama s Udodovom, neprijatelj Kremlja je tvrdio da je nemoguće razdvojiti bogatstvo njih dvojice.
Udodov je prodao stanove u Njujorku između 2015. i 2018, u vreme kada je Vašington uvodio sankcije ruskim zvaničnicima i biznismenima, uključujući oduzimanje njihove američke imovine, kao odgovor na rusku aneksiju Krima, mešanje na istoku Ukrajine i navodno mešanje u američke predsedničke izbore 2016. godine.
Udodov nije odgovorio na dve poruke koje je RSE poslao preko njegove veb stranice.
20 miliona dolara
Udodov je kupio svojih šest stanova u Pajn 20 od Valentina Laskova, koji je devedesetih godina s Olegom Proninom i neidentifikovanom trećom osobom osnovao rusku kompaniju za nekretnine Peresvet-Invest, navodi se u članku Komersanta. Laskov je bio predsedavajući.
Neposredno pred globalnu finansijsku krizu 2008-09. Laskov je krenuo u kupovinu stanova u Njujorku, ugrabivši 13 stanova u Pajn 20, osam u Ist 23. strit 340 i još tri u druge dve zgrade. Prema podacima o imovini u Njujorku, cena je bila blizu 22 miliona dolara.
Laskov je ugovorio kupovinu stanova 2006. i 2007. godine, dobivši vlasništvo nad njima kasnije kada su dovršeni. Završio je kupovinu stana od milion dolara u Vdari, kuli s 57 spratova između dve najveće kockarnice u Las Vegasu 2010. godine, pokazuju registri nekretnina u Nevadi.
U februaru 2006. godine, Laskov je uz pomoć svog njujorškog agenta Sergeja Perotina napravio 18 LLC preduzeća koja korespondiraju s 18 stanova u Pajn 20, uključujući kompaniju Pajn 1815 LLC (Pine 1816 LLC).
Kaciv je eventualno 2011. kupio stan 1816 iako nema naznaka da se on i Laskov poznaju.
Većina Laskovljevih LLC preduzeća registrovana je u skromnoj, dvospratnoj kući na kraju slepe ulice u radničkoj četvrti na Steten Ajlandu, četvrti Njujorka na 25 minuta vožnje trajektom iz Menhetna. Perotin nastavlja da iznajmljuje ili prodaje nekretnine Laskova u Njujorku.
RSE je želeo da kontaktira Laskova preko Perotina, ali broker nije odgovarao na imejlove i pozive.
Ruski bum
Kao i Levajev, Laskov je bio vlasnik velike kompanije za prodaju nekretnina u Moskvi i njenim predgrađima. On je, međutim, izbegavao pažnju i u ruskim medijima ima malo toga o njegovom poreklu.
Njegov Peresvet-Invest je iz jednostavnog agenta za nekretnina u 90-im prerastao do sredine 2000-ih u holding koji je uključivao biznismena s bliskim vezama s Vojno-industrijskom bankom, pokazuju arhivirane stranice kompanijskog sajta koji je izbrisan.
U petočlanom odboru Peresvet-Investa bila su najmanje tri diplomca Akademije FSB-a, glavne obrazovne ustanove Federalne službe bezbednosti (FSB), glavnog naslednika sovjetskog KGB-a: suosnivač akademije Pronin, Vladimir Melnik i Oleg Grinka.
Nekadašnji sajt posvećen ruskim nekretninama Fivedays.ru citirao je Laskova kako kaže da su 90 odsto zaposlenih u Peresvet-Investau bili diplomci Akademije FSB. U istom članku, Fivedays je naveo da su bivši vojni oficiri posedovali ili upravljali mnogim moskovskim nekretninama.
Transformacija Peresvet-Investa u velikog igrača u moskovskim nekretninama poklopila se s usponom Putina, dugogodišnjeg oficira KGB-a koji je bio na čelu FSB-a 1998-99.
Izvor bogatstva
Rusi koji su prema izveštajima dolazili do američkih stambenih nekretnina vrednih preko 20 miliona dolara obično su bili super bogati tajkuni koji su se obogatili tokom privatizacija 90-ih, kada su stekli najbolju imovinu Sovjetskog Saveza za mali deo njihove stvarne vrednosti.
Ipak, ukupno bogatstvo moskovskih biznismena u nekretninama poput Laskova – makar na papiru – naglo je poraslo ranih 2000-ih usled rasta cena kuća navođenih naftom.
Levajev je, na primer, prodao akcije u svom AFI divelopment za 14 dolara po akciji u 2007, čime je vrednost njegove kompanije bila više od sedam milijardi dolara.
AFI je, međutim, umalo bankrotirao usred svetske finansijske krize koja je 2008. zahvatila rusko tržište nekretnina, oborivši vrednost akcija više od 90 odsto.
Peresvet-Invest se takođe mučio posle krize, ostavljajući ljude da čekaju na stanove koje su platili a koji su još bili u fazi izgradnje.
