Uzbekistanski premijer Abdulo Aripov je zapretio zatvaranjem svih privatnih agencija za zapošljavanje u zemlji, što bi zasad mogla biti dobra ideja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Šavkat Mirzijojev, predsednik Uzbekistana od septembra 2016, obećao je da će izvući privredu zemlju iz stagnacije u koju je ušla pod njegovim prethodnikom Islamom Karimovim, prvim predsednikom te zemlje koji je umro 2016. godine.
Napori Mirzijojeva da pokrene ekonomiju, međutim, neminovno su naišli na probleme.
Slučaj privatnih agencija za zapošljavanje koje pomažu ljudima da nađu poslove u Evropi i istočnoj Aziji jedan je primer tih problema.
Aripov se 19. februara sastao s klijentima privatne agencija za zapošljavanje Hjuman (Human).
Uzbekistanski servis RSE-a mesecima je izveštavao o prevarantskim agencijama za zapošljavanje. Hjuman je jedna od najpoznatija među njima.
Krajem septembra 2019. godine, optužbe za prevaru protiv te agencija podnela su 52 klijenta koja su između novembra 2018. i septembra 2019. dali novac Hjumanu da im nađe poslove u zemljama kao što su Nemačka, Češka, Bugarska, Litvanija, Turska i Japan.
Svaki od njih je platio naknadu između 18 i 35 miliona uzbekistanskih soma (oko 1.700 evra do 3.300 evra). Agencija je uzela pare, ali niko od tih klijenata nije dobio posao u inostranstvu.
Zvanično oko dva miliona ljudi iz Uzbekistana rade kao migrantski radnici u inostranstvu, većinom u Rusiji. Neki veruju da bi stvaran broj mogao biti dva puta veći. I tako je više od deset godina.
Teški uslovi
Migrantski radnici svake godine u Uzbekistan šalju nekoliko milijardi američkih dolara u doznakama, ali mnogi od njih rade u teškim uslovima i plate su obično daleko od izdašnih.
Šansa za posao u zemljama centralne Evrope – ili Japanu ili Južnoj Koreji – zvuči bolje pa agencijama kao što je Hjuman vredi platiti iznos u visini prosečne godišnje plate u Uzbekistanu.
Druga privatna agencija za zapošljavanje Vork in vorld (Work in World) obećala je klijentima da će ih poslati u Bugarsku gde bi zarađivali 800 evra mesečno uz besplatan smeštaj i ishranu. Agencija jeste poslala neke klijente u Bugarsku, ali ih tamo nisu čekala ni radna mesta niti bilo šta drugo.
Uzbekistanski servis RSE-a je u decembru 2018. razgovarao s Orifom Rustamovim, 42-godišnjim Uzbekistancem iz južne provincije Kaškadarja. On i neki članovi njegove porodice su na internetu našli agenciju Internešnal ekspiriens (International Experience) iz Taškenta i u aprilu 2019. su otišli u prestonicu gde su potpisali ugovor.
Za 4.000 američkih dolara (oko 3.600 evra) po osobi, agencija se obećala da će im u roku od tri meseca naći posao u Češkoj. Osam meseci je prošlo, ali se agencija nije javila, niti je bilo naznaka da će im biti vraćen novac.
Uzbekistanski servis RSE-a je u novembru izvestio da je privatna agencija za zapošljavanje u gradu Navoi prevarila 211 klijenata za više od 66.000 dolara (oko 60.000 evra) ukupno. Njima je obećan posao u Južnoj Koreji s mesečnom platom od oko 2.000 dolara (1.800 evra).
Pres služba Ministarstva rada i zapošljavanja 14. avgusta je objavila upozorenje (koristeći uzvičnik) o agencijama za zapošljavanje koje unapred uzimaju 100 odsto svojih naknada, uz obećanje da će biti ugašene sve takve agencije. Takođe je navedeno osam agencija kojima su oduzete dozvole.
Agencija iz Navoja i Vork in vorld su bile na listi, ali Hjuman nije. Ista lista pokazuje da je sedam tih agencija dobilo dozvole između 17. decembra 2018. i 12. aprila 2019. (datum izdavanja dozvole osmoj agenciji nije naveden).
Takođe vredi primetiti da su upravo pre izdavanja dozvola u novembru 2018. godine, direktor, zamenik direktora i nekoliko drugih zvaničnika agencije Ministarstva rada i zapošljavanja za strane migrantske radnike uhapšeni i optuženi za niz krivičnih dela, između ostalog, za primanje mita za slanje migrantskih radnika u Južnu Koreju.
Krajem oktobra 2019. donji dom parlamenta je saopštio da je istraga ustanovila da od 65 privatnih agencija za zapošljavanje s licencama koje su obećavale poslove u inostranstvu, 30 nije poslao nijednog klijenta izvan Uzbekistana.
To nas vraća na sastanak premijera Aripova s ljudima koje je opelješio Hjuman. Aripov je rekao da će predsedničkom uredbom biti plaćene kompenzacije za 1.086 ljudi koji su izgubili novac kod beskrupuloznih privatnih agencija za zapošljavanje.
Nije poznato koliko ima žrtava drugih takvih agencija.
Dozvola Hjumanu je poništena u septembru 2019, a 27. januaru 2020. sud u Taškentu je osudio direktora agencije Šohnura Fajzalajeva na 10 godina zatvora.
Mirzijojev obećava velike reforme – uključujući ekonomske – dok pokušava da popravi štetu koju je naneo Karimov dok je bio predsednik Uzbekistana od sticanja nezavisnosti 1991. do 2016.
Među najvećim štetnim posledicama poslednjih godina vlasti Karimova moglo bi biti to što je Uzbekistan sve više izolovao, dok je sve držao pod kontrolom države.
Iako je Uzbekistan nezavisan skoro 30 godine, zemlja se i dalje suočava s problemima koje je imala u prvim godinama posle sticanja nezavisnosti kada je eksperimentisala s privatizacijom.
I druge bivše sovjetske republike koje su prošle kroz privatizaciju takođe su naišle na poteškoće koje su zahtevale nove zakone i nova pravila.
U svakoj zemlji ima nepoštenih ljudi koji nastoje da dođu do brze zarede iskorišćavanjem naivnih sunarodnika kada im se ukaže prilika.
Dozvoljavanje rada privatnih kompanija za zapošljavanje bio je jedan mnogih poteza koje je pokušala vlada Mirzijojeva, ali su očigledno potrebni dodatni propisi.
Zakon koji dozvoljava osnivanje privatnih agencija za zapošljavanje stupio je na snagu u 27. septembra 2018. i dozvole na godinu dana su izdate za oko 60 agencija, od kojih su mnoge fokusirane isključivo na pljačkanje ljudi.
Vladi Mirzijojeva se može pripisati zasluga što je uvidela problem i što radi da ga reši, pa čak i što je ponudila kompenzacije nekim od prevarenih.
To je važna lekcija za koju se treba nadati da je naučena i da će biti uzeta u obzir dok Uzbekistan ide dalje u reforme.