Međutim, samo 10 dana pošto su Liman braders (Lehman Brothers) podneli zahtev za stečaj 15. septembra 2008, pokrenuvši finansijsku krizu, podružnica Peresvet-Investa registrovala je kompaniju u Belizeu, centralnoameričkoj državi poznatoj kao raj za pranje novca.
Suosnivača Peresvet-Investa Pronina uhapsila je moskovska policija 2018. godine pod sumnjom da je iz ruske banke Peresvet preko Kipra oprao 1,1 milijardu rubalja (18 miliona dolara). Peresvet-Invest proglasio je bankrot 2019. godine.
Ruski mediji javili su da je Udodov kupio luksuzni tržni centar u centru Moskve od kompanije Peresvet-Invest dok je ona imala probleme da plati svoje dugove početkom 2010-ih.
Izveštaji ruskih medija često su Udodova identifikovali kao potpredsednika Peresvet-Investa, mada se u biografiji na njegovom ličnom sajtu to ne pominje.
Peresvet-Invest je bio jedan od najvećih pozajmljivača iz banke Peresvet, koju je ruska država morala da spašava usled nagomilavanja loših kredita. Predsednik banke Aleksandar Švec pobegao je iz Rusije.
Pronin nije jedini poslovni saradnik Laskova koji se došao u sukob sa zakonom u Sjedinjenim Američkim Državama, u Rusiji ili u obe zemlje.
Laskov je s prijateljom Vladimirom Siforovim 90-ih u Njujorku osnovao LLC preduzeće pod nazivom Ar-Steil (R-Stail). Blizak prijatelj Pronina, Siforov je pobegao u Rusiju pre nego što ga je 2010. optužio FBI u vezi s, kako su navele vlasti SAD, piramidalne šeme nekretnina u iznosu od 200 miliona dolara koju je Eli Vajnstin (Veinstein) vodio iz Nju Džersija. Vajnstin je osuđen na 22 godine zatvora 2014. godine, dok postupak protiv Siforova još traje.
Početkom 2000-ih Vajnstin je pomogao američkom biznismenu rođenom u Sovjetskom Savezu Levu Parnasu da prikupio novac za njegovu kompaniju Aron investments (Aaron Investments), pokazuju sudski podaci. Parnas je bio ključna figura u događajima koji su doveli do impičmenta predsednika SAD Donalda Trampa u Predstavničkom domu u decembru 2019; Trampa je mesec dana kasnije oslobodio Senat.
Siforovljeva kompanija SIF transportejšn (SIF Transportation) takođe je registrovanu na adresi Steten Ajlandu koju je koristio Laskov. RSE je posetio kuću na Steten Ajlandu na kraju radnog dana, ali niko nije otvorio vrata.
Veza s Koenom
Medij Bazfid (Buzzfeed) prvi je javio 2017. da je Laskov uložio novac u posao u kockarnicu s advokatom Majklom Koenom početkom 2000-ih – pre nego što se Koen, lični advokat Trampa od 2006-18, pridružio Trampovoj organizaciji. Koen je osuđen 2018. na tri godine zatvora zbog krivičnih dela koja su uključivala sređivanje isplata tokom predizborne kampanje 2016.
Laskov je dobio 10 odsto udela u entitetima koji su kontrolisali Atlantik kazino (Atlantic Casino), kockarski kruzer koji je plovio u vodama kod Majamija, za njegovih 800.000 dolara investicija, pokazuje kopije sporazuma deoničara.
Perotin je bio "advokat s ovlašćenjem" tokom spora protiv Atlantika, navodi se u sudskim dokumentima. Koen i dva čoveka rođena u Ukrajini imali su po 30 posto. Nije jasno da li su se Koen i Laskov lično poznavali.
Laskov je prodao još nekoliko svojih stanova, uključujući stan na 47. spratu zgrade u Ulici Vašington 123, nekoliko koraka od Svetskog trgovinskog centra Jedan, nebodera izgrađenog umesto Kule bliznakinja uništenih u terorističkim napadima 11. septembra 2001.
Laskov, koji je sklopio ugovor o kupovini stana 2007. za 1,7 miliona dolara, prodao ga je prošle godine za 1,3 miliona dolara bračnom paru Andreju i Nataliji Gudkov, pokazuje registar nekretnina u Njujorku.
Par s istim imenom bio je među devet Rusa osumnjičenih da su sredinom 2010-ih prali milione dolara kroz australijske banke, navodi australijski list Kurijer mejl (The Courier Mail) koji je objavio fotografiju Gudkovih.
Australijska policija odbila je da govori o bilo kom aspektu slučaja sa RSE.
RSE je poslao fotografiju objavljenu u Kurijer mejlu Mariji Gurevič, njujorškoj advokatici koja zastupa bračni par koji je stan kupio od Laskova, da se raspita da li se podudara s identitetom njenih klijenata. Ona je odbila da odgovori, pozivajući se na privatnost klijenata.